U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Jelice Bojanić Kerkez, predsednika veća, Vesne Stanković i Radoslave Mađarov, članova veća, u parnici tužioca Preduzeća za trgovinu na veliko i malo „Ćurdić“ d.o.o. Beograd, čiji je punomoćnik Slavoljub Simić, advokat iz ..., potiv tuženog AA iz sela ... kod ..., radi isplate, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž 546/2021 od 01.09.2021. godine, u sednici veća održanoj dana 22.03.2023. godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE kao neosnovana revizija tužioca izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž 546/2021 od 01.09.2021. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Višeg suda u Vranju P 574/19 od 15.09.2020. godine, odbijen je tužbeni zahtev kojim je traženo obavezivanje tuženog da tužiocu isplati na ime kupoprodajne cene za preuzeta 22 autobusa, godine proizvodnje 1998, pojedinačno označena registarskim oznakama i markom, iznos od 330.000 evra u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu NBS na dan isplate, sa sporednim potraživanjem. Tužilac je obavezan da tuženom nadoknadi parnične troškove u iznosu od 626.250,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od izvršnosti presude do isplate.

Presudom Apelacionog suda u Nišu Gž 546/2021 od 01.09.2021. godine, odbijena je kao neosnovana žalba tužioca i navedena prvostepena presuda potvrđena.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužilac je blagovremeno izjavio reviziju zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 1. ZPP koja je učinjena u postupku pred drugostepenim sudom i pogrešne primene materijalnog prava.

Ispitavši pobijanu presudu na osnovu člana 408. ZPP („Službeni glasnik RS“ br. 72/11 ... 18/20), Vrhovni kasacioni sud je ocenio da je revizija tužioca neosnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku, na koju ovaj revizijski pazi po službenoj dužnosti, niti povreda iz člana 374. stav 1. ZPP pred drugostepenim sudom, jer je drugostepeni sud pravilno primenio zakonske norme o pasivnoj legitimaciji.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, sporni autobusi tužioca doveženi su i smešteni na parking pravnog lica „New Co. Kosovo Trans“ u Gnjilanu, čiji je vlasnik tuženi, a direktor BB. Kupoprodajni ugovor za ove autobuse nije sačinjen, već postoji pismeni aneks ugovora o kupoprodaji bez datuma, koji su potpisali direktor tužioca i direktor „New Co. Kosovo Trans“ iz Gnjilana i potpise overili pečatima pravnih lica. U aneksu je navedeno da je tužilac prodao autobuse po ugovoru zaključenom dana 21.05.2007. godine u vrednosti od 330.000 evra, da je do sada plaćeno 110.000 švajcarskih franaka, u junu treba isplatiti 70.000 evra, a preostali dug zatvoriti u dve godine parcijalno po internom ugovoru. Pravnosnažnom presudom Osnovnog suda u Bujanovcu 3K 19/15 od 16.11.2016. godine, tuženi je oslobođen od optužbe da je radnjama vezanim za opisanu kupoprodaju izvršio krivično delo prevara iz člana 208. stav 4. u vezi stava 1 Krivičnog zakonika, na koji način bi sebi pribavio imovinsku korist u iznosu od 330.000 evra, koja je predmet tužbenog zahteva.

Na osnovu ovako utvrđenih činjenica, nižestepeni sudovi su stanovišta da tužilac nije pružio dokaze da je kupoprodajni ugovor zaključio sa tuženim, kao fizičkim licem, tako da po odredbi člana 454. stav 1. ZPP tuženi nije pasivno legitimisan u predmetnoj parnici. Nema okolnosti koje bi upućivale na zaključak da je faktičkim radnjama vezanim za zaključenje i realizaciju kupoprodajnog ugovora tuženi preuzeo obavezu da kao fizičko lice, pored pravnog lica, isplati ugovorenu kupoprodajnu cenu.

Navodima revizije tužilac osporava pravilnost ocene sadržine izvedenih dokaza, kao i utvrđenja bitnih činjenica na kojima su sudovi zasnovali odluke, zbog kojih razloga se po članu 407. ZPP, revizija ne može izjaviti.

Revizijom se pravilno konstatuje da punovažnost kupoprodajnog ugovora čiji predmet je vozilo nije uslovljena pismenom formom ( član 34. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa). Međutim, na osnovu odredbi članova 4. i 5. Pravilnika o registraciji motornih i priključnih vozila („Službeni glasnik RS“ br. 130/2007, 17/2008 i 72/2008), koji je važio u vreme zaključenja kupoprodajnog ugovora, za potpunost zahteva za registraciju vozila i zahteva za produženje važenja registracije neophodan je dokaz o poreklu, odnosno vlasništvu vozila prilikom promene vlasništva, a tužilac ne tvrdi da su sačinjene bilo kakve isprave na osnovu kojih bi registracija 22 autobusa na ime tuženog, kao fizičkog lica, bila moguća.

Iz iznetih razloga, odluka u izreci doneta je primenom odredbe člana 414. stav 1. ZPP.

Predsednik veća – sudija

Jelica Bojanić Kerkez,s.r.

Za tačnost otpravka

upravitelj pisarnice

Marina Antonić