Presudom Apelacionog suda u Nišu Gž1 3874/2022 od 07.09.2022. godine, prvim stavom izreke, odbijena je kao neosnovana žalba tužioca i potvrđena presuda Osnovnog suda u Leskovcu P1 235/2020 od 21.04.2022. godine u drugom, trećem i petom stavu izreke. Drugim stavom izreke odbijen je kao neosnovan zahtev tužene za naknadu troškova drugostepenog postupka.

Protiv navedene drugostepene presude tužilac je blagovremeno izjavio reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava, sa predlogom da se shodno članu 404. ZPP ista razmotri kao izuzetno dozvoljena.

Vrhovni kasacioni sud je primenom člana 404. ZPP („Službeni glasnik RS“ broj 72/11..18/20), ispitao razloge revizije kojima se ukazuje na drugačije pravnosnažne presude u istoj činjenično-pravnoj situaciji, pa je zaključio da je revizija tužioca dozvoljena kao posebna radi ujednačavanja sudske prakse.

Ispitujući pobijanu presudu primenom člana 408. ZPP, sud nalazi da tužiočeva revizija osnovana, jer je pravnosnažnom presudom odbijen tužbeni zahtev za naknadu štete na ime razlike između minimalne isplate zarade tužiocu za period od 01.04.2017. godine do 31.12.2019. godine, sa zakonskom zateznom kamatom i na ime naknade štete u visini razlike između pripadajućeg i isplaćenog dodatka prema Zaključku Vlade RS 05 br. 120-335/2007-14 od 25.12.2008. godine, za isti period, sa zakonskom zateznom kamatom, jer je zbog pogrešne primene materijalnog prava činjenično stanje ostalo nepotpuno utvrđeno.

Prema sadržini pobijane presude, nižestepeni sudovi su zaključili da je tužbeni zahtev za naknadu materijalne štete u visini razlike između minimalne zarade i isplaćene zarade, kao i u visini razlike između pripadajućeg i isplaćenog uvećanja zarade prema navedenom Zaključku Vlade RS neosnovan, jer je u spornom periodu tužiocu zarada isplaćena u većem iznosu od minimalne zarade.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac je na radnom mestu ... sa zvanjem referenta i sa utvrđenim koeficijentom 1,890 razvrstan u XIII platnu grupu. Nalazom i mišljenjem veštaka ekonomsko-finansijske struke, u prvoj varijanti nalaza utvrđeno je da je isplaćena osnovna zarada uvećana po osnovu minulog rada manja od zakonom propisane minimalne zarade uvećane po osnovu minulog rada, pa je isplaćivani dodatak na zaradu prema Zaključku Vlade RS manji u odnosu na isti dodatak obračunat na zaradu u visini minimalne zarade. Prema drugoj varijanti, ukupno isplaćena zarada tužioca obračunata na osnovu rešenja tužene koja u sebi sadrži osnovnu zaradu, uvećanje po osnovu minulog rada i pripadajućeg dodatka na osnovu Zaključka Vlade Republike Srbije od 25.12.2008. godine isplaćena je u većem iznosu od minimalne zarade za ukupan novčani iznos od 340.463,24 dinara.

Na osnovu tako utvrđenog činjeničnog stanja nižestepeni sudovi su zaključili da je tužbeni zahtev neosnovan, jer je tužiocu u spornom periodu zarada isplaćivana u većim iznosima od minimalne zarade. Argumentujući svoje stanovište nižestepeni sudovi su primenili odredbu člana 104. stav 1, člana 105. stav 1, člana 107. stav 1, člana 111. i člana 112. Zakona o radu („Službeni glasnik RS“, broj 24/05... 75/14) na odredbe člana 5. i 6. Zakona o platama službenika i nameštenika u organima autonomne pokrajine i lokalne samouprave („Službeni glasnik RS“, br. 113/17... 86/19), Zakona o zaposlenima u autonomnim pokrajinama i jedinicama lokalne samouprave („Službeni glasnik RS“, br. 21/16... 95/18) – članovi 27. i 29. Prema razlozima datim od strane prvostepenog suda, koje je drugostepeni sud prihvatio kao pravilne, uvećanje po osnovu tzv. „kosovskog dodatka“, propisano Zaključkom Vlade RS 05 br. 120-335/2007-4 od 25.12.2008. godine, zajedno sa osnovnom zaradom i uvećanjem po osnovu minulog rada, čini ukupno isplaćenu zaradu tužiocu u spornom periodu, pa kako je tako ukupno isplaćena zarada veća od propisane minimalne zarade sa uvećanjem na ime minulog rada i u svakom pojedinačnom mesečnom iznosu, tužbeni zahtev je neosnovan.

Nižestepeni sudovi su pogrešno primenili materijalno pravo na koje se u svojim presudama pozivaju.

Prema odredbi člana 5. Zakona o platama službenika i nameštenika u organima autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave, osnovna plata službenika i nameštenika određuje se množenjem osnovice sa koeficijentom. Službenik i nameštenik ostvaruju pravo na isplatu minimalne zarade obračunatu u skladu sa opštim propisima o radu. Prema odredbi člana 111. Zakona o radu zaposleni ima pravo na minimalnu zaradu za standardni učinak i vreme provedeno na radu. Minimalna zarada se određuje na osnovu minimalne cene rada utvrđene u skladu sa tim zakonom, vremena provedenog na radu i poreza i doprinosa koji se plaćaju iz zarade. Poslodavac je dužan da minimalnu zaradu isplati zaposlenom u visini koja se određuje na osnovu Odluke o minimalnoj ceni rada važećoj za mesec u kome se vrši isplata. Zaposleni koji prima minimalnu zaradu ima pravo na uvećanu zaradu iz člana 108. istog Zakona, na naknadu troškova i drugih primanja koja se smatraju zaradom u skladu sa zakonom. Osnovica za obračun uvećane zarade je minimalna zarada zaposlenog. Prema članu 112. Zakona o radu minimalna cena rada utvrđuje se odlukom Socijalno-ekonomskog saveta osnovanog za teritoriju Republike Srbije. Prema tome, u situaciji kada je utvrđeno da postoji razlika između zarade isplaćene tužiocu i minimalne zarade u visini minimalne cene rada u periodu na koji se odnosi tužbeni zahtev, proizlazi da je zarada tužiocu isplaćena suprotno odredbi člana 111. Zakona o radu.

Zaključkom Vlade Republike Srbije 05 br. 120-335/2007-14 od 25.12.2008. godine, za zaposlene koji žive i rade na teritoriji Kosova i Metohije počev od januara 2009. godine naknada plata, odnosno zarada koju primaju, obračunava se i isplaćuje se procentom uvećanja od 50%. Kako se prema odredbi člana 111. Zakona o radu za osnovicu za obračun uvećane zarade uzima minimalna zarada zaposlenog, to se i za primenu Zaključka Vlade RS o procentu uvećanja plate, odnosno zarade zaposlenog u organima na teritoriji Autonomne pokrajine Kosovo i Metohija procenat za uvećanje obračunava na minimalnu zaradu zaposlenog. Kako prvostepenom i drugostepenom odlukom na osnovu utvrđenog činjeničnog stanja to nije učinjeno, pogrešno primenjeno materijalno pravo dovelo je do nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja. U skladu sa datom pravnom argumentacijom, shodno članu 416. stav 2. ZPP, nižestepene presude su ukinute i predmet je vraćen prvostepenom sudu na ponovno suđenje. Nakon što u ponovljenom postupku otklone propuste na koje je ukazano revizijskom odlukom, nižestepeni sudovi će pravilnom primenom materijalnog prava doneti na zakonu zasnovanu odluku o tužbenom zahtevu i odluku o troškovima parničnog postupka, ukinutu shodno članu 165. stav 3. ZPP i iste će celovito obrazložiti shodno članu 355. stav 5. ZPP.

Predsednik veća-sudija

Marina Milanović, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić