.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev2 2180/2022
14.12.2022. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Spomenke Zarić, predsednika veća, Dobrile Strajina, Vesne Subić, Dragane Mirosavljević i Mirjane Andrijašević, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Ivica Kostić, advokat iz ..., protiv tuženog Zdravstveni centar Vranje, koga zastupa Državno pravobranilaštvo, odeljenje u Nišu, radi isplate, odlučujući o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž1 1351/22 od 30.03.2022. godine, u sednici održanoj 14.12.2022. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE PRIHVATA SE odlučivanje o reviziji tuženog, izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž1 1351/22 od 30.03.2022. godine, kao o izuzetno dozvoljenoj.
ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tuženog izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž1 1351/22 od 30.03.2022. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Vranju P1 359/21 od 15.12.2021. godine, stavom prvim izreke, obavezan je tuženi da tužiocu na ime naknade štete po osnovu izostale zarade za period od 26.07.2016. godine do 21.11.2019. godine, isplati pojedinačne opredeljene iznose, sa zakonskom zateznom kamatom od dospelosti do isplate, bliže određene ovim stavom izreke. Stavom drugim izreke, obavezan je tuženi da tužiocu na ime naknade štete zbog neiskorišćenog godišnjeg odmora za 2016. godinu isplati iznos od 16.785,11 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od 30.06.2017. godine do isplate. Stavom trećim izreke, odbijen je tužbeni zahtev tužioca kojim je tražio da se obaveže tuženi da mu na ime naknade štete zbog neiskorišćenog godišnjeg odmora za 2017. godinu isplati iznos od 35.226,88 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od 30.06.2018. godine do isplate i za 2018. godinu iznos od 38.042,14 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od 30.06.2019. godine do isplate, kao neosnovan. Stavom četvrtim izreke, obavezan je tuženi da za tužioca, za period od 26.07.2016. godine do 13.08.2018. godine, na dosuđene iznose izgubljene zarade iz stava prvog izreke, uplati kod RF PIO, filijala u Vranju, poreze i doprinose za obavezno socijalno i zdravstveno osiguranje, prema stopi važećoj na dan uplate, da sačini propisane obrasce i dostavi ih nadležnom fondu PIO, filijala u Vranju. Stavom petim izreke, obavezan je tuženi da tužiocu isplati na ime troškova parničnog postupka iznos od 128.062,02 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti do isplate.
Presudom Apelacionog suda u Nišu Gž1 1351/22 od 30.03.2022. godine, odbijena je kao neosnovana žalba tuženog i potvrđena prvostepena presuda u stavu prvom, drugom, četvrtom i odluka o troškovima postupka sadržana u stavu petom izreke.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, reviziju je blagovremeno izjavio tuženi zbog pogrešne primene materijalnog prava, s predlogom da se o istoj odlučuje primenom odredbe člana 404. Zakona o parničnom postupku.
Primenom člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ br.72/11 ... 18/20), posebna revizija se može izjaviti zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja se ne bi mogla pobijati revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda, potrebno razmotriti pravna pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava. Prema stavu 2. istog člana, ispunjenost uslova za izuzetnu dozvoljenost revizije Vrhovni kasacioni sud ceni u veću od pet sudija.
Predmet tražene pravne zaštite je naknada štete na ime izgubljene zarade i neiskorišćenog godišnjeg odmora. Vrhovni kasacioni sud nalazi da u konkretnom slučaju nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji kao izuzetno dozvoljenoj, s obzirom da se revizijom osporava utvrđeno činjenično stanje, a odluke nižestepenih sudova o osnovanosti tužbenog zahteva zasnovane su na primeni odgovarajućih odredaba materijalnog prava u reviziji se ne navode odluke Vrhovnog kasacionog suda u kojima bi bilo suprotno presuđeno. Pravilna primena materijalnog prava u sporovima sa zahtevom kao u konkretnom slučaju, zavisi od utvrđenog činjeničnog stanja, pa ne postoji potreba za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, kao ni potreba ujednačavanja sudske prakse ili novog tumačenja prava, zbog čega je odlučeno kao u stavu prvom izreke.
Ispitujući dozvoljenost revizije primenom čl. 410. stav 2. tačka 5. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, broj 72/11 ... 18/20), Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija nije dozvoljena.
Odredbom člana 403. stav 3. ZPP, propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinsko pravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.
Tužba u ovom sporu podneta je 04.12.2019. godine, a označena vrednost predmeta spora je 686.550,05 dinara.
Imajući u vidu da u konkretnom slučaju vrednost predmeta spora pobijanog dela potraživanja pravnosnažne presude ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra, prema srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, to je Vrhovni kasacioni sud našao da je revizija tuženog nedozvoljena.
Na osnovu člana 413. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.
Predsednik veća – sudija
Spomenka Zarić,s.r.
Za tačnost otpravka
upravitelj pisarnice
Marina Antonić
