Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Dobrile Strajina, predsednika veća, Gordane Komnenić, Dragane Mirosavljević, Vesne Subić i Jelice Bojanić Kerkez, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Marija Joksović, advokat iz ..., protiv tužene Republike Srbije, Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, koju zastupa Državno pravobranilaštvo, Odeljenje u Novom Sadu, radi isplate, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv rešenja o troškovima parničnog postupka sadržanog u presudi Višeg suda u Somboru Gž 72/22 od 17.02.2022. godine, na sednici održanoj 15.06.2022. godine, doneo je

R E Š E NJ E

NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o posebnoj revizji tužioca, izjavljenoj protiv rešenja o troškovima postupka sadržanog u presudi Višeg suda u Somboru Gž 72/22 od 17.02.2022. godine.

ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tužioca izjavljena protiv rešenja o troškovima postupka sadržanog u presudi Višeg suda u Somboru Gž 72/22 od 17.02.2022. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Vrbasu P 732/20 od 30.09.2021. godine, stavom prvim izreke, obavezana je tužena da tužiocu na ime razlike između pripadajuće i isplaćene lične invalidnine za period od 01.11.2017. godine do 31.12.2019. godine isplati iznos od 1.228,86 dinara, kao i zakonsku zateznu kamatu na iznos od 275,58 dinara od 01.12.2020. godine do isplate. Stavom drugim izreke, odbijen je tužbeni zahtev tužioca u delu da se obaveže tužena da mu isplati zakonsku zateznu kamatu na iznos preko dosuđenih 275,58 dinara do traženih 1.228,86 dinara počev od 01.12.2020. godine do isplate. Stavom trećim izreke, obavezana je tužena da tužiocu na ime razlike između pripadajuće i isplaćene naknade za nezaposlenost za period od 01.11.2017. godine do 31.12.2019. godine isplati iznos od 10.177,81 dinar, kao i zakonsku zateznu kamatu na iznos od 1.908,23 dinara od 01.12.2020. godine do isplate. Stavom četvrtim izreke, odbijen je tužbeni zahtev tužioca u delu da se obaveže tužena da mu isplati zakonsku zateznu kamatu na iznos preko dosuđenih 1.908,23 dinara do traženih 10.177,81 dinar počev od 01.12.2020. godine do isplate. Stavom petim izreke, obavezana je tužena da tužiocu isplati na ime troškova parničnog postupka iznos od 52.487,88 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti presude do isplate.

Presudom Višeg suda u Somboru Gž 72/22 od 17.02.2022. godine, žalba tužioca je odbijena, a žalba tužene delimično usvojena i delimično odbijena, pa je prvostepena presuda preinačena tako što je odbijen tužbeni zahtev tužioca u delu za obračunatu zakonsku zateznu kamatu zbog kašnjenja u isplati lične invalidnine za 2018. i 2019. godinu u iznosu od 953,28 dinara, kao i za obračunatu zakonsku zateznu kamatu zbog kašnjenja u isplati naknade za nezaposlenost za 2018. i 2019. godinu u iznosu od 8.269,57 dinara, dok je u nepreinačenom delu odluke o glavnoj stvari i troškovima postupka prvostepena presuda potvrđena. Odbijeni su zahtevi tužioca i tužene za naknadu troškova postupka po žalbi.

Protiv rešenja o troškovima postupka sadržanog u stavu prvom izreke pravnosnažne presude, tužilac je izjavio reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava i bitne povrede odredaba parničnog postupka, s predlogom da se o istoj odlučuje kao o izuzetno dozvoljenoj na osnovu člana 404. Zakona o parničnom postupku.

Primenom člana 404. stav 1. Zakona o parničnom posebna revizija se može izjaviti zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava. Prema stavu 2. istog člana, ispunjenost uslova za izuzetnu dozvoljenost revizije ceni Vrhovni kasacioni sud u veću od pet sudija.

Pobijanim pravnosnažnim rešenjem potvrđeno je prvostepeno rešenje o troškovima postupka kojim je tužena obavezana da tužiocu plati iznos od 52.487,88 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od izvršnosti odluke do isplate. O ovom pravu tužioca drugostepeni sud je odlučio primenom odgovarajućih odredbi procesnog prava koje se shodno primenjuju prilikom donošenja odluke o troškovima postupka, s obzirom na uspeh tužioca u sporu, zbog čega ne postoji potreba za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, kao ni potreba ujednačavanja sudske prakse i novog tumačenja prava, što znači da nisu ispunjeni uslovi iz člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku na osnovu čega je i odlučeno kao u stavu prvom izreke.

Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. u vezi člana 420. stav 6. Zakona o parničnom npostupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11... 18/20), Vrhovni kasacioni sud je ocenio da revizija nije dozvoljena.

Ispitujući dozvoljenost izjavljene revizije, u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je ocenio da revizija nije dozvoljena.

Prema odredbi člana 28. ZPP, za utvrđivanje prava na izjavljivanje revizije merodavna je samo vrednost predmeta spora glavnog tužbenog zahteva, a kamate, ugovorna kazna i ostala sporedna traženja, kao i troškovi postupka ne uzimaju se u obzir ako ne čine glavni zahtev.

U konkretnom slučaju, revizija je izjavljena protiv rešenja drugostepenog suda kojim je pravnosnažno odlučeno o troškovima postupka.

Budući da troškovi postupka ne čine glavni zahtev, već predstavljaju sporedno potraživanje, revizija nije dozvoljena.

Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 413. ZPP, odlučio kao u drugom stavu izreke.

Predsednik veća - sudija

Dobrila Strajina, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić