.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev 4989/2022
01.03.2023. godina
Beograd
U IME NARODA
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Dobrile Strajina, predsednika veća, Gordane Komnenić i Dragane Mirosavljević, članova veća, u parnici tužilje AA iz ..., čiji je punomoćnik Đorđe Nedeljkov, advokat iz ..., protiv tuženog BB iz ..., čiji je punomoćnik Miroslav Mandić, advokat iz ..., radi sticanja bez osnova, odlučujući o reviziji tužilje izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 1748/21 od 03.11.2021. godine, u sednici održanoj dana 01.03.2023. godine, doneo je
P R E S U D U
ODBIJA SE, kao neosnovana, revizija tužilje i potvrđuje presuda Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 1748/21 od 03.11.2021. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Višeg suda u Novom Sadu P 1366/2018 od 07.04.2021. godine, stavom prvim izreke, odbijen je prigovor presuđene stvari istaknut od strane tuženog. Stavom drugim izreke, odbijen je primarni tužbeni zahtev kojim je traženo da se utvrdi da je tužilja vlasnik dve garaže u suterenu višeporodičnog stambenog objekta u ulica ... broj ..., koji je sagrađen na parceli broj .../... koja parcela je upisana u List nepokretnosti ... KO ... u suterenu i vlasnik dela zemljišita uz zgradu površine 174 m2, što je tuženi dužan priznati i trpeti da tužilja na osnovu ove presude u katastarskim i drugim javnim knjigama upiše svoje pravo po osnovu prava vlasništva na porušenim uzurpiranim nekretninama tj. naknade štete, a sa druge strane neosnovanog obogaćenja, te kojim je traženo da se obaveže tuženi da joj nadoknadi troškove parničnog postupka. Stavom trećim izreke, odbijen je eventualni tužbeni zahtev kojim je traženo da se obaveže tuženi da tužilji isplati iznos od 5.000.000,00 dinara po osnovu prava vlasništva na porušenim uzurpiranim nekretninama tj. naknade štete za porušene objekte, a sa druge strane neosnovanog obogaćenja tuženog, te kojim je traženo da se obaveže tuženi da tužilji nadoknadi troškove parničnog postupka. Stavom četvrtim izreke, obavezana je tužilja da tuženom nadoknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 255.000,00 dinara.
Apelacioni sud u Novom Sadu je presudom Gž 1748/21 od 03.11.2021. godine, stavom prvim izreke, odbio žalbu protiv prvostpene presude u pobijanom delu kojim su odbijeni primarni i eventualni tužbeni zahtevi, te je odlučeno o parničnim troškovima i presuda potvrđena. Stavom drugim izreke, odbijen je zahtev tužilje za naknadu troškova žalbenog postupka.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužilja je blagovremeno izjavila reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava.
Tuženi je dostavio odgovor na reviziju.
Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijanu presudu u smislu člana 408. Zakona o parničnom postupku – ZPP („Službeni glasnik RS“ br. 72/11...18/20) i utvrdio da revizija tužilje nije osnovana.
U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti.
Prema utvrđenom činjeničnom stanju, na katastarskoj parceli ... KO ..., u ... ulici broj ... u ..., bila su izgrađena četiri objekta i to dva stambena i dva pomoćna objekta, a u zemljišnoj knjizi je od četiri objekta bio upisan samo jedan i to porodična stambena zgrada površine 112 m2, u susvojini tužilje i njene pokojne majke po ½ dela. Nakon što je 25.10.1999. godine Komisija za izlaganje podataka premera i katastarskog klasiranja zemljišta i utvrđivanja prava na nepokretnostima evidentirala i preostala tri objekta na parceli ..., tužilja je u javnoj evidenciji upisana kao isključivi vlasnik sva četiri objekta na ovoj parceli sa pravom korišćenja na zemljištu u državnoj svojini. Tužilja je sa tuženim i njegovom sada pokojnom suprugom VV, kao investitorima, u toku 2006. godine postigla dogovor po kome je trebala da im ustupi celokupnu parcelu ... sa svim objektima radi izgradnje budućeg stambenog objekta, te su se radi realizacije ovog dogovora obratili advokatu GG koji je sačinio pismeni tekst ugovora o zameni 20.04.2006. godine, kojim je ugovorena zamena nepokretnosti na način što će tužilja tuženom i njegovoj supruzi preneti pravo svojine na stambenoj zgradi u ... ulici broj ... na kat.parceli ..., čiji je zemljišno-knjižni vlasnik, u zamenu za pravo svojine na svim stambenim jedinicama na prvom spratu u višestambenoj zgradi koju će izgraditi tuženi, kao i na ulično orijentisanom lokalu u prizemlju, što će biti bliže opredeljeno nakon izrade idejnog projekta. Konstatovano je da stranke nemaju daljih međusobnih davanja niti potraživanja. Ugovor je overen 25.04.2006. godine pred Opštinskim sudom u Novom Sadu pod brojem Ov1 .../... . U cilju pribavljanja urbanističkih uslova za predstojeću izgradnju, tužilja je pokrenula postupak deobe parcele i rešenjem od 16.06.2006. godine dozvoljena je deoba parcele broj ... na parcelu broj .../... površine 337 m2 i parcelu broj .../... površine 86 m2. Na novoformiranoj parceli .../... ostala su sva četiri postojeća objekta i na ovoj parceli je trebala da se izgradi nova zgrada, dok je parcela .../... izostavljena iz celokupnog posla i na njoj nije vršena gradnja. Postignut je dogovor da tužilja tuženom ne isplaćuje protvvrednost ove parcele već da površina stambenog i poslovnog prostora u budućoj zgradi, koja je trebalo da joj pripadne u svojinu bude srazmerno umanjena primenom indeksa zauzetosti parcele i indeksa izgrađenosti parcele. Tužilja se 15.09.2006. godine iselila iz nepokretnosti koje je dala u zamenu, a tuženi je počeo postepeno da ruši sva četiri postojeća objekta na parceli .../... . Tužilja nije finansirala izgradnju zgrade u ... ulici broj ... . Parnične stranke su 21.02.2007. godine i 20.08.2007. godine zaključile aneks 1 i 2 Ugovora o zameni nepokretnosti i bliže odredile da tužilji na osnovu zamene nepokretnosti u isključivu svojinu u zgradi u ... ulici broj ... pripadaju dvosoban stan broj ..., garsonjera broj ..., trosoban stan broj ... i lokal broj ... (...). Tužilja je 31.07.2007. godine stupila u posed stanova i poslovnog prostora. Tužilja je odbila da se aneksira ugovor o zameni nepokretnosti i da se umesto parcele ... navede parcela .../... sa predmetom zamene sva četiri postojeća objekta na ovoj parceli. Aktuelno na parceli broj .../... u prirodi postoji isključivo novoizgrađeni stambeno- poslovni objekat u čijem sastavu se nalaze i tri stana i poslovni prostor koje je tužilja dobila. U Listu nepokretnosti ... KO ... tužilja je i dalje upisana kao isključivi vlasnik četiri ranija objekta te parcele broj .../... i .../... . Presudom P 55438/10 od 06.03.2015. godine pravnosnažno je odbijen tužbeni zathev tužilje da se utvrdi da je ona suinvestitor izgradnje zgrade u ... ulici broj ... i da joj pripada ukupno 1/3 novoizgrađene površine i obezbedi prostor povrišne od 44 m2 ili naknadi materijalna šteta. O protivtužbenom zahtevu, koji je tuženi istakao u navedenoj parnici, a kojim je tražio utvrđenje prava svojine na četiri ranija objekta u ... ulici broj ... na parceli .../... postupak je u toku.
Kod ovako utvrđenog činjeničnog činjenog stanja, prvostepeni sud je s pozivom na odredbe člana 210. i 262. stav 1. Zakona o obligacionim odnosima, odbio primarni i evenutalni tužbeni zahtev, nalazeći da tužilja nije dala u zamenu više od onoga što je stvarno ugovoreno, niti je od tuženog dobila manje od onoga što se on obavezao da će joj preneti u svojinu. Drugostepeni sud je prihvatio ovakvu pravnu argumentaciju.
Vrhovni kasacioni sud je stanovišta da su nižestepeni sudovi doneli odluku pravilnom primenom materijalnog prava na utvrđeno činjenično stanje.
Odredbom člana 17. stav 1. Zakona o obligacionim odnosima propisano je da su strane u obligacionom odnosu dužne da izvrše svoju obavezu i odgovorne su za njeno ispunjenje, a članom 99. istog zakona propisano je da se odredbe ugovora primenjuju onako kako glase, te da se pri tumačenju spornih odredbi ne treba držati doslovnog značenja upotrebljenih izraza, već treba istraživati zajedničku nameru ugovarača i odredbu tako razumeti kako odgovara načelima obligacionog prava.
Tužilja svoj zahtev u ovoj parnici temelji na tvrdnji da je tuženom i njegovoj sada pokojnoj supruzi po osnovu zamene nepokretnosti ustupila pravo svojine samo na porodičnoj stambenoj zgradi broj ... na parceli broj ..., a ne na sva četiri objekta koja su postojala na toj parceli.
Imajući u vidu zakonske odredbe i predmet spora u ovoj parnici, pravilan je zaključak nižestepenih sudova da pravnim poslom parnične stranke nisu dogovorile da tužilji pripadnu dve garaže u suterenu zgrade. Nakon zaključenja ugovora o zameni od 20.04.2006. godine i izvršene deobe parcele broj ..., nastupila je pravno-tehnička realizacija dogovora kroz dva aneksa Ugovora o zameni nepokretnosti kojim su parnične stranke dogovorile površinu novoizgrađenog objekta koji je tužilji trebalo da pripadne (smanjena površina sa oko 190 m2 na oko 160 m2) uz bliže određenje prostora u tom objektu koji će joj pripasti u vidu tri stana i jednog poslovnog prostora. Pravnim poslom nije dogovoreno da tužilji pripadnu dve garaže u suterenu zgrade, a kod utvrđenog da je tužilja oba aneksa svojeručno potpisala da je tuženi u celosti ispunio svoju obavezu saglasno članu 262. stav 1 ZOO, te da ovakvi pravni poslovi predstavljaju rezultat slobodne volje parničnih stranaka, suprotno revizijskim navodima nižestepeni sudovi su pravilno zaključili da su zahtevi neosnovani.
Svi navodi revizije koji se odnose na stanje u Zemljišnim knjigama, Listu nepokretnosti, sadržinu Ugovora o zameni su već cenjeni u postupku u kome je doneta pravnosnažna presuda, zbog čega Vrhovni kasacioni sud te razloge nije ponovo cenio.
Vrhovni kasacioni sud je cenio i ostale navode izjavljene revizije kojima se ne dovodi u sumnju pravilnost i zakonitost pobijane presude, zbog čega ti navodi nisu posebno obrazloženi.
Iz navednih razloga odlučeno je kao u izreci presude na osnovu člana 414. stav 1 ZPP.
Predsednik veća – sudija
Dobrila Strajina s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
