Protiv pravnosnažne drugostepene presude, tuženi je blagovremeno izjavio reviziju zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijanu presudu shodno odredbe člana 399. ZPP („Službeni glasnik Republike Srbije“ broj 125/04 i 111/09) u vezi člana 506. stav 1. ZPP („Službeni glasnik Republike Srbije“ broj 72/11... 18/20) i odlučio da revizija tuženog nije osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 361. stav 2. tačka 9. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti. Bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 361. stav 2. tačka 12. ZPP na koju se ukazuje revizijom ne predstavlja dovoljan revizijski razlog u smislu odredbe člana 406. ZPP.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilja i tuženi su zaključili brak 11.06.1988. godine. Bračna zajednica je trajala do aprila 2004. godine. Iz bračne zajednice imaju sina maloletnog BB rođenog ... godine. Do 1998. godine tužilja i tuženi su živeli u stanu tuženikovog oca, a od 1998. godine bili su podstanari sve do 2002. godine. Tuženi je dana 22.11.2002. godine na svoje ime od ... kupio sporni stan površine 123,95m² sa garažnim mestom. Stan je parničnim strankama predat po zapisniku na korišćenje dana 05.10.2003. godine. Međutim, tužilja i tuženi se nikada nisu uselili. Tuženi je krajem 2004. godine adaptirao i izmenio strukturu spornog stana. U pogledu sticanja u zajednici proizlazi da je tuženi radio od 1991. godine kao ... . Potom je radio u zajedničkoj Agenciji za nekretnine „...“ osnovana ...1993. godine sa bratom. Agencija je prestala sa radom 03.06.2002. godine, a od 01.07.2002. godine tuženi osniva istu agenciju i nastavlja da se bavi tim poslom. Tuženi ističe da je stan uzet u nezavršenom stanju i da je u opremanje uložio 50.000 evra i to nakon prestanka bračne zajednice sa tužiljom. Tvrdi da je vrednost stana u mnogome uvećana. Tužilja je u međuvremenu umrla. Kao njeni naslednici, po rešenju notara OUP 164/22 (OP 849/21) od 05.04.2022. godine javljaju se maloletni sin BB i ćerka maloletna GG. Sporni stan sa garažnim mestom kupljen je za 135.000 nemačkih maraka. Tuženi je radi kupovine stana pozajmio od brata 28.500 evra sa kojim je tu pozajmicu regulisao tako što mu je prepustio roditeljski stan a od kuma ĐĐ je pozajmio 5.000 evra i za doplatu poreza od prijatelja EE 3.000 evra kojima je novac i vraćen iz zajedničkog fonda agencije. U toku postupka obavljeno je veštačenje od strane veštaka ekonomske struke a prema nalazu veštaka Milana Mandića proizlazi da je učešće tuženog po osnovu zarada 89,76% u zajedničko domaćinstvo a za tužilju AA 10,24%. Kada se uzme u obzir doprinos u vaspitanju deteta i drugi poslovi koji su obavljani u zajedničkom domaćinstvu, proizilazi da je tužilja učestvovala u sticanju zajedničkoj imovini 26% a tuženi u delu od 74%.

Shodno izvedenim dokazima prvostepeni sud je ocenio da je doprinos tužilje u sticanju u spornoj zajedničkoj imovini u delu od ¼ pa je tužbeni zahtev u tom delu usvojio dok je u preostalom delu tužbeni zahtev odbio. Drugostepeni sud je prihvatio takav činjeničnopravni zaključak prvostepenog suda, žalbe stranaka odbio i potvrdio prvostepenu presudu.

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, imajući u vidu dokaze koji su izvedeni u toku postupka, pravilno su nižestepeni sudovi zaključili da je doprinos tužilje u sticanju u zajedničkoj spornoj imovini u delu od 25% tj. u delu od 1/4. U tom smislu nižestepeni sudovi daju pravilne razloge koje u svemu prihvata i Vrhovni kasacioni sud. Neosnovani su navodi iz revizije tuženog da sud nije u konkretnom slučaju pravilno utvrdio činjenično stanje, a ovo iz razloga što se osporavanje utvrđenog činjeničnog stanja ne može isticati u revizijskom postupku. Neosnovani su navodi tuženog da nižestepeni sudovi nisu uzeli u obzir ulaganja koja je izvršio tuženi nakon raskida bračne zajednice, tj. da je uložio 50.000 evra i da je time vrednost stana uvećana. Ovo iz razloga što se nakon razvoda braka, prilikom utvrđivanja sticanja u zajednici, uzima stanje imovine koje je postojalo u momentu raskida imovinske zajednice. Naknadna ulaganja se ne mogu uzimati u obzir prilikom utvrđivanja visine doprinosa za sticanje u zajedničkoj imovini, već se eventualno može postaviti pitanje obligacionopravnog potraživanja lica koje je izvršilo predmetno ulaganje, ako je time uvećana vrednost sporne stvari. Na druge bitne razloge u pogledu primene materijalnog prava u reviziji se posebno ne ukazuje.

Imajući u vidu napred izneto Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 405. stav 1. ZPP, odlučio kao u izreci.

Predsednik veća - sudija

Gordana Komnenić,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić