Rešenjem istog suda Gž 634/2020 od 22.02.2021. godine ispravljeno je rešenje Višeg suda u Novom Sadu Gž 634/20 od 15.09.2020. godine tako što se u trećem redu uvodnog dela rešenja predlagač označava kao ZZ „Podunavlje“ Futog, umesto ZZ „Podunavlje u stečaju“ iz Futoga, dok u preostalom delu rešenje ostaje neizmenjeno.

Protiv pravnosnažnog rešenja donetog u drugom stepenu, predlagač je blagovremeno izjavio reviziju, zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Protivnik predlagača je dao odgovor na reviziju u kome je osporio osnovanost revizijskih navoda. Troškove revizijskog postupka je tražio.

Ispitujući pobijanu odluku u smislu člana 408. u vezi sa članom 420. tačka 6, člana 403. stav 2. tačka 3. Zakona parničnom postupku - ZPP („Službeni glasnik Republike Srbije“ broj 72/11...18/20) u vezi sa članom 30. Zakona o vanparničnom postupku, Vrhovni kasacioni sud je ocenio da revizija nije osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti, niti je u postupku pred drugostepenim sudom došlo do propusta u primeni ili do pogrešne primene koje od odredaba ovog zakona, pa nema ni povrede iz člana 374. stav 1. ZPP na koju se revizijom neosnovano ukazuje.

Prema činjeničnom stanju utvrđenom na glavnoj raspravi pred drugostepenim sudom (primenom člana 383. stav 3. ZPP), uvidom u potvrdu Agencije za privredne registre BD 145414/2010 od 14.03.2011. godine, rešenjem Fi 1167/55 od 24.06.1955. godine upisana je ZZ „Braća Bošnjak“ iz Futoga. Ista je rešenjem Fi 1131/70 od 05.08.1970. godine brisana iz registra usled pripajanja preduzeću „Agrokoop“ eksport – import u Novom Sadu, pa je brisanjem ZZ „Braća Bošnjak“ u privrednom registru prestao pravni kontinuitet u odnosu na zadrugu, zbog čega novi oblik organizovanja – preduzeće „Agrokoop“ eksport – import Novi Sad SOUR, ZZ „Braća Bošnjak“ nije pravni sledbenik ZZ „Braća Bošnjak“. Naime rešenjem Fi 1618/83 od 30.12.1983. godine u okviru „Agrokoop“ AIK Novi Sad upisano je konstituisanje RO „Podunavlje“ pod nazivom osnovna organizacija koperanata za poljoprivrednu proizvodnju „Podunavlje“ Futog u čijem sastavu se nalazi RJ „Braća Bošnjak“, RJ „Veternik“ i RJ „Begeč“. Rešenjem Fi 3602/89 od 31.12.1989. godine upisana je Radna organizacija koperanata za poljoprivrednu proizvodnju „Podunavlje“ sa potpunom odgovornošću Futog koja je rešenjem broj Fi 3685/90 od 29.01.1991. godine brisana usled transformacije u ZZ „Podunavlje“ Futog koja preuzima sva sredstva, prava i obaveze ROK „Podunavlje“ Futog. U registru kod Trgovinskog suda u Novom Sadu rešenjem Fi 3708/91 od 16.12.1991. godine upisana je transformacija ROK u ZZ „Podunavlje“ sa potpunom odgovornošću Futog. Rešenjem Fi 1177/98 od 29.04.1998. godine promenila je sedište i organizovala se kao ZZ „Podunavlje“ Futog, a rešenjem APR BD 2493/2005 od 10.03.2005. godine to društvo je prevedeno u registar privrednih subjekata pod punim poslovnim imenom ZZ „Podunavlje“ Futog, pod kojim se i sada nalazi registrovano u APR-u Registru privrednih subjekata. Na osnovu navedenog utvrđeno je da ZZ „Podunavlje“ nije pravni sledbenik ZZ „Braća Bošnjak“. Na osnovu kupoprodajnog ugovora od 10.06.1971. godine utvrđeno je da je isti zaključen između Ekonomije poljoprivredne škole u Futogu u redovnoj likvidaciji, kao prodavca i „Agrokoop“ eksport – import Novi Sad SOUR ZZ „Braća Bošnjak“ iz Futoga kao kupca, kojim je kupac kupio poljoprivredno zemljište – 49 katastarskih parcela u KO Stari Futog. Na osnovu nalaza i mišljenja veštaka geometra nakon izvršene identifikacije predmetnih katastarskih parcela, utvrđenja površine istih i utvrđenja tržišne vrednosti istih, utvrđeno je da je poljoprivredno zemljište koje je bilo predmet ugovora o kupoprodaji od 10.06.1971. godine kao i ugovora o kupoprodaji od 09.03.1976. godine i 16.03.1976. godine (ugovori zaključeni između Poljoprivrednog dobra „Braća Bošnjak“ Futog OOUR Ekonomija Futog kao kupca i fizičkih lica kao prodavca), u postupku komasacije dodeljeno na korišćenje PRO „Novi Sad“ OOUR „Irmovo“ Novi Sad i nalazi se u ZKUL br. ... i ZKUL br. ... KO ..., te da je svo zemljište koje se nalazilo u navedenim zemljišno knjižnim ulošcima u postupku vraćanja zemlje 1993. – 1994. godine vraćeno potražiocima, zbog čega je prigovor nedostatka pasivne legitimacije protivnika predlagača osnovan, jer u ovom postupku predlagač traži vraćanje zemljišta (ili novčanu protivvrednost) iz ZKUL br. ... KO ... čiji je nosilac prava korišćenja AD „Dijamant – Agrar“ iz Zrenjanina, kao sledbenik DP „Planta“ iz Futoga, a rešenjem APR BD 92884/16 od 25.11.2016. godine iz registra privrednih subjekata usled statusne promene – pripajanja, brisan je „Dijamant – Agrar“ i upisana statusna promena pripajanja kod privrednog društva Preduzeće za proizvodnju i promet industrija mesa „Matijević“ DOO Novi Sad kao društva sticaoca, a „Dijamant – Agrar“ DOO Zrenjanin prestaje pripajanjem i briše se iz registra privrednih subjekata.

Imajući u vidu tako utvrđeno činjenično stanje, drugostepeni sud je zaključio da predlog predlagača kojim je tražio da se protivnik predlagača obaveže da mu isplati novčani iznos od 176.701.739,97 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 27.04.2015. godine, te da se te svoje obaveze može osloboditi predajom u posed i trpljenjem upisa svojine u RGZ SKN Novi Sad predmetnih nepokretnosti, nije osnovan.

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda pravilno je drugostepeni sud primenio materijalno pravo, odredbe člana 1. – 8. Zakona o načinu i uslovima vraćanja imovine stečene radom i poslovanjem zadruga i zadrugara posle 01.07.1953. godine („Službeni glasnik SRS“ broj 46/90) kada je odbio kao neosnovan tužiočev predlog.

Odredbom člana 1. stav 1. Zakona o načinu i uslovima vraćanja imovine stečene radom i poslovanjem zadruga i zadrugara posle 01. jula 1953. godine („Službeni glasnik SRS“ broj 46/90), propisano je da imovina stečena radom i poslovanjem zadruge i zadrugara posle 01. jula 1953. godine, koja je organizacionim odnosno statusnim promenama preneta bez naknade drugim korisnicima na osnovu dokumentovanog zahteva biće vraćena tim zadrugama, odnosno njihovim pravnim sledbenicima, na način i pod uslovima utvrđenim ovim Zakonom. Odredbom člana 3. stav 1. istog Zakona propisano je da se zahtev podnosi u roku od 2 godine od dana stupanja na snagu ovog Zakona, odnosno od dana osnivanja zadruge, ukoliko se zadruga organizuje nakon stupanja na snagu ovog Zakona. Po proteku roka od 5 godina od dana stupanja na snagu ovog Zakona, zahtev iz stava 1. ovog člana ne može se podneti (stav 2.). Odredbom člana 4. stav 1. istog Zakona propisano je da u zahtevu moraju biti naznačeni: 1. imovina koja se predlaže za vraćanje, njen sadašnji korisnik i osnov za podnošenje zahteva; 2. podaci o imovini koju nije moguće vratiti usled promena, za koju podnosilac zahteva traži naknadu; 3. vreme kada je imovina organizacionim, odnosno statusnim promenama preneta bez naknade drugim korisnicima. Stavom 2. istog člana propisano je da se uz zahtev iz stava 1. ovog člana podnose: dokaz da je podnosilac zahteva ovlašćen za podnošenje takvog zahteva, izvod iz javnih knjiga u kojima se upisuje pravo svojine na nepokretnosti, koji sadrži podatke o imovini za koju se predlaže vraćanje, a ako takve knjige ne postoje, katastarski podaci; dokaz da su poslovne i stambene zgrade u periodu od 01. jula 1953. godine do 31. decembra 1965. godine bile u vlasništvu zadružnog saveza koji je podneo zahtev. Odredbom člana 5. istog Zakona propisano je da po dobijanju zahteva organ uprave nadležan za imovinsko- pravne poslove dužan je da bez odlaganja razmotri zahtev i pristupi sporazumevanju stranaka (stav 1.). Odredbom člana 6. Zakona propisano je da kada organ uprave nađe da nisu ispunjeni uslovi za vraćanje imovine, ili ne dođe do zaključenja sporazuma u roku od dva meseca od dana podnošenja zahteva, organ će, bez odlaganja, sve spise predmeta dostaviti mesno nadležnom opštinskom sudu, koji će, u vanparničnom postupku, odlučiti o zahtevu. Odredbom člana 8. propisano je da u slučaju da nepokretnost nije moguće vratiti usled promena (arondacija, komasacija ili druge mere uređenja zemljišta, promena namene poslovne ili stambene zgrade i sl.) podnosilac zahteva ima pravo da tražni novčanu protivvrednost imovine, a korisnik može da se oslobodi te obaveze vraćanjem druge nepokretnosti sličnih svojstava ili namene (stav 1.); naknada iz stava 1. ovog člana određuje se prema prometnoj vrednosti imovine, koja se utvrđuje po propisima o prometu nepokretnosti, u vreme vraćanja (stav 2.).

Pravilan je zaključak drugostepenog suda da predlagač nije dokazao da je ovlašćen za podnošenje zahteva – predloga u smislu člana 4. stav 2. navedenog Zakona, jer nije dokazao da je pravni sledbenik ZZ „Braća Bošnjak“; nije dokazao da su predmetne nepokretnosti stečene radom i poslovanjem zadruga i zadrugara, te da je ta imovina preneta bez naknade drugim korisnicima u smislu člana 1. navedenog Zakona, jer su svi ugovori o kupoprodaji predmetnih nepokretnosti zaključeni nakon brisanja iz registra ZZ „Braća Bošnjak“ 05.08.1970. godine usled pripajanja „Agrokoop“ eksport – import Novi Sad i prestanka pravnog kontinuiteta u odnosu na zemljoradničku zadrugu, jer je ugovor od 10.06.1971. godine kao kupac zaključio „Agrokoop“ eksport – import SOUR ZZ „Braća Bošnjak“, a ugovore o kupoprodaji od 09.03.1976. godine i 16.03.1976. godine kao kupac zaključilo je Poljoprivredno dobro „Braća Bošnjak“ OUR Ekonomija Futog; predlagač nije dokazao pasivnu legitimaciju protivnika predlagača, obzirom da predmetne nepokretnosti u javnim knjigama nisu upisane na protivnika predlagača, zbog čega u konkretnom slučaju nisu ispunjeni uslovi za primenu odredaba 1. i 4. Zakona o načinu i uslovima vraćanja imovine stečene radom i poslovanjem zadruga i zadrugara posle 01. jula 1953. godine („Službeni glasnik SRS“ broj 46/90).

Iz iznetih razloga neosnovani su revizijski navodi da je drugostepeni sud donoseći pobijano rešenje pogrešno primenio materijalno pravo, te da je u konkretnom slučaju bilo mesta primeni odredaba Osnovnog zakona o preduzećima iz 1968. godine.

Neosnovani su revizijski navodi predlagača da drugostepeni sud nije postupio po primedbama Vrhovnog kasasionog suda datim u rešenju R1 583/2019 od 06.11.2019. godine, obzirom da je drugostepeni sud svojim prethodnim rešenjem Gž 2562/2017 od 19.07.2019. godine već doneo odluku o žalbama stranaka, ukinuo rešenje Osnovnog suda u Novom Sadu R1 189/2015 od 01.02.2017. godine i predmet vratio prvostepenom sudu na ponovni postupak.

Ovo sa razloga što je, nakon donošenja drugostepenog rešenja Gž 2562/2017 od 19.07.2019. godine, prvostepeni sud izazvao sukob nadležnosti o kome je Vrhovni kasacioni sud odlučio rešenjem R1 583/2019 od 06.11.2019. godine u kome je izražen i detaljno obrazložen stav o zabrani višestrukog ukidanja prvostepenih odluka, obzirom da je u ovoj pravnoj stvari drugostepeni sud rešenjem Gž 2686/2015 od 17.11.2015. godine već ukidao prvostepeno rešenje R1 36/2014 od 27.05.2015. godine i predmet vratio prvostepenom sudu na ponovni postupak, te da je za postupanje u ovom vanparničnom predmetu stvarno nadležan Viši sud u Novom Sadu.

Postupajući po rešenju Vrhovnog kasacionog suda R1 583/2019 od 06.11.2019. godine, drugostepeni sud je održao raspravu postupajući po ovlašćenju iz člana 383. stav 3. ZPP, pravilno i potpuno utvrdio činjenično stanje, nakon čega je primenom člana 8. ZPP na osnovu savesne i brižljive ocene svakog dokaza zasebno, svih dokaza kao celine i na osnovu rezultata celokupnog postupka koje će činjenice uzeti kao dokazane, odlučio po svom uverenju, a za svoju odluku dao je jasne i valjane razloge koje prihvata i ovaj sud i na taj način otklonio i navedenu bitnu povredu odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 12. ZPP (primenom člana 506. stav 2. ZPP – („Službeni glasnik Republike Srbije“ br. 72/11...18/20).

Iz iznetih razloga neosnovani su revizijski navodi da je drugostepeni sud donoseći pobijano rešenje načinio bitnu povredu odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 1. ZPP u vezi čl. 383. stav 3. i čl. 8. ZPP.

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda pravilnost i zakonitost pobijanog rešenja nije dovedena u pitanje ni ostalim navodima revizije. Revizija je u celini neosnovana.

Troškovi odgovora na reviziju nisu bili nužni ni potrebni, zbog čega je odbijen kao neosnovan zahtev protivnika predlagača za naknadu revizijskih troškova, shodno odredbi člana 154. stav 1. ZPP.

Na osnovu člana 414, člana 165. stav 1. u vezi člana 420. ZPP, odlučeno je kao u izreci rešenja.

Predsednik veća-sudija,

Dragana Marinković, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić