Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tuženi su izjavili blagovremenu reviziju zbog bitnih povreda odredaba parničnog postupka, pogrešne primene materijalnog prava i prekoračenja tužbenog zahteva.

Tužilac je podneo odgovor na reviziju sa zahtevom za naknadu troškova tog odgovora.

Odlučujući o reviziji tuženog BB na osnovu člana 408. u vezi člana 403. stava 2. tačka 3. ZPP („Službeni glasnik RS“ broj 72/11 ... 18/20), Vrhovni kasacioni sud je našao da nije osnovana, dok revizija tuženog VV nije dozvoljena.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti. Nema ni bitne povrede postupka iz člana 374. stav 1. u vezi člana 394. ZPP, jer je drugostepeni sud utvrdio činjenično stanje, nakon što je otvorio i zakazao raspravu na osnovu člana 383.stav 4. ZPP i izveo predložene dokaze koje je ocenio u smislu člana 8. tog zakona. Takođe, nije učinjena povreda postupka iz člana 407. stav 1. tačka 5. ZPP jer drugostepeni sud nije prekoračio tužbeni zahtev.

Prema stanju u predmetu, tužbom su kao tuženi označeni BB i VV. Presudom zbog propuštanja Osnovnog suda u Požarevcu P 949/14 od 18.11.2014. godine, obavezan je tuženi VV da tužiocama na ime neosnovanog obogaćenja isplati iznos od 2.098.800,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od dana pravnosnažnosti presude do isplate, budući da ovaj tuženi u zakonskom roku nije podneo odgovor na tužbu i postupak je nastavljen u odnosu na tuženog BB. Prema utvrđenom činjeničnom stanju tužilac AA i njegov sada pokojni otac GG (tužilac u ovoj parnici koji je preminuo u toku postupka) su sa tuženima BB i VV postigli usmeni dogovor dana 27.06.2005. godine, da tuženima prodaju kamion i kombi čija je vrednost utvrđena u iznosu od 11.000 evra za kamion i 7.000 evra za kombi, a da tuženi izgrade i predaju tužiocima garsonjeru u vrednosti od 16.500 evra u odgovarajućoj zgradi, u vezi čega će kasnije zaključiti poseban ugovor. Povodom usmenog sporazuma sačinjen je Ugovor o prodaji vozila 6/05 od 27.06.2005. godine koji su potpisali GG, kao prodavac i tuženi BB, kao kupac, a takođe i pisana priznanica i vozila su predata tuženima. Predmetni kombi je tuženi VV kasnije prodao trećem licu, a kamion je tuženi BB registrovao na svoje ime i prodao u staro gvožđe, pa ne postoji mogućnost vraćanja stvari. Tuženi nisu ispunili svoju obavezu da izgrade i predaju garsonjeru koja je bila predmet usmenog sporazuma.

Polazeći od ovako utvrđenog činjeničnog stanja, drugostepeni sud je usvojio tužbeni zahtev nalazeći da je tuženi BB, na osnovu člana 210. stav 1. i člana 413. Zakona o obligacionim odnosima, u obavezi da solidarno sa tuženim VV isplati tužiocu predmetni novčani iznos u visini vrednosti predatih stvari (kamion i kombi) na kojima je stekao pravo svojine samom predajom u smislu člana 34. Zakona o osnovama svojinsko-pravnih odnosa, budući da garsonjera nije izgrađena niti predata, što je bio predmet obaveze tuženih po usmenom sporazumu, a vraćanje stvari nije moguće.

Po stanovištu Vrhovnog kasacionog suda, drugostepeni sud je, suprotno navodima revizije, pravilno utvrdio činjenično stanje i pravilnom primenom materijalnog prava iz člana 210. Zakona o obligacionim odnosima (ZOO) odlučio o tužbenom zahtevu. Navedenom odredbom je propisano da kad je neki deo imovine jednog lica prešao na bilo koji način u imovinu nekog drugog lica, a taj prelaz nema svoj osnov u nekom pravnom poslu ili u zakonu, sticalac je dužan da ga vrati, a kad to nije moguće - da naknadi vrednost postignutih koristi. Obaveza vraćanja, odnosno naknade vrednosti nastaje i kad se nešto primi s obzirom na osnov koji se nije ostvario ili koji je kasnije otpao.

Neosnovano se revizijom tuženog BB ukazuje na pogrešnu primenu materijalnog prava. Po usmenom sporazumu ugovarača koji ima elemente ugovora o prodaji i razmeni, osnov se nije ostvario, jer nakon predaje stvari (kamion i kombi) nije došlo do zaključenja ugovora o prodaji garsonjere i predaji iste, pa kako ne postoji mogućnost vraćanja otuđenih vozila tužiocu, to je tuženi BB u obavezi da solidarno sa ugovaračem VV naknadi vrednost ovih stvari u smislu člana 210. stav 2. u vezi člana 414. ZOO. Ukoliko je presudom u toku parnice jedan od solidarnih dužnika pravnosnažno obavezan na plaćanje, u izreci presude koja se odnosi na drugog tuženog, mora se naznačiti njegova solidarnost po prethodnoj presudi, jer se na taj način sprečava sticanje više izvršnih isprava po kojima bi se tužilac mogao višestruko naplatiti po istom osnovu. Suprotno navodima revizije, tuženi VV i BB nisu jedinstveni suparničari, već solidarni dužnici predmetne obaveze, pa se oni u smislu člana 210. ZPP, ne smatraju kao jedna parnična stranka. Pored toga, neosnovano se revizijom tuženog BB ukazuje na zastarelost predmetnog potraživanja, jer je usmeni sporazum postignut 27.06.2005. godine, pa opšti rok zastarelosti potraživanja iz člana 371. Zakona o obligacionim odnosima od 10 godina nije protekao do podnošenja tužbe 30.07.2014. godine.

Na osnovu člana 414. stav 1. ZPP, odlučeno je kao u stavu prvom izreke.

Prema članu 410. stav 2. tačka 1. ZPP, revizija je nedozvoljena ako je reviziju izjavilo lice koje nije ovlašćeno na podnošenje revizije, a po članu 91. stav 1. istog zakona, punomoćnik je dužan da prilikom preduzimanja prve radnje u postupku podnese punomoćje.

Reviziju protiv drugostepene presude izjavio je advokat Jovan Stanojević u ime tuženog VV, pa kako advokat koji je podneo reviziju nije uz reviziju priložio odgovarajuće punomoćje koje ga za takvo postupanje ovlašćuje, niti se takvo punomoćje nalazi u spisima, što je i advokat Jovan Stanojević u toku postupka ukazivao, to je izjavljena revizija nedozvoljena primenom člana 410. stav 2. tačka 1. ZPP.

Na osnovu člana 413. ZPP Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.

Zahtev tužioca za naknadu troškova odgovora na reviziju je odbijen na osnovu člana 154. stav 1. ZPP, jer se ne radi o troškovima potrebnim za vođenje ove parnice.

Predsednik veća – sudija

Zvezdana Lutovac, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić