Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužilja u odnosu na odbijajući deo i tuženi u odnosu na usvajajući deo, blagovremeno su izjavili revizije zbog bitnih povreda odredaba parničnog postupka, pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja i pogrešne primene materijalnog prava.

Tužilja je dala odgovor na reviziju tuženog sa predlogom da se ista odbije.

Ispitujući pobijanu presudu primenom člana 408. u vezi člana 403. stav 2. tačka 3. ZPP („Službeni glasnik RS“ br. 72/11 ... 18/20), koji se u konkretnom slučaju primenjuje na osnovu člana 506. stav 2. tog zakona, Vrhovni kasacioni sud je našao da revizije tužilje i tuženog nisu osnovane.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, parnične stranke su živele u vanbračnoj zajednici od 1998. godine, a zatim zaključili brak 21.10.2000. godine, u kome je rođena njihova ćerka ... godine. Presudom Trećeg opštinskog suda u Beogradu od 24.10.2006. godine brak stranaka je razveden, s tim što je faktička zajednica života prestala krajem marta 2006. godine. Tužilja se zaposlila na poslovima ... u firmi “VV“ d.o.o. ... čiji je tuženi bio ... od 1996. godine, u kojoj je ostvarivala zaradu od 300 DM mesečno. Nakon zasnivanja vanbračne zajednice stranaka krajem 1998. godine, zvanično je bila prijavljena kao radnik u firmi tuženog, plata joj nije neposredno („na ruke“) isplaćivana, već su zarada tužilje, zarada tuženog i prihod firme tuženog trošeni kao novac stečen od rada u navedenom preduzeću za potrebe zajedničkog porodičnog domaćinstva. Tužilja i tuženi su živeli kao podstanari i plaćali zakup stana. Za vreme trudnoće i posle porođaja tužilja se nije vraćala na rad u firmu, ali je od kuće povremeno obavljala određene poslove za firmu tuženog i sve vreme bila prijavljena kao radnik iste. Dobit firme je uvek bila veća od onoga što je potrošeno. Nakon rođenja deteta, parnične strane su angažovali kućno pomoćno osoblje koje je obavljalo sve kućne poslove i pomagala tužilji oko nege deteta. Po proteku godinu dana od porođaja, poslove domaćinstva su tužilja i tuženi obavljali zajedno, u kom periodu je tužilja tokom dana obavljala neophodne kućne poslove i brinula o detetu, dok je tuženi radio i retko bio kod kuće, s tim što je odlazio u nabavku i vršio sve kućne poslove u večernjim satima. Tuženi je tokom 1992. i 1993. godine i kasnije (pre zasnivanja vanbračne zajednice sa tužiljom) radio u ... u više navrata i od tih prihoda ostvario ušteđevinu od oko 50.000 USD, koju je držao u sefu kod „...“. U toku trajanja braka tuženi je u više navrata od roditelja i sestre dobio ukupno 50.000 evra.

Za vreme trajanja braka, po Ugovoru o kupoprodaji stana od 28.01.2002. godine na ime tuženog kupljen je stan broj ... u Ulici ... broj ... u ... od 70,15 m2 na ...-om spratu za 30.000 evra, u čije renoviranje je uloženo još 15.000 evra. Ugovorom o kupoprodaji magacina od 06.07.2005. godine, koji je tuženi kao kupac zaključio sa prodavcem SZ „...“, kupljen je magacin površine 39,65 m2 na lokaciji ... MZ „... – ...“ na ... u ... za kupoprodajnu cenu od 31.720 evra, delom od zajednički stečenih sredstava tužilje i tuženog, a delom od novca primljenog od tuženikovih roditelja i sestre. Između istih ugovornih strana zaključen je Sporazum o raskidu ugovora o kupoprodaji 23.12.2005. godine, u kome je konstatovano da ugovor nije overen u sudu, da kupac predlaže da se magacin ugovori sa trećim licem, da se sredstva koja je kupac uplatio proknjiže u korist novog sticaoca, s tim što je tuženom nakon sporazumnog raskida kao kupcu vraćeno 20.000 evra od čega je kupio motor, a deo novca je utrošen za letovanje sa porodicom u toku 2004. godine.

Navedeno činjenično stanje drugostepeni sud je utvrdio nakon što je otvorio raspravu na osnovu člana 383. stav 4. ZPP. Drugostepeni sud je primenom odredaba člana 168. stav 1. i 171. stav.1. Porodičnog zakona i pravila o teretu dokazivanja, zaključio da zajedničku imovinu u pogledu predmetnog stana predstavlja ½ te imovine stečene zajedničkim radom i sredstvima u toku trajanja zajednice parničnih stranaka, s obzirom na to da je tuženi oborio zakonsku pretpostavku da su udeli supružnika u sticanju jednaki, jer je preostali deo od ½ te nepokretnosti stečena posebnom imovinom tuženog od novčanih sredstava koje je stekao radom u inostranstvu (u ...) pre zasnivanja vanbračne zajednice sa tužiljom, a koja su novčana sredstva uložena za kupovinu i renoviranje tog stana. Takođe, u odnosu na novčana sredstva od ukupno 20.000,00 evra koja čine vraćen (po sporazumu) iznos kupoprodajne cene za magacinski prostor nakon raskida ugovora o kupoprodaju koji je tužilac zaključio 06.07.2005. godine sa trećim licem (za kupoprodajnu cenu od 31.720,00 dinara), drugostepeni sud je ocenio da je radi sticanja te nepokrenost tuženi platio ½ cene posebnom imovinom iz sredstava dobijenih od roditelja i sestre, te da drugu polovinu čine uložena sredstva ostvarena radom parničnih stranaka tokom trajanja bračne zajednice. Zbog toga nalazi da predmetna novčana sredstava u obimu od ½ predstavljaju zajedničku imovinu stranaka.

Ceneći utvrđene okolnosti, da su parnične strane od početka zasnivanja zajednice života radili u firmi tuženog, da je tužilja nakon rođenja deteta obavljala poslove od kuće za firmu tuženog, da su se podjednako starali o detetu i obavljali poslove u domaćinstu, a da ni tužilja ni tuženi nisu dokazali da je udeo u sticanju zajedničke imovine veći od jednakog, drugostepeni sud je zaključio da su doprinosi supružnika u sticanju utvrđene zajedničke imovine podjednaki. Zato je usvojio tužbeni zahtev za utvrđenje suvlasničkog udela tužilje od ¼ idealnog dela predmetnog stana i obavezao tuženog da tužilji isplati ¼ novčanih sredstava ostvarenih nakon raskid ugovora o kupoprodaji čiji je predmet bio magacinski prostor.

Po stanovištu Vrhovnog kasacionog suda, drugostepeni sud je, suprotno navodima revizije, pravilnom ocenom izvedenih dokaza na raspravi u smislu člana 8. ZPP, utvrdio činjenično stanje i pravilnom primenom materijalnog prava iz članova 168. stav 2, 171, 177. i 180. Porodičnog zakona odlučio o tužbenom zahtevu.

Prema članu 171. Porodičnog zakona(„Sl.glasnik RS“ br.18/05), imovina koju su supružnici stekli radom u toku trajanja zajednice života u braku predstavlja njihovu zajedničku imovinu (stav 1.), a deobom zajedničke imovine u smislu ovog zakona, smatra se utvrđivanje suvlasničkog odnosno supoverilačkog udela svakog supružnika u zajedničkoj imovini (član 177.). Po članu 180. navedenog zakona ako supružnici ne mogu da se sporazumeju o deobi zajedničke imovine, deobu zajedničke imovine vrši sud (sudska deoba), pri čemu se pretpostavlja da su udeli supružnika u zajedničkoj imovini jednaki. Veći udeo jednog supružnika u sticanju zajedničke imovine zavisi od njegovih ostvarenih prihoda, vođenja poslova u domaćinstvu, staranja o deci, staranja o imovini, te drugih okolnosti od značaja za održavanje ili uvećanje vrednosti zajedničke imovine u trenutku prestanka zajednice života.

Na osnovu odredbe člana 168. stav 2. Porodičnog zakona, imovina koju je supružnik stekao u toku trajanja braka deobom zajedničke imovine odnosno nasleđem, poklonom ili drugim pravnim poslom kojim se pribavljaju isključivo prava predstavlja njegovu posebnu imovinu.

U konkretnom slučaju, polazeći od citiranih odredbi, drugostepeni sud je pravilnom primenom materijalnog prava sve navedene kriterijume konkretizovao i primenio na sporni odnos stranaka, uzimajući u obzir sve vrste doprinosa stranaka u sticanju imovine i utvrdio da je tuženi u sticanju predmetne imovine u visini od ½, učestvovao prihodima iz svoje posebne imovine koju je stekao radom pre zaključenja braka i poklonom u toku trajanja braka, te da zajedničku imovinu stranaka stečenu u braku u obimu od 1/2 čine predmetna novčana sredstva i dvoiposoban stan i da su udeli supružnika u sticanju te zajedničke imovine podjednaki. U pobijanoj odluci su dati jasni i argumentovani razlozi koje u svemu kao pravilne prihvata i ovaj sud.

Drugostepeni sud je nakon održane rasprave i izvedenih dokaza utvrdio izloženo činjenično stanje i zaključio da je tužbeni zahtev tužilje delimično osnovan, odlučivši kao u izreci pobijane presude. Suprotno navodima revizija stranaka, drugostepeni sud nije učinio bitnu povredu postupka iz člana 374. stav 1, u vezi člana 8. ZPP.

Imajući u vidu navedeno, neosnovano se u reviziji tužilje (u odnosu na odbijajući deo zahteva) ističe da drugostepeni sud nije pravilno ocenio izvedene dokaze i da je pogrešno utvrdio da je postojala posebna imovina tuženog stečena poklonom novca od strane njegovih roditelja i sestre, kao i sticanjem novčanih sredstava (ušteđevine) pre zasnivanja vanbračne i bračne zajednice utrošen na kupovinu predmetnog stana i radi sticanja magacinskog prostora. Tužilja nije dokazala svoj veći udeo u sticanju te imovine, nasuprot tuženom koje je dokazao da je u sticanju predmetne imovine u obimu od ½ uložio svoju posebnu imovinu.

Takođe, neosnovano je ukazivanje tuženog u reviziji, u odnosu na usvajajući deo zahteva, da je predmetna imovina stečena prihodom tuženog koji je ostvaren od uloga unetog u privredno društvo „VV“ doo ... čiji je on jedini član i osnivač (besteretnim sticanjem) i da se ista ne može smatrati zajedničkom već posebnom imovinom u celini. Ovo iz razloga što je tuženi ugovore o kupoprodaji predmetnog stana i magacina zaključio kao fiziko lice, a ne kao osnivač ili zastupnik navedenog privrednog društva, a osim toga, prihodi su samo jedan od kriterijuma kod utvrđivanja udela u zajednički stečenoj imovini tokom braka. U ovom slučaju pravilno je vrednovan i doprinos tužilje u sticanju zajedničke imovine izražen u staranju o domaćinstvu, o detetu i obezbeđivanju uslova tuženom za sticanje prihoda. Iz svega navedenog, neosnovani su navodi revizija tužilje i tuženog o pogrešnoj primeni materijanog prava.

Pravilna je i odluka o troškovima parničnog postupka, jer je doneta pravilnom primenom odredbe člana 153. stav 2. ZPP-a.

Kako se ni ostalim navodima revizije pravilnost pobijane presude ne dovodi u sumnju, Vrhovni kasacioni sud je primenom člana 414. stav 1. ZPP, odlučio kao u izreci presude.

Predsednik veća – sudija

Zvezdana Lutovac, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić