Prema do sada utvrđenom činjeničnom stanju, rešenjem Skupštine Opštine Novi Pazar od 13.11.1967. godine, za potrebe izgradnje ulice – produžetak ulice ... u Novom Pazaru, izuzet je deo katastarske parcele br. .., površine 125m2 od pravnog prethodnika tuženih, sada pok. GG iz ... . Na osnovu rešenja istog organa od 05.10.1970. godine, za potrebe izgradnje i prilaza dvorišta OŠ „...“ u Novom Pazaru, izuzet je deo katastarske parcele br. .., površine 96m2, tako da je po osnovu ova dva rešenja od vlasnika izuzeto ukupno 221 m2.

Pravnosnažnom presudom Opštinskog suda u Novom Pazaru P 757/06 od 16.09.2009. godine, Grad Novi Pazar je obavezan da u toj parnici tužiocu sada pok. GG, isplati na ime naknade za faktički izuzete nepokretnosti – kp. .. i .., iznos od 4.162.314,00 dinara, tako da je u postupku prinudne naplate, u julu i avgustu 2010. godine, vlasniku isplaćeno ukupno 5.214.274,00 dinara. Po predlogu tužioca dozvoljeno je ponavljanje postupka P 757/06, navedena presuda je ukinuta i pravnosnažnom presudom P 532/16 od 13.07.2016. godine, tužbeni zahtev za isplatu na ime naknade za faktički izuzete nepokretnosti je odbijen, jer je utvrđeno da je sada pok.GG 1971. godine zaključio sporazum o naknadi za izuzeto zemljište, koja mu je isplaćena po ranije važećim propisima.

GG je preminuo ...2011. godine, a prema rešenju O 357/12 od 11.06.2012. godine, njegovi zakonski naslednici su supruga AA i sinovi BB i VV. Predmet zaostavštine su nepokretnosti na kojima je ostavilac bio upisani vlasnik sa 1/1, i to nepokretnost upisane u LN br. .. KO ..., kat. parcela br. .., ukupne površine 00,28,44 ha i nepokretnosti upisane u LN .. KO Novi Pazar, kat. parcela br. .. sa objektima ukupne površine 00.05,71 ha.

Utvrđeno je da je GG 1998. godine za života prodao trećem licu DD kat.parcelu br. .. zv. ... (pravo svojine tog lica na osnovu ugovora o kupoprodaji je utvrđeno presudom Osnovnog suda u Novom Pazaru P 733/12 od 17.09.2013. godine). Ugovorom o poklonu pod Ov.br. 293/2011 od 01.04.2011. godine, poklonio je sinovima, tuženima BB i VV, kat. parcelu br. .. KO Novi Pazar. Presudom Osnovnog suda u Novom Pazaru P 433/17 od 27.09.2017. godine utvrđeno je da su isti po osnovu ugovora o poklonu stekli pravo svojine na kat parceli br. .. KO Novi Pazar. Na osnovu ugovora o poklonu, po zahtevu tuženih od 01.04.2011. godine, rešenjem Službe za katastar nepokretnosi od 08.06.2011. godine, dozvoljeno je provođenje promene u katastarskom operatu, to rešenje je poništeno od strane Republičkog geodetskog zavoda, tako da su se tuženi tek 2017. godine upisali kao vlasnici kat. parcele br. .. KO Novi Pazar, koja je bila predmet raspolaganja ugovorom o poklonu.

Polazeći od činjenice da je sada pok. GG od Grada Novog Pazara dva puta naplatio iznos na ime faktički izuzetnih eksproprisanih nepokretnosti, da je bio upisani vlasnik kp. br. .. LN .. KO ... i kp.br. .. KO Novi Pazar i da su tuženi njegovi zakonski naslednici, nižestepeni sudovi su obavezali tužene da tužiocu isplate iznos od 5.204.274,00 dinara, po pravilu o stečenom bez osnova, saglasno čl. 210. ZOO u vezi člana 222. Zakona o nasleđivanju.

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, pravni zaključak nižestepenih sudova se za sada ne može prihvatiti jer je zbog pogrešne primene materijalnog prava činjenično stanje ostalo nepotpuno utvrđeno.

Prema odredbi člana 222. Zakona o nasleđivanju, naslednik odgovara za ostaviočeve dugove do visine vrednosti nasleđene imovine, dok je odredbom člana 224. stav 1. istog zakona propisano da naslednici solidarno odgovaraju za ostaviočeve dugove, svaki do visine vrednosti svog naslednog dela, bez obzira da li je izvršena deoba nasledstva. Iz navedenih odredaba zakona proizlazi da naslednik po sili zakona odgovara za dugove do visine aktive zaostavštine koju stiče. Samim tim, obim odgovornosti naslednika za dugove ceni se prema vrednosti koju je zaostavština imala u trenutku pozivanja na nasleđe, dok se potraživanja ostaviočevih poverilaca koja prelaze visinu naslednog dela po sili zakona gase i postaju naturalna obligacija.

Članom 66. Zakona o nasleđivanju, propisano je da se zakonskom nasledniku uračunava u njegov nasledni deo poklon koji je na ma koji način dobio od ostavioca. Uračunavanje poklona u nasledni deo je pravni institut koji se primenjuje u međusobnim odnosima zakonskih naslednika a sud na uračunavanje ne pazi po službenoj dužnosti, već po zahtevu zakonskih naslednika. Uračunavanje se ne odnosi na treća lica, tako da prava i dužnosti zakonskih naslednika prema trećim licima i posle uračunavanja ostaju ista, dok treća lica kao poverioci imaju druge mehanizme zaštite – da traže utvrđenje ništavosti ugovora o poklonu, na osnovu čl.103. Zakona o obligacionim odnosima ili da tužbom odnosno prigovorom pobijaju pravne radnje svojih dužnika koje su preduzete na njegovu štetu, primenom čl. 280 – 285. Zakona o obligacionim odnosima.

Shodno izloženom, sudovi nisu utvrdili vrednost aktive zaostavštine pok. GG, imajući u vidu da je on za života 1998. godine u korist DD, raspolagao kat.parc br. .., koja je po rešenju o nasleđivanju, ušla u sastav njegove zaostavštine, dok je kat. parcelu br. .. još 2011. godine poklonio tuženima BB i VV, koji su ujedno i njegovi zakonski naslednici, a koja nepokretnost je, takođe, rešenjem o nasleđivanju ušla u sastav zaostavštine ostavioca. U tom smislu, sudovi nisu cenili navode tuženih da oni u postupku raspravljanja zaostavštine nisu dali nasledničku izjavu, te značaj činjenice da u parnici P 433/17 tužena AA kao zakonski naslednik, nije tražila da se poklon učinjen 2011. godine uračuna u nasledni deo BB i VV, u čiju korist je navedena parnica i okončana presudom Osnovnog suda u Novom Pazaru P 433/17 od 27.09.2017. godine, utvrđenjem prava svojine, na osnovu ugovora o poklonu, sve ovo imajući u vidu da se u smislu člana 66. Zakona o nasleđivanju, institut uračunavanja poklona u nasledni deo primenjuju u međusobnim odnosima zakonskih naslednika, a ne prema poveriocima. Takođe, izostala je ocena suda o tome da je li je zakonski zastupnik tužilačke strane kao poverilac spornog potraživanja počev od 2011. godine preduzimao određene aktivnosti u odnosu na zaključeni ugovor o poklonu, da li je koristio pravnu zaštitu iz čl. 280 – 285. ZOO i da li je ista bila delotvorna. Prvostepeni sud je zaključio da je presuda P 433/17, kojom je ugovor o poklonu priznat od strane suda kao osnov sticanja prava svojine, zasnovana na nedozvoljenim raspolaganjima stranaka, ali su izostali razlozi za takvu ocenu od strane oba suda, imajući u vidu datum pravnosnažnosti navedene presude, od kada ona deluje u materijalnom i formalno – pravnom smislu, te da nema dokaza da li je zakonski zastupnik tužioca protiv ove presude koristio bilo kakvo pravno sredstvo. Takođe, sudovi nisu pridali značaj činjenici da su tuženi BB i VV još 2011. godine, za vreme trajanja života GG, podneli zahtev za upis prava svojine na osnovu ugovora o poklonu, da je promena u katastarskom operatu dozvoljena nepravnosnažnim rešenjem iz 2011. godine, te da su 2017. godine u katastar nepokretnosti tuženi upisani kao vlasnici kat. parcele br. .. KO Novi Pazar, koja je bila predmet raspolaganja ugovorom o poklonu.

Kako je iz navedenih razloga zbog pogrešne primene materijalnog prava, činjenično stanje u pogledu aktive zaostavštine i odgovornosti naslednika za ostaviočeve dugove prema poveriocu ostalo nepotpuno utvrđeno, to nije bilo uslova za preinačenje presude, na osnovu člana 416. stav 2. ZPP, pa je odlučeno kao u izreci.

U ponovnom postupku nižestepeni sudovi će postupiti u skladu sa primedbama iz ovog rešenja i doneti pravilnu i na zakonu zasnovanu odluku.

Predsednik veća-sudija

Jelica Bojanić Kerkez,s.r.

Za tačnost otpravka

upravitelj pisarnice

Marina Antonić