Na osnovu člana 258. stav 4. ZKP, delimično je dosuđen imovinskopravni zahtev oštećenom, te je okrivljena obavezana da oštećenom „Merkator S“ DOO Beograd, isplati iznos od 1.559.762,31 dinara, u roku od mesec dana od dana pravnosnažnosti presude, pod pretnjom izvršenja, dok je isti zahtev u preostalom delu, preko dosuđenog iznosa, do zatraženih 3.026.825,13 dinara, odbijen.

Na osnovu člana 264. stav 1. ZKP okrivljena je obavezana da plati troškove krivičnog postupka u iznosu od 257.508,19 dinara, kao i sudski paušal u iznosu od 50.000,00 dinara, sve u roku od mesec dana od dana pravnosnažnosti presude, pod pretnjom izvršenja.

Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Kž1 br.900/22 od 25.01.2023. godine, odbijene su kao neosnovane žalbe Višeg javnog tužioca u Novom Sadu i branioca okrivljene AA, a presuda Višeg suda u Novom Sadu K br.99/17 od 08.09.2022. godine, potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda, zahtev za zaštitu zakonitosti podnela je branilac okrivljene AA – advokat Tamara Bakić, zbog povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, s tim što iz obrazloženja proizilazi da ukazuje i na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP, kao i na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 11) ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud ukine pobijane presude i predmet vrati prvostepenom sudu na ponovno suđenje, pred potpuno izmenjenim većem.

Vrhovni sud je na osnovu člana 488. stav 1. ZKP dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Vrhovnom javnom tužilaštvu i u sednici veća, koju je održao bez obaveštavanja javnog tužioca i branioca okrivljene, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), nakon razmatranja spisa predmeta i pravnosnažnih presuda protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, te je nakon ocene navoda izloženih u zahtevu, našao:

Zahtev je neosnovan u odnosu na povredu krivičnog zakona iz člna 439. tač. 1) i 2) Zakonika o krivičnom postupku, dok je u ostalom delu nedozvoljen.

Ukazujući na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) i 2) ZKP, branilac okrivljene u zahtevu za zaštitu zakonitosti navodi da je okrivljena osuđena „da je delo izvršila prikrivajući da tri konobara potkradaju poslodavca“, koja radnja ne može biti radnja izvršenja u smislu krivičnog dela iz člana 234. stav 3. u vezi stava 1. KZ, zbog kog je oglašena krivom. S tim u vezi, u zahtevu se navodi i da je izrekom pravnosnažne presude okrivljena osuđena za radnje koje su se desile posle nastupanja posledice, kao i da se ove radnje odnose na prikrivanje, odnosno zataškavanje posledice, te predstavljaju krivično delo pomoć učiniocu posle izvršenog krivičnog dela iz člana 333. KZ, a ne krivično delo zloupotreba položaja odgovornog lica iz člana 234. stav 3. u vezi stava 1. Krivičnog zakonika, zbog kog je oglašena krivom.

Izložene navode zahteva za zaštitu zakonitosti, Vrhovni sud ocenjuje neosnovanim, iz sledećih razloga:

Radnja izvršenja osnovnog oblika krivičnog dela zloupotreba položaja odgovornog lica iz stava 1. člana 234. Krivičnog zakonika, propisana je alternativno i javlja se u tri vida, i to kao iskorišćavanje svog položaja ili ovlašćenja, prekoračenje granica svog ovlašćenja ili nevršenja svoje dužnosti. Posledica krivičnog dela može se javiti u jednom od dva oblika i ista se sastoji u pribavljanju sebi ili drugom fizičkom ili pravnom licu protivpravne imovinske koristi ili u nanošenju imovinske štete drugome. Najteži oblik iz stava 3. člana 234. Krivičnog zakonika postoji onda kada je izvršenjem dela iz stava 1. pribavljena imovinska korist u iznosu preko 1.500.000,00 dinara.

Iz izreke prvostepene presude proizilazi da je okrivljena oglašena krivom da je izvršila krivično delo zloupotreba položaja odgovornog lica iz člana 234. stav 3. u vezi stava 1. Krivičnog zakonika, jer je „....u periodu od 01.06.2009. godine do 10.08.2009. godine, sposobna da shvati značaj svog dela i da upravlja svojim postupcima, svesna svog dela i htela njegovo izvršenje, te svesna zabranjenosti istog, iskorišćavanjem položaja odgovornog lica i nevršenjem svoje dužnosti odgovornog lica, kao poslovođa oštećenog „Merkator“ DOO Novi Sad – Poslovna jedinica „Restoran M“ ...pribavila sebi i drugima protivpravnu imovinsku koristi u iznosu većem od 1.500.000,00 dinara, prikrivajući da su BB, VV i GG kao konobari tog restorana prisvojili novac u ukupnom iznosu od 3.026.825,13 dinara, koji su naplatili od korisnika usluga restorana, a za koju uslugu nisu izdavali fiskalne račune, već su na računaru na nedozvoljen način programski vršili prekid štampanja fiskalnog računa ... tako što iste konobare nije prijavila nadležnoj službi oštećenog, već je u svojoj kancelariji, kada je radila na računaru vršila dnevnu korekciju utroška materijala kroz dokument „utrošak kase“ nedozvoljenim uvećanjem normativa – sirovina korišćenih za obroke koji su prodati i naplaćeni, i tako neistinite podatke koristila prilikom sačinjavanja internih i redovnih mesečnih inventara, unoseći u iste neistinite podatke da je više potrošeno sirovina za iznos od 1.240.136,05 dinara od realno potrošenih za promet koji je izvršen preko fiskalne kase u tim danima, sve da bi prikrila stvarno nastali manjak sirovina koji su korišćeni za pravljenje obroka koji su prodati i naplaćeni u iznosu koji nije evidentiran na fiskalnoj traci fiskalne kase, na ime čega je od VV dobijala deo uzetog novca, te na koji način je sebi, BB, VV i GG pribavila protivpravnu imovinsku korist u ukupnom iznosu od 3.026.825,13 dinara, a u tom iznosu za oštećenog pričinila imovinsku štetu.“

Po oceni ovoga suda, iz izreke prvostepene presude proizilaze sva zakonska obeležja krivičnog dela zloupotreba položaja odgovornog lica iz člana 234. stav 3. u vezi stava 1. KZ, zbog kog je okrivljena AA oglašena krivom, i to kako objektivna – koja se odnose na radnju izvršenja koja se u konkretnom slučaju sastoji u tome što je okrivljena kao odgovorno lice u inkriminisanom periodu kao poslovođa oštećenog „Merkator“ DOO Novi Sad – Poslovna jedinica „Restoran-M“ iskorišćavanjem svog položaja i ovlašćenja i nevršenjem svoje dužnosti, kao poslovođa, prikrila prisvajanje novca od strane konobara koji su radili u restoranu i unosila neistinite podatke prilikom sačinjavanja internih i redovnih mesečnih inventara, a na ime čega je od konobora VV dobijala deo uzetog novca, a na koji način je pribavila konobarima i sebi protivpravnu imovinsku korist u ukupnom iznosu od 3.026.825,13 dinara (što je posledica i kvalifikatorna okolnost krivičnog dela iz člana 234. stav 3. u vezi stava 1. KZ), tako i subjektivna obeležja, koja se tiču uračunljivosti i umišljaja (svesti i volje) okrivljene za izvršenje dela, koji uključuje i svest o zabranjenosti dela.

Stoga je Vrhovni sud ocenio kao neosnovane navode izložene u zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljene, kojima se ukazuje da su pobijanim presudama učinjene povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) i 2) ZKP i da se u radnjama okrivljene stiču elementi krivičnog dela pomoć učiniocu posle izvršenog krivičnog dela iz člana 333. KZ, a ne predmetnog krivičnog dela.

Ostalim navodima zahteva, branilac okrivljene ukazuje da je izreka presude nejasna, obzirom da ne sadrži nijednu reč koja upućuje na saučesništvo ili saizvršilaštvo okrivljene u prisvajanju oduzetog novca, što bi predstavljalo bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 11) ZKP, pa kako odredbama člana 485. stav 4. ZKP nije predviđena mogućnost podnošenja ovog vanrednog pravnog leka zbog navedene povrede, to je Vrhovni sud ove navode zahteva odbacio kao nedozvoljene.

Sa svega izloženog a na osnovu odredbe člana 491. stav 1. ZKP u delu u kojem je zahtev odbijen kao neosnovan, te na osnovu člana 487. stav 1. tačka 2) u vezi člana 485. stav 4. ZKP u delu u kojem je zahtev odbačen kao nedozvoljen, doneta je odluka kao u izreci presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                       Za Predsednika veća-sudija

Snežana Medenica, s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                    Milena Rašić, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić