Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž 1906/21 od 27.05.2021. godine, stavom prvim izreke, preinačena je prvostepena presuda u delu stava drugog izreke i utvrđeno da je tužilac po osnovu rada i doprinosa u sticanju zajedničke imovine u toku bračne zajednice sa tuženom stekao pravo svojine na 1/2 idealnog dela stana broj .. sa ostavom površine 3 m2 i garažom broj .. površine 14,77 m2, koji se nalaze u lameli A u ... u ulici ... broj .. u zgradi na kp br .. KO ..., što je tužena dužna da trpi i prizna da se tužilac bez njene saglasnosti na osnovu ove presude upiše kao vlasnik prava svojine u nadležnom katastru nepokretnosti, dok je tužbeni zahtev tužioca u preostalom delu od 1/2 idealnog dela do traženog udela od 1/1 na navedenim nepokretnostima odbijen kao neosnovan. Stavom drugim izreke odbijena je kao neosnovana žalba tužioca i potvrđena ispravljena prvostepena presuda u delu stava drugog izreke kojim je odbijen tužbeni zahtev da se tužena obaveže da se sa svojim ličnim stvarima iseli iz stana broj .. sa ostavom i garaže broj .., koji se nalaze u lameli A u ... u ulici ... broj .., sve bliže označeno u tom stavu izreke. Stavom trećim izreke preinačena je ispravljena prvostepena presuda u delu stava drugog izreke, tako što je tužena obavezana da tužiocu preda ključeve ulaznih vrata stana broj .. sa ostavom i ključeve od garaže broj .., koji se nalaze u lameli A u ... u ulici ... broj .., sve bliže označeno u tom stavu izreke. Stavom četvrtim izreke preinačena je ispravljena prvostepena presuda u delu stava drugog izreke i utvrđeno da je tužilac po osnovu sticanja zajedničke imovine u toku bračne zajednice sa tuženom stekao pravo susvojine u idealnom delu od 1/2 na putničkom automobilu marke „Suzuki ...“ reg oznake ..., broj motora ..., proizveden 2007. godine i obavezana tužena da trpi i prizna da se tužilac bez njene saglasnosti na osnovu ove presude upiše kao vlasnik na navedenom putničkom automobilu kod nadležnog MUP-a koji vodi registraciju vozila. Stavom petim izreke odbijena je kao neosnovana žalba tužioca i potvrđena ispravljena prvostepena presuda u stavu trećem izreke. Stavom šestim izreke preinačeno je rešenje o troškovima postupka iz stava četvrtog izreke prvostepene presude, tako što je odlučeno da svaka stranka snosi svoje troškove postupka.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu u preinačujućem delu, tužena je blagovremeno izjavila reviziju zbog bitnih povreda odredaba parničnog postupka, pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja i pogrešne primene materijalnog prava.

Odlučujući o reviziji tužene na osnovu člana 403. stav 2. tačka 2. u vezi člana 408. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ broj 72/11 ... 18/20) Vrhovni kasacioni sud je utvrdio da je revizija tužene delimično osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju Vrhovni kasacioni sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju parnične stranke su u avgustu mesecu 1994. godine, zasnovali zajednicu života u kući roditelja tužene, a zatim su zaključili brak ...1995. godine koji je razveden presudom Osnovnog suda u Smederevu P2 113/16 od 03.01.2018. godine. Prethodni brak tužioca razveden je presudom od 12.01.1995. godine. Tužilac je 03.05.1995. godine zaključio ugovor o kupoprodaji stana u ulici ... broj .. u ..., ukupne planske površine 59 m2, koji je plaćen sredstvima odobrenog stambenog zajma od strane njegovog poslodavca odlukom od 11.05.1995. godine, sa rokom vraćanja od 40 godina. Otatak duga na dan 31.12.2014. godine iznosio je 718.195,25 dinara. Tužilac je zatim 02.12.1997. godine zaključio ugovor o razmeni navedenog stana za stan u fazi izgradnje u ulici ... broj .. u ..., površine 97,32 m2, tako što je za 1 m2 razmenjenog stana dobio 0,85 m2 novog stana na koji način mu je priznato pravo svojine na površini od 50,15 m2 novog stana, dok je preostalu površinu od 47,17 m2, odlukom poslodavca od 16.02.1998. godine koristio kao zakupac na neodređeno vreme do zaključenja ugovora o otkupu navedene površine 23.05.2000. godine. Dana 27.02.2002. godine tužilac je kao poklonodavac zaključio ugovor o poklonu stana u ulici ... broj .. u ..., tako što je tuženoj i zajedničkom sinu VV poklonio po 1/2 idelanog dela navedenog stana, sa pravom doživotnog uživanja u svoju korist. Tužena i maloletni VV su prodali navedeni stan po ugovoru od 15.08.2005. godine i uz saglasnost tužioca brisano je pravo doživotnog uživanja uspostavljeno u njegovu korist. Ugovorom o kupoprodaji od 11.11.2004. godine, tužena je kupila predmetni stan u ulici ... broj .., površine 70,10 m2 i garažu površine 14,77 m2 u sivoj fazi izgradnje, a aneksom ugovora od 14.11.2007. godine, kupoprodaji je dodata i ostava površine 3 m2. Sin parničnih stranaka maloletni VV, je takođe kupio stan broj .. površine 51 m2 u ulici ... broj .. u ..., po ugovoru od 26.08.2005. godine, a prilikom zaključenja ugovora tužilac ga je zastupao kao zakonski zastupnik i na stanu je konstituisano pravo doživotnog korišćenja u korist tužioca. Zatim je sin stranaka prodao navedeni stan po ugovoru o prodaji od 25.08.2009. godine. Veštačenjem je utvrđeno da je stan u ulici ... broj .. vredeo 35.377 evra, dok je stan u ulici ... broj .. u delu svoje površine od 50,15 m2 prodat za iznos od 39.550 evra i za taj iznos se mogao kupiti stan broj .. u ulici ... sa garažom i ostavom za 37.630 evra, te je ostao neutrošeni iznos od 1.920 evra. Automobil koji je predmet spora kupljen je po računu broj .. dana 11.10.2007. godine na ime tužene, a otuđen je trećem licu u toku trajanja ove parnice. Dalje je utvrđeno da je tužilac u periodu od 2000. do 2014. godine bio zaposlen u JP ... Radna jedinica ..., gde je ostvarivao zaradu, a pored toga je obavljao i poslovnu delatnost u okviru samostalne agencije Biro za pravni konsalting preduzetnika „GG“, dok je tužena po rešenju od 06.02.1998. godine obavljala registrovanu kozmetičarsku delatnost, a radnja je prestala sa radom 31.08.2002. godine.

Polazeći od ovako utvrđenog činjeničnog stanja prvostepeni sud je odbio tužbeni zahtev tužioca za utvrđenje prava svojine na predmetnom stanu sa ostavom i garažom, nalazeći da je tužilac stekao stan u ulici ... broj .. u toku trajanja vanbračne zajednice sa tuženom, koja je izjednačena sa bračnom zajednicom, te da je zatim razmenom tog stana stekao stan u ulici ... broj .., koji je poklonio tuženoj i zajedničkom sinu po ½ idealnog dela. Tužbenim zahtevom nije predložio opoziv ugovora o poklonu i vraćanje poklona između bivših supružnika ili eventualno poništaj ugovora o poklonu, a tužena je predmetni stan sa ostavom i garažom stekla kupoprodajom, pa je zahtev za utvrđenje prava svojine na istom neosnovan, kao i zahtev za iseljenje tužene iz predmetne nepokretnosti i predaju ključeva od ulaznih vrata. Zahtev za utvrđenje prava susvojine na automobilu je odbijen jer je u toku parnice prodat trećem licu, pa tužena više nije u posedu, niti je vlasnik istog.

Drugostepeni sud je prihvatio izloženo stanovište prvostepenog suda da stan u ulici ... broj .., predstavlja zajedničku imovinu parničnih stranaka. Međutim, razmenom tog stana stečen je stan u ulici ... broj .., kojim je tužilac raspolagao, kao poklonodavac ugovorom o poklonu u korist tužene i zajedničkog sina sa po 1/2 idealnog dela, pa kako ugovor o poklonu nije opozvan, poništen niti je utvrđena ništavost istog, a tužena je isti otuđila uz saglasnost tužioca i od dobijenih sredstava pribavila predmetni stan sa ostavom i garažom, to se radi o zajedničkoj imovini parničnih stranaka stečenoj u braku sa podjednakim udelima, shodno zakonskoj pretpostavci koja nije oborena u smislu pravila o teretu dokazivanja. Vrednost dela stana u ulici ... broj .. u površini od 50,15 m2 iznosi 39.550 evra, za koji iznos je mogao da se kupi predmetni stan broj .. u ulici ... sa garažom i ostavom za 37.634 evra, pa iako je predmetni stan sa ostavom i garažom u javnom registru upisan na ime tužene, važi pretpostavka da je upis izvršen na ime oba supružnika. Zato je prvostepena presuda preinačena i utvrđeno pravo svojine tužioca na 1/2 idealnog dela predmetnog stana sa ostavom i garažom i obavezana tužena da tužiocu preda ključeve od ulaznih vrata, budući da tužilac, kao drugi suvlasnik ima pravo da stvar drži i njome se koristi. Predmetni putnički automobil je zajednička imovina parničnih stranaka stečena u braku sa podjednakim udelima, pa je prvostepena presuda preinačena i u tom delu i utvrđeno pravo susvojine tužioca na 1/2 idealnog dela, bez obzira na činjenicu da je vozilo u toku ove parnice otuđeno trećem licu, jer po odredbi člana 204. stav 1. ZPP činjenica da je stvar otuđena u toku parnice ne sprečava da se parnica među istim strankama dovrši.

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda stanovište drugostepenog suda u pobijanoj odluci o predmetnoj nepokretnosti, zasnovano je na pogrešnoj primeni materijalnog prava.

Imovina koju su supružnici stekli radom u toku trajanja zajednice života u braku predstavlja njihovu zajedničku imovinu (član 171. stav 1. Porodičnog zakona). Ukoliko se u javni registar prava na nepokretnostima upišu njihovi opredeljeni delovi, smatraće se da je na ovaj način izvršena deoba zajedničke imovine. Takođe, ako je kao vlasnik nepokretnosti upisan samo jedan supružnik, smatraće se da je upis izvršen na ime oba supružnika, osim ako nije zaključen pismeni sporazum o deobi zajedničke imovine, bračni ugovor ili je o tom pitanju odlučivao sud (član 176). Supružnici mogu zaključiti sporazum o deobi zajedničke imovine (sporazumna deoba) po članu 179. navedenog Zakona, važećem do izvršenih izmena („Službeni glasnik RS“ broj 6/2015 od 22.01.2015. godine, sa stupanjem na snagu narednog dana). Imovina koju je supružnik stekao u toku trajanja braka deobom zajedničke imovine (pored ostalog) predstavlja njegovu posebnu imovinu (član 168. stav 2.).

