U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Branislava Bosiljkovića, predsednika veća, Branke Dražić i Dragane Boljević, članova veća, u parnici tužilje AA iz ..., sa boravištem u ..., koju zastupa Lisaveta Obradović, advokat iz ..., protiv tuženog BB iz ..., koga zastupa Ivan Perković, advokat iz ..., radi produženja supružanskog izdržavanja, odlučujući o reviziji tužilje, izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž2 25/22 od 27.01.2022. godine, na sednici održanoj dana 10.11.2022. godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE revizija tužilje izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž2 25/22 od 27.01.2022. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Apelacionog suda u Nišu Gž2 25/22 od 27.01.2022. godine, stavom prvim izreke, odbijene su žalbe parničnih stranaka i potvrđena presuda Osnovnog suda u Negotinu, Sudska jedinica Kladovo P2 39/20 od 18.10.2021. godine kojom je odbijen tužbeni zahtev za utvrđenje postojanja razloga za produženje supružanskog izdržavanja utvrđenog pravnosnažnom presudom Opštinskog suda u Kladovu P 20/2006 od 23.03.2007. godine, produženog pravnosnažnom presudom Opštinskog suda u u Negotinu, Sudska jedinica u Kladovu P2 402/2013 od 17.06.2014. godine i za obavezivanje tuženog da na ime supružanskog izdržavanja plaća tužilji 35% od svojih mesečnih penzijskih primanja počev od 12.03.2020. godine pa ubuduće, do 05. u mesecu za tekući mesec sa zakonskom zateznom kamatom na svaki dospeli iznos, s tim da je zaostale rate dužan platiti jednokratno (stav prvi izreke prvostpene presude) i obavezana tužilja da naknadi tuženom troškove postupka u iznosu od 58.500,00 dinara (stav drugi izreke prvostepene presude). Stavom drugim izreke drugostepene presude odbijen je zahtev tuženog za naknadu troškova drugostepenog postpuka.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužilja je blagovremeno izjavila reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijanu odluku primenom člana 408. Zakona o parničnom postupku – ZPP („Službeni glasnik RS“, br. 72/11, 49/13-US, 74/13-US, 55/14, 87/18, 18/20) i utvrdio da je revizija tužilje neosnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP na koju revizijski sud pazi po slubženoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, parnične stranke su bivši supružnici. Njihov brak, koji je zaključen 1983. godine razveden je ...2007. godine, presudom kojom je tuženi obavezan da plaća tužilji izdržavanje u iznosu od 35% od svojih primanja. Obaveza tuženog da izdržava tužilju produžena je presudom od 17.06.2014, pravnosnažnom 12.03.2015. godine. Tužbom podnetom u ovom postupku 09.03.2020. godine tužilja je zahtevala produženje obaveze tuženog da je izdržava počev od 12.03.2020. godine pa ubuduće.

Prvostepeni sud je tužiljin tužbeni zahtev odbio primenom odredaba Porodičnog zakona kojima je propisano (član 163) da izdržavanje može trajati određeno i neodređeno vreme (stav 1), da izdržavanje supružnika posle prestanka braka ne može trajati duže od pet godina (stav 2) i da se ono, izuzetno, može produžiti i posle isteka roka od pet godina ako naročito opravdani razlozi sprečavaju supružnika poverioca izdržavanja da radi (stav 3) i da izdržavanje prestaje kada istekne vreme trajanja izdržavanja ili smrću poverioca ili dužnika (167. stav 1). Prema pravnom shvatanju tog suda, izdržavanje tužilje, uprkos tome što presudom od 17.06.2014. godine nije bilo vremenski ograničeno, prestalo je po samom zakonu istekom roka od pet godina te se nakon toga ono ne može produžiti, u skladu sa citiranim odredbama Porodičnog zakona.

Nalazeći da je prvostepeni sud pravilno primenio materijalno pravo koje se tiče prestanka tužiljinog prava na izdržavanje, drugostepeni sud je potvrdio prvostepenu presudu.

Neosnovano se navodima revizije osporava pravilna primena materijalnog prava. Pravilno je shvatanje nižestepenih sudova da je pravo tužilje na izdržavanje, iako nije bilo vremenski ograničeno sudskom odlukom, ograničeno samim zakonom (član 163. stav 2. Porodičnog zakona), da se tužba za produženje izdržavanja mora podneti do isteka vremena trajanja izdržavanja (stav 3. istog člana), što tužilja nije učinila, jer je tužbu podnela u momentu kada je izdržavanje već bilo prestalo (član 167. stav 1. tačka 1), zbog čega je njen tužbeni zahtev neosnovan.

S obzirom da je tužiljino pravo na izdržavanje već bilo prestalo, nije ni bilo mesta ispitivanju ispunjenosti uslova za produženje izdržavanja iz člana 163. stav 3. Porodičnog zakona (zbog postojanja naročito opravdanih razloga koji je sprečavaju da radi s obzirom na njene godine života i zdravstveno stanje), te su revizijski navodi s tim u vezi bez uticaja na pravilnost osporene presude.

Budući da i odluka o parničnim troškovima počiva na pravilnoj primeni materijalnog prava, odlučeno je kao izreci ove presude, na osnovu člana 414. stav 1. Zakona o parničnom postupku.

Predsednik veća - sudija

Branislav Bosiljković s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić