Protiv navedenih pravnosnažnih presuda, zahtev za zaštitu zakonitosti podnela je branilac okrivljenog AA, advokat Irena Vujnović, u smislu člana 485. stav 1. tačka 1) ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji zahtev i ukine u pobijanom delu prvostepenu odluku i odluku donetu u postupku po redovnom pravnom leku ili samo odluku donetu u postupku po redovnom pravnom leku u pobijanom delu i predmet vrati na ponovno odlučivanje prvostepenom ili apelacionom sudu i odredi da se novi postupak održi pred potpuno izmenjenim većem, ili da iste odluke preinače u pobijanom delu.

Vrhovni kasacioni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Republičkom javnom tužiocu, te je u sednici veća, koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštenja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta sa pravnosnažnim presudama protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je, nakon ocene navoda iznetih u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti je neosnovan u delu koji se odnosi na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP, dok je u preostalom delu nedozvoljen.

Branilac okrivljenog AA, advokat Irena Vujnović, iako ne numeriše, u podnetom zahtevu ukazuje na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP, koja povreda je dozvoljen razlog za podnošenje zahteva u smislu člana 485. stav 4. ZKP i ističe da krivično delo zloupotreba ovlašćenja u privredi iz člana 238. stav 1. tačka 4) KZ, za koje je okrivljeni oglašen krivim pravnosnažnom presudom, nije predviđeno Krivičnim zakonikom, budući da je izmenama i dopunama Krivičnog zakonika, koje su stupile na snagu 01.03.2018. godine, izvršena dekriminalizacija tog krivičnog dela, iz kog razloga je okrivljenog trebalo osloboditi optužbe, jer delo za koje je optužen, nije krivično delo.

Iznete navode zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA, Vrhovni kasacioni sud ocenjuje kao neosnovane, iz sledećih razloga:

Naime, u vreme izvršenja predmetnog krivičnog dela – u periodu od 11.03.2013. godine do 28.04.2013. godine, postojalo je krivično delo zloupotreba ovlašćenja u privredi iz člana 238. stav 1. tačka 4) Krivičnog zakonika, koje je okrivljenom stavljeno na teret optužnim aktom i za koje je oglašen krivim pobijanom pravnosnažnom presudom. Nakon izvršenja krivičnog dela, a pre donošenja pobijanih pravnosnažnih presuda, stupio je na snagu Zakon o izmenama i dopunama Krivičnog zakonika („Službeni glasnik RS“ br. 94/16, 01.03.2018. godine, izmene u odnosu na ovo krivično delo), kojim je XXII glava Krivičnog zakonika, koja se odnosi na krivično delo protiv privrede, izmenjena tako da ista više ne predviđa krivično delo zloupotreba ovlašćenja u privredi iz člana 238. KZ.

Međutim, po oceni ovog suda, radnja krivičnog dela zloupotreba ovlašćenja u privredi iz člana 238. stav 1. tačka 4) KZ, nije dekriminalizovana donošenjem Zakona o izmenama i dopunama KZ („Službeni glasnik RS“ br. 94/16), s obzirom na to da su bitna obeležja tog krivičnog dela sadržana u zakonskom opisu krivičnog dela zloupotreba položaja odgovornog lica iz člana 227. stav 1. KZ, jer je radnja „gruba povreda ovlašćenja u pogledu upravljanja, raspolaganja i korišćenja imovinom“ od strane odgovornog lica, na način kako je to opisano u konkretnom slučaju (što predstavlja radnju izvršnja krivičnog dela zloupotreba ovlašćenja u privredi iz člana 238. stav 1. tačka 4) KZ, sada određena i kažnjiva kao prekoračenje granica ovlašćenja odgovornog lica, budući da gruba povreda ovlašćenja ima karakter i prekoračenja ovlašćenja (u čemu se sastoji jedna od više alternativno propisanih radnji izvršenja krivičnog dela zloupotreba položaja odgovornog lica iz člana 227. stav 1. KZ), čime je u konkretnom slučaju zadržan pravni kontinuitet inkriminacije u pogledu navedenog oblika radnje izvršenja dela. Imajući u vidu navedeno, kao i činjenicu da imovinska korist pribavljena izvršenjem predmetnog krivičnog dela prelazi iznos od 450.000,00 dinara, radnje okrivljenog opisane u izreci pravnosnažne presude su kažnjive i po Krivičnom zakoniku, koji je važio u vreme donošenja pobijanih pravnosnažnih presuda i odgovaraju obeležjima krivičnog dela zloupotreba položaja odgovornog lica iz člana 227. stav 2. u vezi stava 1. KZ.

Kako je za krivično delo zloupotreba položaja odgovornog lica iz člana 227. stav 2. u vezi stava 1. KZ, koji je važio u vreme donošenja pobijanih presuda, predviđena kazna zatvora u trajanju od šest meseci do pet godina, dok je za krivično delo zloupotreba ovlašćenja u privredi iz člana 238. stav 1. tačka 4) KZ („Službeni glasnik RS“ br. 72/09), koji je važio u vreme izvršenja krivičnog dela, bila propisana kazna zatvora od tri meseca do pet godina, to je očigledno da je za okrivljenog povoljniji Krivični zakonik koji je važio u vreme izvršenja krivičnog dela, zbog čega su radnje okrivljenog pravilno pravno kvalifikovane kao krivično delo zloupotreba ovlašćenja u privredi iz člana 238. stav 1. tačka 4) KZ i na taj način primenjen zakon koji je blaži za učinioca, u skladu sa odredbom člana 5. stav 2. KZ.

Iz navedenih razloga, Vrhovni kasacioni sud nalazi da se zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA, pravnosnažne presude neosnovano pobijaju zbog povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP.

U vezi sa prednjim, branilac okrivljenog je istu povredu ranije isticao i u žalbi izjavljenoj protiv prvostepene presude, pa Vrhovni kasacioni sud prihvatajući kao pravilne razloge drugostepenog suda (strana 6. stav poslednji i strana 7. stav prvi drugostepene presude) na iste upućuje, shodno odredbi člana 491. stav 2. ZKP.

Ostalim navodima zahteva, branilac okrivljenog osporava utvrđeno činjenično stanje i činjenične zaključke suda u odnosu na izvršenje predmetnog krivičnog dela, dajući istovremeno sopstvenu ocenu izvedenih dokaza koji se tiču saslušanja svedoka i ocene njihovih iskaza od strane prvostepenog suda. Takođe, osporava utvrđeno činjenično stanje o tome da je okrivljeni preuzeo određenu količinu goriva, a kako je to navedeno u prvostepenoj presudi i to dovodi u vezu sa nalazom veštaka iz koga se utvrđuje da je nečitak potpis onoga ko je preuzeo gorivo. Na opisani način, po stavu ovog suda, branilac okrivljenog pravnosnažne presude pobija zbog pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja, odnosno povrede zakona iz člana 440. ZKP.

Nadalje branilac okrivljenog navodi da je okrivljenom izrečena i suviše stroga kazna, te da prvostepeni sud prilikom odmeravanja kazne nije u dovoljnoj meri cenio olakšavajuće okolnosti na strani okrivljenog i dao im karakter osobito olakšavajućih okolnosti, na koji način branilac okrivljenog iznetim navodima ukazuje na povredu zakona iz člana 441. stav 1. ZKP.

Međutim, pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje, odnosno povreda zakona iz člana 440. ZKP, kao i povreda zakona iz člana 441. stav 1. ZKP, shodno odredbama člana 485. ZKP, nisu predmet razmatranja od strane Vrhovnog kasacionog suda u postupku po zahtevu za zaštitu zakonitosti, dakle, nisu dozvoljeni razlozi u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP za podnošenje ovog vanrednog pravnog leka od strane okrivljenog preko branioca, zbog čega je Vrhovni kasacioni sud zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA, u ovom delu odbacio kao nedozvoljen.

Sa iznetih razloga, nalazeći da pobijanim presudama nije učinjena povreda krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP, na koju se neosnovano ukazuje zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu odredbe člana 491. ZKP, zahtev za zaštitu zakonitosti u odnosu na navedenu povredu zakona odbio kao neosnovan, dok je u ostalom delu na osnovu člana 487. stav 1. tačka 2. ZKP, u vezi člana 485. stav 4. ZKP, zahtev odbacio kao nedozvoljen i odlučio kao u izreci presude.

Zapisničar – savetnik                                                                                        Predsednik veća – sudija

Zvezdana Govedarica Carić,s.r.                                                                     Bata Cvetković,s.r.

Za tačnost otpravka

upravitelj pisarnice

Marina Antonić