Troškovi krivičnog postupka, u odnosu na krivično delo, za koje je prema okrivljenom N.R. optužba odbijena, padaju na teret budžetskih sredstava suda.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Smederevu 7K 817/10 od 10.11.2010. godine okrivljeni N.R. je u stavu I izreke oglašen krivim da je izvršio krivično delo laka telesna povreda iz člana 122. stav 2. u vezi stava 1. KZ, za koje mu je izrečena uslovna osuda, tako što mu je utvrđena kazna zatvora u trajanju od 6 meseci i određeno da se ista neće izvršiti ukoliko okrivljeni za vreme od 2 godine ne učini novo krivično delo. Stavom II izreke iste presude, okrivljeni N.R. oglašen je krivim da je učinio krivično delo uvrede iz člana 170. stav 1. KZ za koje je osuđen na novčanu kaznu u iznosu od 40.000,00 dinara, koja se ima uplatiti u roku od 30 dana od dana pravnosnažnosti presude, i određeno je da će se, ako se ista ne plati, zameniti kaznom zatvora, tako što će se za svaki započetih 1.000,00 dinara novčane kazne uračunati u jedan dan zatvora. Istom presudom, okrivljeni N.R. obavezan je da plati sudu na ime paušala iznos od 5.000,00 dinara i na ime troškova krivičnog postupka iznos od 72.210,00 dinara u roku od 15 dana po pravnosnažnosti presude, a oštećena-privatna tužilja B.J. je za ostvarivanje imovinsko pravnog zahteva, upućena na parnicu. Stavom III iste presude okrivljeni N.R. je na osnovu člana 355. ZKP oslobođen od optužbe da je izvršio krivično delo uvrede iz člana 170. stav 1. KZ, a stavom IV optužena B.J. je na osnovu člana 355. ZKP oslobođena od optužbe da je izvršila krivično delo uvrede iz člana 170. stav 1. KZ . Presudom Apelacionog suda u Beogradu KžI 1674/11 od 06.05.2011. godine, odbijene su kao neosnovane žalbe Javnog tužioca Osnovnog javnog tužilaštva u Smederevu i branioca okrivljenog N.R. i presuda Osnovnog suda u Smederevu K br. 817/10 od 10.11.2010.godine, u delu koji se odnosi na okrivljenog R.N., potvrđena, dok je uvažavanjem žalbe branioca okrivljenog R.N., u delu koji se odnosi na okrivljenu B.J. presuda Osnovnog suda u Smederevu Kbr. 817/10 od 10.11.2010.godine, ukinuta, i u ovom delu predmet vraćen prvostepenom sudu na ponovno suđenje. Republički javni tužilac podigao je zahtev za zaštitu zakonitosti Ktz br. 544/13 od 18.07.2013.godine zbog povrede krivičnog zakona iz člana 369. stav 1. tačka 2. u vezi člana 6. ZKP u vezi člana 4. Protokola 7 uz Konvenciju o zaštiti ljudskih prava i osnovnih sloboda. Republički javni tužilac je predložio da Vrhovni kasacioni sud utvrdi da je zahtev za zaštitu zakonitosti Republičkog javnog tužioca podnet protiv dela presude Osnovnog suda u Smederevu K 817/10 od 10.11.2010.godine pod oznakom I i dela presude Apelacionog suda u Beogradu Kž I 1674/11 od 06.05.2011.godine, kojom je potvrđena prvostepena presuda prema N.R. osnovan, te da je pomenutim presudama povređen zakon na štetu okrivljenog, i da donese odluku kojom se pobijane presude preinačuju u presudu kojom se odbija optužba da je N.R. učinio krivično delo iz člana 122. stav 2. u vezi stava 1. KZ.

Vrhovni kasacioni sud je, pošto je postupljeno u smislu člana 422. stav 3. ZKP, održao sednicu veća u odsustvu uredno obaveštenog Republičkog javnog tužioca, na kojoj je razmotrio spise predmeta, sa presudama protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podignut, pa je po oceni navoda u zahtevu našao: Osnovano se zahtevom za zaštitu zakonitosti ukazuje da su stavom I prvostepene presude i delom drugostepene presude koji se odnosi na stav I prvostepene presude, povređene odredbe člana 369. stav 1. tačka 2. ZKP u vezi člana 6. ZKP, a u vezi člana 4. Protokola 7. uz Konvenciju za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda. Odredbom člana 6. stav 1. ZKP propisano je da niko ne može da bude gonjen i kažnjen za krivično delo za koje je pravnosnažnom presudom oslobođen ili osuđen ili je za to delo postupak protiv njega pravnosnažno obustavljen ili optužba pravnosnažno odbijena. Osim toga, pravna sigurnost u kaznenom pravu garantovana je i Ustavom Republike Srbije, koji u članu 34. stav 3. predviđa da niko ne može biti gonjen ni kažnjen za krivično delo za koje je pravnosnažnom presudom oslobođen ili osuđen, ili za koje je optužba pravnosnažno odbijena ili postupak pravnosnažno obustavljen, niti sudska odluka može biti izmenjena na štetu okrivljenog u postupku po vanrednom pravnom leku, ali istim zabranama podleže i vođenje postupka za neko drugo kažnjivo delo. Takođe, odredba člana 4. Protokola 7. uz Konvenciju za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda propisuje da se niko ne može ponovo osuditi niti se može ponovo kazniti u krivičnom postupku u nadležnosti iste države za delo zbog koga je već bio pravnosnažno oslobođen ili osuđen, u skladu sa zakonom i krivičnim postupkom te države. Konačno, Evropski sud za ljudska prava je kroz odluku Velikog veća u predmetu Zolotukhin v. Russia, definitivno stao na stanovište da su činjenice jedini kriterijum za ocenu istovetnosti, i da je metod primene činjenica kao kriterijuma, u odnosu na metod pravne kvalifikacije, sigurniji za pojedinca. Iz stava I izreke prvostepene presude proizilazi da je okrivljeni N.R. izvršio krivično delo lake telesne povrede iz člana 122. stav 2. u vezi stava 1. KZ, na štetu oštećene J.B., dana 18.05.2008. godine, u 18 časova, u S.S., tako što je drvenim štapom dužine 1 m., koji predstavlja sredstvo podobno da telo teško povredi, udario oštećenu, pri čemu je oštećena zadobila laku telesnu povredu u vidu kontuzije sedalnog predela levo sa krvnim podlivom. Iz spisa predmeta proizilazi da je rešenjem opštinskog organa za prekršaje u Velikoj Plani U.P.br. 2514/-1/09 od 16.09.2009.godine okrivljeni R.N. oglašen odgovornim zbog prekršaja iz člana 6. stav 3. Zakona o javnom redu i miru i kažnjen novčanom kaznom u iznosu od 7.000,00 dinara, a da je obavezan da plati na ime paušalnog iznosa troškove prekršajnog postupka u iznosu od 1.000,00 dinara. Istim rešenjem je određeno, da se novčana kazna i troškovi prekršajnog postupka plaćaju u roku od 15 dana po pravnosnažnosti rešenja, i da će u suprotnom novčana kazna biti zamenjena u kaznu zatvora u trajanju od 14 dana i to tako što se za svakih započetih 500,00 dinara računa kao jedan dan zatvora, a da će se troškovi prekršajnog postupka naplatiti prinudnim putem.

Događaj opisan u izreci navedenog rešenja o prekršaju i stavu jedan prvostepene presude, koja se pobija zahtevom za zaštitu zakonitosti Republičkog javnog tužioca, dogodio se istog dana, 18.05.2008. godine, u isto vreme, oko 18 časova, u istom mestu, S.S. i odnosi se na istu radnju okrivljenog N.R., koji je oštećenu J.B., drvenim štapom koji je držao u ruci udario u zadnjicu. Dakle, činjenični opis prekršaja odnosi se na istog okrivljenog, na isti životni događaj, koji se desio u isto vreme, na istom mestu i sa istovetnom radnjom okrivljenog, koja je preduzeta istim sredstvom radnje izvršenja-drvenim štapom. Navedene činjenice, uključujući i činjenicu da je drveni štap sredstvo podobno da telo teško povredi, bile su opšte poznate kako u trenutku kada se događaj odigrao, tako i u trenutku pokretanja prekršajnog postupka. Činjenica, da jedino navedena posledica izvršenja krivičnog dela - kontuzija sedalnog predela levo sa krvnim podlivom oštećene J.B. - nije obuhvaćena činjeničnim opisom radnje izrvršenja prekršaja, nije od takvog značaja, te u konkretnom slučaju, sam događaj ne čini suštinski drugačijim. Imajući u vidu suštinski isti činjenični opis prekršaja i krivičnog dela iz člana 122. stav 2. u vezi stava 1. KZ za koje je okrivljeni N.R. stavom prvim izreke prvostepene presude oglašen krivim (koji stav I je potvrđen drugostepenom presudom) osnovano se zahtevom za zaštitu zakonitosti Republičkog javnog tužioca ukazuje da je prvostepenom i drugostepenom presudom u tom delu učinjena povreda krivičnog zakona na štetu okrivljenog N.R. iz člana 369. stav 1. tačka 2. ZKP, jer se radi o stvari koja je već pravnosnažno presuđena, a na koji način je povređena i odredba člana 6. stav 1. ZKP. Imajući u vidu navedeno, Vrhovni kasacioni sud je preinačio presudu Osnovnog suda u Smederevu 7 K 817/10 od 10.11.2010.godine u stavu I izreke, i deo presude Apelacionog suda u Beogradu Kž I 1674/11 od 06.05.2011.godine u delu koji se odnosi na stav I prvostepene presude, pa je na osnovu člana 354. tačka 2. ZKP,u odnosu na okrivljenog N.R., odbio optužbu za krivično delo lake telesne povrede iz člana 122. stav 2. u vezi stava 1. KZ.

Odluku o troškovima krivičnog postupka, Vrhovni kasacioni sud je doneo na osnovu člana 197.stav 1. ZKP. Iz napred navedenih razloga, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 30. stav 1. i člana 32. Zakona o uređenju sudova („Službeni glasnik RS“ broj 116/08), a primenom člana 24. stav 7. ZKP na osnovu člana 425. stav 1. ZKP, odlučio kao u izreci presude.

Zapisničar - savetnik                                                                                             Predsednik veća - sudija
Tatjana Milenković,s.r.                                                                                             Dragiša Đorđević,s.r.