.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev2 4203/2022
26.12.2022. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Katarine Manojlović Andrić, predsednika veća, Gordane Džakula, Jelene Ivanović, Branislava Bosiljkovića i Jelice Bojanić Kerkez, članova veća, u parnici tužilja AA, BB i VV, sve iz ..., čiji je zajednički punomoćnik Vladimir Milanović, advokat iz ..., protiv tužene Opšte bolnice Valjevo sa sedištem u Valjevu, radi isplate, odlučujući o reviziji tužilja izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 2108/22 od 13.07.2022. godine, u sednici veća održanoj 26.12.2022. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE DOZVOLJAVA SE posebna revizija tužilja izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 2108/22 od 13.07.2022. godine.
ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tužilja izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 2108/22 od 13.07.2022. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Valjevu P1 262/21 od 11.04.2022. godine, stavom prvim izreke, odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev tužilje AA kojim je tražila da se obaveže tužena da joj na ime toplog obroka i regresa – razlike ukupne zarade za period od 01.04.2018. do 31.03.2021. godine isplati iznos od 189.893,70 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od 19.02.2022. godine do isplate, kao i iznos od 42.103,72 dinara na ime zatezne kamate obračunate do 18.02.2022. godine. Stavom drugim izreke, odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev tužilje BB kojim je tražila da se obaveže tužena da joj na ime toplog obroka i regresa – razlike ukupne zarade za period od 01.04.2018. do 31.03.2021. godine isplati iznos od 172.543,95 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od 19.02.2022. godine do isplate, kao i iznos od 37.479,66 dinara na ime zatezne kamate obračunate do 18.02.2022. godine. Stavom trećim izreke, odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev tužilje VV kojim je tražila da se obaveže tužena da joj na ime toplog obroka i regresa – razlike ukupne zarade za period od 01.04.2018. do 31.03.2021. godine isplati iznos od 201.810,70 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od 19.02.2022. godine do isplate, kao i iznos od 43.814,69 dinara na ime zatezne kamate obračunate do 18.02.2022. godine. Stavom četvrtim izreke, odlučeno je da svaka stranka snosi svoje troškove postupka.
Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž1 2108/22 od 13.07.2022. godine, stavom prvim izreke, odbijena je kao neosnovana žalba tužilja i potvrđena prvostepena presuda. Stavom drugim izreke, odbijen je zahtev tužilja za naknadu troškova žalbenog postupka.
Protiv pravnosnažne drugostepene presude tužiljs su blagovremeno izjavile posebnu reviziju u smislu člana 404. Zakona o parničnom postupku. Odredbom člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11, 49/13 – US, 74/13 – US , 55/14, 87/18, 18/20) – u daljem tekstu: ZPP, propisano je da je revizija izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija). Stavom 2. istog člana zakona propisano je da o dozvoljenosti i osnovanosti iz stava 1. ovog člana, odlučuje Vrhovni kasacioni sud u veću od pet sudija.
Postupajući na osnovu citirane zakonske odredbe Vrhovni kasacioni sud nije dozvolio odlučivanje o posebnoj reviziji tužilja, jer u ovoj parnici nije odstupljeno od sudske prakse u kojoj je raspravljeno pitanje prava zaposlenih u javnim službama na isplatu naknade troškova za ishranu u toku rada i regresa za korišćenje godišnjeg odmora. O ovom pravnom pitanju Vrhovni kasacioni sud je na sednici Građanskog odeljenja održanoj 05.07.2022. godine usvojio stav prema kome zaposleni kojima se plate isplaćuju u visini vrednosti minimalne zarade u javnim službama, kao korisnicima budžetskih sredstava (kojoj kategoriji zaposlenih pripadaju tužilje), ostvaruju pravo na naknadu troškova ishrane u toku rada i regresa za korišćenje godišnjeg odmora po osnovu rada, primenom koeficijenta za obračun i isplatu plata u kojem je sadržan dodatak na ime tih naknada i sastavni je deo koeficijenta za svakog zaposlenog. Kako su presude nižestepenih sudova u delu u kome je odlučeno o zahtevu tužilja za isplatu ovih naknada donete u skladu sa usaglašenom sudskom praksom, prihvatanje odlučivanja o reviziji tužilja kao izuzetno dozvoljenoj ne bi uticalo na drugačiji ishod spora.
Sledom navedenog, na osnovu člana 404. stav 2. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu prvom izreke.
Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5) ZPP, Vrhovni kasacioni sud je utvrdio da revizija nije dozvoljena.
Prema članu 403. stav 3. ZPP revizija nije dozvoljena ako vrednost predmeta spora pobijenog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.
Tužbe tužilja u ovom sporu podnete su 28.04.2021. godine, a pobijani deo pravnosnažne presude očigledno ne prelazi dinarsku protivvrednost iznosa od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, pa revizija tužilja nije dozvoljena.
Na osnovu člana 413. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.
Predsednik veća – sudija
Katarina Manojlović Andrić,s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
