Presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Kž1-18/23 od 25.01.2023. godine, odbijene su kao neosnovane žalbe Višeg javnog tužioca u Kragujevcu i branioca okrivljenog AA, advokata Luke Uljarevića, pa je presuda Višeg suda u Kragujevcu K. 11/22 od 28.09.2022. godine potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljenog AA, advokat Luka Uljarević, zbog povrede zakona iz člana 439. tačka 1) i 2) ZKP, sa predlogom da Vrhovni sud pobijane presude preinači ili ukine i predmet vrati na ponovno odlučivanje Višem sudu u Kragujevcu.

Vrhovni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Vrhovnom javnom tužilaštvu, shodno odredbi člana 488. stav 1. ZKP i, u sednici veća koju je održao bez obaveštenja Vrhovnog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), nakon razmatranja spisa predmeta i pravnosnažnih presuda protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, te nakon ocene navoda izloženih u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA je neosnovan.

Branilac okrivljenog AA u zahtevu navodi da u ovom krivičnom postupku nije dokazano da je okrivljeni imao nameru da prodaje opojnu drogu, pa je okrivljeni ugrozio zaštitni objekat – samog sebe, a ne treća lica, što znači da treba sankcionisati njega kao uživaoca, jer je to njegovo zakonito pravo i opredeljenje, a što znači da bi trebalo primeniti član 18. KZ – jer je u pitanju delo malog značaja, na koji način se zahtevom ukazuje na povredu zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP.

Nadalje, branilac u zahtevu navodi da se licima koja imaju toksikomansku zavisnost toleriše pravljenje većih zaliha, a eksperimentatorima se to ne toleriše, iz čega proizilazi da težak ovisnik ima privilegiju da za držanje većih zaliha bude kažnjen za krivično delo iz člana 246a stav 1. KZ, dok se eksperimentator kažnjava za krivično delo iz člana 246a stav 2. KZ, na koji način se zahtevom ukazuje na povredu zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP.

Odredbom člana 18. KZ u stavu 1., propisano je da nije krivično delo ono delo koje, iako sadrži obeležja krivičnog dela, predstavlja delo malog značaja, stavom 2. istog člana propisano je da je delo malog značaja ako stepen krivice nije visok, ako su štetne posledice odsutne ili neznatne i ako opšta svrha krivičnih sankcija ne zahteva izricanje krivične sankcije, dok je stavom 3. istog člana propisano da odredbe člana 1. i 2. ovog člana mogu se primeniti na krivična dela za koja je propisana kazna zatvora do 3 godine ili novčana kazna.

Odredbom člana 246a KZ u stavu 1., propisano je da ko neovlašćeno drži u manjoj količini za sopstvenu upotrebu supstance ili preparate koji su proglašeni za opojne droge, kazniće se novčanom kaznom ili zatvorom do tri godine, a može se osloboditi od kazne, dok je stavom 2. istog člana propisano, da ko neovlašćeno drži u velikoj količini supstance ili preparate koji su proglašeni za opojne droge, kazniće se zatvorom od tri do deset godina.

Iz izreke pravnosnažne presude u odnosu na koju je podnet zahtev za zaštitu zakonitosti proizilazi da je okrivljeni AA u vreme, na mestu i na način bliže opisano u toj izreci „...držao u većoj količini supstance koje su Pravilnikom o utvrđivanju spiska psihoaktivnih kontrolisanih supstanci proglašene za opojnu drogu i to kanabis tzv. „marihuana“ neto mase 940,9 grama i opojnu drogu kokain ukupne neto mase 32,31 gram... dok je ispod zadnje fioke ormana držao jednu digitalnu vagicu za precizno merenje.... pri čemu je postupao u stanju smanjene uračunljivosti, ali ne bitno sa umišljajem, svestan da je njegovo delo zabranjeno“.

Po nalaženju Vrhovnog suda, u radnjama opisanim u izreci pravnosnažne presude stiču se svi subjektivni i objektivni elementi krivičnog dela neovlašćeno držanje opojnih droga iz člana 246a stav 2. KZ, za koje je okrivljeni AA oglašen krivim i u konkretnom slučaju se ne može raditi o delu malog značaja (za to krivično delo zaprećena je kazna zatvora od tri do deset godina), pa nisu ispunjeni uslovi propisani odredbom člana 18. stav 3. KZ.

Nadalje, u konkretnom slučaju, okrivljeni AA oglašen je krivim zbog držanja velike količine droge (940,9 grama „marihuane“ i 32,31 gram kokaina), a u izreci se ne navodi da je okrivljeni tu drogu držao za sopstvenu upotrebu, pa se njegove radnje ne mogu kvalifikovati kao krivično delo neovlašćeno držanje opojnih droga iz člana 246a stav 1. KZ, jer se u radnjama okrivljenog ne stiču bitni elementi tog krivičnog dela.

Iz navedenih razloga, zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog u kome se ukazuje na povrede zakona iz člana 439. tačka 1) i 2) ZKP, od strane Vrhovnog suda ocenjen je kao neosnovan.

Iz napred navedenih razloga doneta je odluka kao u izreci na osnovu odredbe člana 491. stav 1. ZKP.

Zapisničar-savetnik,                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                         Predsednik veća-sudija,

Tatjana Milenković, s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                              Milena Rašić, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić