Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tuženi je blagovremeno izjavio posebnu reviziju, zbog pogrešne primene materijalnog prava, sa predlogom da se o reviziji odluči kao o izuzetno dozvoljenoj u smislu člana 404. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/2011 ... 18/2020, u daljem tekstu: ZPP).

Prema članu 404. stav 1. ZPP, revizija je izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja se ne bi mogla pobijati revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija). Prema stavu 2. ovog člana, o dozvoljenosti i osnovanosti revizije iz stava 1. ovog člana odlučuje Vrhovni kasacioni sud u veću od pet sudija.

Odlučujući o dozvoljenosti izjavljene revizije na osnovu odredbe člana 404. stav 2. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je ocenio da nema mesta odlučivanju o reviziji kao izuzetno dozvoljenoj na osnovu odredbe stava 1. tog člana, s obzirom na to da u konkretnom slučaju nisu ispunjeni uslovi za izuzetnu dozvoljenost revizije tuženog. Naime, uzimajući u obzir vrstu spora i sadržinu tražene sudske zaštite, način presuđenja i razloge date u pobijanoj odluci, u konkretnoj situaciji ne postoji potreba za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse ili novog tumačenja prava, jer pravilna primena materijalnog prava u pogledu odluke o tužbenom zahtevu zavisi od utvrđenog činjeničnog stanja, pa ukazivanje u reviziji na drugačiju odluku ne ukazuje nužno i na drugačiji pravni stav imajući u vidu da je odluka o tužbenom zahtevu u skladu sa pravnim stavovima izraženim kroz odluke Vrhovnog kasacionog suda.

Iz navedenog razloga, nisu ispunjeni uslovi da se u ovoj parnici prihvati odlučivanje o reviziji tužene kao izuzetno dozvoljenoj.

Zato je na osnovu člana 404. ZPP Vrhovni kasacioni sud odlučio kao u stavu prvom izreke ovog rešenja.

Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija nije dozvoljena.

Odredbom člana 468. stav 1. ZPP, propisano je da se sporovima male vrednosti smatraju sporovi u kojima se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu koje ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe.

Odredbom člana 479. stav 6. ZPP propisano je da protiv odluke drugostepenog suda (kojom je odlučeno u sporu male vrednosti) revizija nije dozvoljena.

Inicijalni akt, predlog za izvršenje na osnovu verodostojne isprave, podnet je 20.08.2018. godine. Vrednost predmeta spora iznosi 7.973,35 dinara. Prvostepena presuda je doneta 09.04.2019. godine. Drugostepena presuda doneta je 16.03.2022. godine.

Kako je pobijanom drugostepenom presudom odlučeno u sporu male vrednosti u kome je prema članu 479. stav 6. ZPP isključeno pravo na izjavljivanje revizije, to revizija tuženog nije dozvoljena.

Nije od uticaja na drugačiju odluku ovog suda ukazivanje u reviziji na odredbu člana 403. stav 2. tačka 2. ZPP, kojom je propisano da je revizija uvek dozvoljena ako je drugostepeni sud preinačio presudu i odlučio o zahtevima stranaka, s obzirom na to da se u konkretnoj situaciji radi o sporu male vrednosti i da u tom sporu nema mesta primeni citirane odredbe iz člana 403. stav 2. tačka 2. ZPP.

Na osnovu člana 413. ZPP, odlučeno je kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća – sudija

Marina Milanović,s.r.

Za tačnost otpravka

upravitelj pisarnice

Marina Antonić