Tužilac je tužbenim zahtevom tražio da se utvrdi da predmetni stan sa ostavom i garažom predstavlja njegovu posebnu imovinu, budući da su stečeni sredstvima dobijenim prodajom njegove posebne imovine koja je pribavljena teretnim pravnim poslom pre zaključenja braka. Međutim, po pravilnom stanovištu nižestepenih sudova, stan u ulici ... broj .. u ... predstavlja zajedničku imovinu parničnih stranaka, jer je kupljen sredstvima odobrenog stambenog zajma u toku trajanja vanbračne zajednice parničnih stranaka (nakon prestanka bračne smetnje na strani tužioca), koja je u pogledu sticanja izjednačena sa bračnom zajednicom (član 191. Porodičnog zakona). Stranke su kasnije zaključile brak i u toku bračne zajednice navedeni stan je razmenjen za stan u ulici ... broj .. površine 97,32 m2 u fazi izgradnje (deo tog stana je korišćen po osnovu zakupa na neodređeno vreme do zaključenja ugovora o otkupu 23.05.2000. godine). Tužilac je zatim navedeni stan poklonio tuženoj i zajedničkom sinu sa po 1/2 idealnog dela. Kako su udeli parničnih stranaka u sticanju podjednaki shodno zakonskoj pretpostavci koja nije oborena u smislu pravila o teretu dokazivanja (član 180. Porodičnog zakona), tužilac je poklonom raspolagao svojim udelom na stanu u ulici ... broj .. (1/2 idealnog dela) u korist zajedničkog sina. Činjenica da je tužilac istovremeno drugu polovinu tog stana ugovorom o poklonu preneo na tuženu, ukazuje da su takvim raspolaganjem opredeljeni delovi supružnika, budući da se radilo o zajedničkoj imovini (stan) stečenoj u bračnoj zajednici. Tužena je predmetni stan sa ostavom i garažom (u ulici ...) kupila sredstvima ostvarenim prodajom svoje 1/2 stana u ulici ... broj .., pri čemu je veštačenjem utvrđeno da je vrednost dela površine od 50,15 m2 prodatog stana iznosila 39.550 evra i da se za taj iznos mogao kupiti stan broj .. u ulici ... sa garažom i ostavom za 37.630 evra, te je ostao neutrošeni iznos od 1.920 evra. Zato se ne može prihvatiti kao pravilno stanovište drugostepenog suda da predmetni stan sa ostavom i garažom, predstavlja zajedničku imovinu parničnih stranaka po osnovu ulaganja sredstava ostvarenih prodajom zajedničke imovine, budući da je tužilac svoj suvlasnički udeo od 1/2 na stanu u ulici ... broj .., prethodno poklonio zajedničkom sinu. Kako imovina koju je supružnik stekao u toku trajanja braka deobom zajedničke imovine predstavlja njegovu posebnu imovinu po članu 168. stav 2. Porodičnog zakona, to je tužena predmetni stan sa ostavom i garažom stekla ulaganjem sredstava ostvarenih prodajom svoje posebne imovine (suvlasnički udeo na stanu u ulici ... broj .. u ...), pa nema realne supstitucije po osnovu kupovine nepokretnosti sredstvima od prodaje zajedničke imovine. Zato je Vrhovni kasacioni sud preinačio drugostepenu presudu u usvajajućem delu zahteva za utvrđenje prava svojine na 1/2 predmetnog stana sa ostavom i garažom, a sledstveno tome za predaju ključeva predmetne nepokretnosti tužiocu, i potvrdio prvostepenu presudu, kojom je u tom delu pravilno odbijen tužbeni zahtev.

Suprotno navodima revizije, pravilno je stanovište drugostepenog suda da tužilac ima pravo svojine na 1/2 idealnog dela predmetnog putničkog automobila koji predstavlja zajedničku imovinu stečenu u braku stranaka, a činjenica da je tužena otuđila vozilo u toku trajanja ove parnice trećem licu, na osnovu člana 204. ZPP-a ne sprečava da se spor dovrši između istih stranaka. Zato se neosnovano revizijom pobija drugostepena presuda u navedenom delu zbog pogrešne primene materijalnog prava.

Tuženoj koja je delimično uspela u sporu pripadaju troškovi celog postupka na osnovu člana 165. stav 2. u vezi sa članovima 153. stav 2. i 154. ZPP, srazmerno ostvarenom uspehu u sporu. Visina je odmerena na ime traženih troškova za sastav odgovora na tužbu i jednog obrazloženog podneska od strane punomoćnika iz reda advokata po 22.500,00 dinara, za zastupanja na 15 održanih ročišta po 24.000,00 dinara i za zastupanje na 6 neodržanih ročišta po 12.750,00 dinara, kao i za sastav revizije 45.000,00 dinara, sve prema važećoj advokatskoj tarifi u vreme presuđenja i trošak sudske takse za reviziju i odluku o reviziji po 97.500,00 dinara prema važećoj taksenoj tarifi. Troškovi su su odmereni na osnovu označene vrednosti predmeta spora od 5.000.000,00 dinara. Međutim, kako je tužena delimično uspela u parnici (u pretežnom delu tužbeni zahtev je odbijen), to je tužilac obavezan da plati srazmeran deo ukupno odmerenih troškova, umanjeno za 30%.

Na osnovu članova 414. stav 1. i 416. stav 1. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u izreci.

Predsednik veća – sudija

Zvezdana Lutovac, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić