U IME NARODA

Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Nevenke Važić, predsednika veća, Milene Rašić, Dubravke Damjanović, Gordane Kojić i Bate Cvetkovića, članova veća, sa savetnikom Vrhovnog suda Snežanom Lazin, kao zapisničarem, u krivičnom predmetu okrivljenog AA, zbog krivičnog dela ugrožavanje sigurnosti iz člana 138. stav 1. Krivičnog zakonika, odlučujući o zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA - advokata Marine Nikolić, podnetom protiv pravnosnažnih presuda Osnovnog suda u Novom Sadu K.1369/2021 od 06.06.2022. godine i Višeg suda u Novom Sadu KŽ1 240/22 od 24.01.2023. godine, u sednici veća održanoj dana 17.05.2023. godine, jednoglasno, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE kao neosnovan zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA - advokata Marine Nikolić, podnet protiv pravnosnažnih presuda Osnovnog suda u Novom Sadu K.1369/2021 od 06.06.2022. godine i Višeg suda u Novom Sadu KŽ1 240/22 od 24.01.2023. godine, u odnosu na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) Zakonika o krivičnom postupku, dok se u ostalom delu zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog ODBACUJE kao nedozvoljen.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Novom Sadu K.1369/2021 od 06.06.2022. godine okrivljeni AA je oglašen krivim zbog izvršenja krivičnog dela ugrožavanje sigurnosti iz člana 138. stav 1. KZ i izrečena mu je uslovna osuda tako što mu je utvrđena kazna zatvora u trajanju od 3 (tri) meseca i određeno je da se ista neće izvršiti ukoliko okrivljeni za vreme proveravanja od 1 (jedne) godine od pravnosnažnosti presude ne izvrši novo krivično delo.

Istom presudom oštećeni BB je sa svojim imovinskopravnim zahtevom u iznosu od 200.000,00 dinara upućen na parnicu. Okrivljeni je obavezan da plati sudu na ime sudskog paušala iznos od 5.000,00 dinara u roku od 30 dana od pravnosnažnosti presude, pod pretnjom izvršenja, kao i da naknadi troškove postupka oštećenog BB na ime nagrade i nužnih izdataka njegovog punomoćnika, a o čijoj visini će biti odlučeno posebnim rešenjem.

Presudom Višeg suda u Novom Sadu KŽ1 240/22 od 24.01.2023. godine delimično je uvažena žalba branioca okrivljenog AA, pa je preinačena presuda Osnovnog suda u Novom Sadu K.1369/2021 od 06.06.2022. godine u delu odluke o troškovima krivičnog postupka tako što se izostavlja obavezivanje okrivljenog na naknadu troškova oštećenog BB na ime nagrade i nužnih izdataka njegovog punomoćnika, dok je u preostalom delu žalba branioca okrivljenog odbijena i prvostepena presuda je u nepreinačenom delu potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti podnela je branilac okrivljenog AA - advokat Marina Nikolić, zbog povreda zakona iz člana 438. stav 2. tačka 1) i člana 439. tačka 1) ZKP, sa predlogom da Vrhovni sud usvoji kao osnovan podneti zahtev, te da saglasno članu 492. stav 1. tačka 2) ZKP preinači presude Osnovnog suda u Novom Sadu K.1369/2021 od 06.06.2022. godine i Višeg suda u Novom Sadu KŽ1 240/22 od 24.01.2023. godine u oslobađajuću presudu ili da saglasno članu 492. stav 1. tačka 1) ZKP ukine u celosti navedene presude i predmet vrati na ponovno suđenje prvostepenom sudu ili da ukine samo drugostepenu presudu i predmet vrati na ponovnu odluku drugostepenom sudu.

Vrhovni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Vrhovnom javnom tužilaštvu shodno odredbi člana 488. stav 1. ZKP, te je u sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštavanja Vrhovnog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta i pravnosnažne presude protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je, nakon ocene navoda iznetih u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti je neosnovan u delu koji se odnosi na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, dok je u ostalom delu nedozvoljen.

Ukazujući na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, branilac okrivljenog AA u podnetom zahtevu ističe da se pobijana pravnosnažna presuda zasniva na dokazu na kome se ne može zasnivati sudska odluka i to na fotodokumentaciji PU Novi Sad od 01.12.2019. godine, obzirom da po stavu branioca navedena fotodokumentacija nije sačinjena u skladu sa zakonom pošto je pretres uređaja za automatsku obradu podataka preduzet bez naredbe suda, a što je u suprotnosti sa odredbama člana 152. stav 3. ZKP.

Izneti navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog se, po oceni Vrhovnog suda, ne mogu prihvatiti kao osnovani.

Istovetni navodi vezano za bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, koji su istaknuti u žalbi branioca okrivljenog AA - advokata Marine Nikolić, bili su predmet razmatranja Višeg suda u Novom Sadu koji je u ovom krivičnom postupku postupao u drugom stepenu po žalbi izjavljenoj protiv prvostepene presude Osnovnog suda u Novom Sadu K.1369/2021 od 06.06.2022. godine. Viši sud u Novom Sadu kao drugostepeni je ove navode ocenio neosnovanim i o tome na strani 2 stavovi šesti i sedmi i strani 3 stav prvi drugostepene presude KŽ1 240/22 od 24.01.2023. godine izneo razloge, koje Vrhovni sud prihvata kao pravilne, te u smislu odredbe člana 491. stav 2. ZKP na ove razloge i upućuje.

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA u ostalom delu je odbačen kao nedozvoljen.

Naime, branilac okrivljenog u ostalom delu zahteva kao razlog njegovog podnošenja samo formalno označava povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, zbog koje je podnošenje zahteva dozvoljeno okrivljenom, navođenjem da delo za koje je okrivljeni oglašen krivim nije krivično delo. Međutim, branilac nepostojanje po njemu u radnjama okrivljenog svih bitnih zakonskih obeležja krivičnog dela ugrožavanje sigurnosti iz člana 138. stav 1. KZ, po nalaženju Vrhovnog suda, faktički obrazlaže tako što osporava i polemiše sa činjeničnim utvrđenjima u pravnosnažnim odlukama i ukazuje na pogrešnu ocenu dokaza od strane nižestepenih sudova, davanjem sopstvene ocene izvedenih dokaza koja je potpuno drugačija od one date u pobijanim pravnosnažnim presudama. Ovo imajući u vidu da branilac ističe da ni iz jednog izvedenog dokaza nije na pouzdan i objektivan način utvrđeno da je pretnja okrivljenog bila ozbiljna i da su radnje okrivljenog kritičnom prilikom kod oštećenog izazvale osećanje straha i ugroženosti za sopstveni život i bezbednost, kao i da su iste objektivno podobne za to, a posebno imajući u vidu odbranu okrivljenog datu pred javnim tužiocem u kojoj je naveo da je poruke poslao u afektu jer je bio revoltiran postupcima oštećenog koji ga je prevario i da nije imao nameru da oštećenom ugrozi sigurnost, kao i imajući u vidu da su oštećeni i njegova supruga uzvratili okrivljenom poruke preteće sadržine, zbog čega je po mišljenju branioca sud radi utvrđivanja postojanja kod oštećenog osećanja straha i ugroženosti za sopstveni život usled radnji okrivljenog trebalo da odredi veštačenje oštećenog od strane veštaka neuropsihijatrijske struke.

Kako, dakle, iz iznetih navoda proizilazi da branilac okrivljenog u podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti, kao razlog pobijanja pravnosnažnih presuda, samo formalno označava povredu zakona zbog koje je podnošenje zahteva dozvoljeno okrivljenom (član 439. tačka 1. ZKP), dok suštinski ukazuje na pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje i pogrešnu ocenu izvedenih dokaza od strane nižestepenih sudova, a što ne predstavlja zakonski razlog zbog kojeg je u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP dozvoljeno podnošenje ovog vanrednog pravnog leka okrivljenom i njegovom braniocu zbog povrede zakona, to je Vrhovni sud zahtev branioca okrivljenog u ovom delu ocenio nedozvoljenim.

Navodima branioca okrivljenog u kojima ističe da u spisima predmeta ne postoji potvrda ili neki drugi dokaz da je mobilni telefon koji se nalazi na fotografijama zaista u vlasništvu oštećenog, kao i da se na predmetnim fotografijama ne vidi broj telefona sa kog su predmetne SMS poruke poslate, već se vidi samo ime pošiljaoca, a što po braniocu ne može biti dokaz da su predmetne SMS poruke poslate sa broja telefona koji pripada okrivljenom, se, po oceni ovoga suda, ne osporava zakonitost fotodokumentacije PU Novi Sad od 01.12.2019. godine, već se faktički osporava pravilnost činjeničnog stanja koje je utvrđeno od strane suda, kao i ocena suda o prihvatljivosti iskaza oštećenog BB koji se u svom iskazu izjašnjavao u vezi predočene mu fotodokumentacije i poruka koje mu je okrivljeni poslao spornog dana, pa stoga ovi navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog nisu razmatrani od strane Vrhovnog suda.

Sa iznetih razloga, nalazeći da pobijanim presudama nije učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP na koju se neosnovano ukazuje zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA - advokata Marine Nikolić, Vrhovni sud je na osnovu člana 491. stav 1. ZKP zahtev u odnosu na navedenu povredu odbio kao neosnovan, dok je u ostalom delu na osnovu člana 487. stav 1. tačka 2) ZKP i člana 485. stav 4. ZKP zahtev odbacio kao nedozvoljen i odlučio kao u izreci presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                         Za predsednika veća-sudija

Snežana Lazin, s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                               Milena Rašić, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić