.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev 7510/2021
08.12.2022. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija Branislava Bosiljkovića, predsednika veća, Branke Dražić, Dragane Boljević, Vesne Stanković i Jelice Bojanić Kerkez, članova veća, u parnici tužioca Udruženje osiguravača Srbije – Garantni fond, Beograd čiji je punomoćnik Vladimir Lučić advokat iz ..., protiv tuženih AA iz ... i BB iz ..., čiji je punomoćnik Mirko Radović advokat iz ..., radi regresa, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 3398/19 od 13.05.2021. godine, na sednici održanoj 08.12.2022. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o posebnoj reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 3398/19 od 13.05.2021. godine.
ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tužioca izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 3398/19 od 13.05.2021. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž 3398/19 od 13.05.2021. godine odbijena je žalba tužioca i potvrđena presuda Trećeg osnovnog suda u Beogradu P 10308/18 od 14.12.2018. godine kojom je odbijen zahtev tužioca da mu tuženi solidarno isplate 890.164,86 dinara na ime regresa sa zakonskom zateznom kamatom od 20.03.2015. godine do isplate a rešenje o izdavanju platnog naloga Trećeg osnovnog suda u Beogradu P 3416/18 od 24.04.2018. godine ukinuto je u celini (stav prvi izreke prvostepene presude) i obavezan tužilac da isplati tuženima 52.875,00 dinara na ime troškova parničnog postupka.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužilac je blagovremeno izjavio reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava, sa predlogom da se o reviziji odluči kao o izuzetno dozvoljenoj, u smislu odredbe člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku.
Odredbom člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku – ZPP („Službeni glasnik RS“ broj 72/11, 49/13-US, 74/1-US, 55/14, 87/18, 18/20), propisano je da je revizija izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja se ne bi mogla pobijati revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno razmotriti pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i kada je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija).
Po oceni Vrhovnog kasacionog suda u ovom slučaju nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji tužioca kao izuzetno dozvoljenoj u smislu citirane odredbe zakona.
Prvostepeni sud je platnim nalogom obavezao tužene da solidarno isplate tužiocu Garantnom fondu, po osnovu regresa, iznos zahtevan tužbom od 12.04.2018. godine, koji je tužilac prethodno 19.03.2015. godine isplatio oštećenom na ime naknade štete nastale 05.12.2014. godine prilikom saobraćajne nezgode koju je prouzrokovao tuženi AA upravljajući neosiguranim radnom mašinom tuženog BB. Ocenivši osnovanim prigovor zastarelosti koji su istakli tuženi, prvostepeni sud je platni nalog ukinuo i odbio tužbeni zahtev, što je kao pravilno prihvatio i drugostepeni sud, jer regresno potraživanje Garantnog fonda za isplaćenu naknadu štete, za koju postoji odgovornost vlasnika koji se nije osigurao od odgovornosti, zastareva u roku od tri godine od izvršene isplate, u smislu člana 376. Zakona o obligacionim odnosima, pošto nema razloga da se na regresno potraživanje naknade štete primeni duži, desetogodišnji rok zastarelosti čime bi dužnik (neosigurani vlasnik) bio u nepovoljnijem položaju kada ga tuženi Garantni fond od onoga u kom bi bio kada ga tuži oštećeno lice. Tužilac revizijom ponavlja navod da je pravni stav o desetogodišnjem roku zastarelosti regresnog potraživanja iz člana 371. Zakona o obligacionim odnosima izražen u nekoliko odluka Apelacionog suda u Beogradu i Višeg suda u Beogradu, što ne potrkepljujem dokazima, odnosno uz posebnu rviziju ne prilaže nijednu od presuda na koje se poziva. Presuda koja je bila razmatrana od strane Vrhovnog kasacionog suda (Gž 8316/2019) nije se odnosila na Garantni fond, niti je Garantni fond bio stranka u poredmetu Gž 3389/2010 na koji se revizijom ukazuje, a predmet Gž 12337/11, na koji tužilac takođe ukazuje revizijom, nije postojao. U konkretnom slučaju ne postoji potreba za razmatranjem pravnih pitanja od opđšteg interesa ili pravnih pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao ni potreba novog tumačenja prava. Vrhovni kasacioni sud deli pravni stav nižestepenizh sudova da je Garantni fond, kada se radi o regresnom potraživanju, odnosno o situaciji u kojoj je Garantni fond ispunio svoju zakonsku obavezu iz člana 91. stav 1. Zakona o obaveznom osiguranju u saobraćaju („Službeni glasnik RS“, br. 51/09, 78/11, 93/12, 7/13) i naknadnio štetu oštećenom stekao, na osnovu stava 2. navodnog člana, samostalno pravo da zahteva naknadu štete nastale tom isplatom u njegovim sredstvima, i da to pravo zastareva u roku od tri godine od isplate izvršene oštećenom licu.
S obzirom na izloženo, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu prvom izreke, na osnovu člana 404. stav 1. ZPP.
Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je utvrdio da izjavljena revizija nije dozvoljena.
Prema članu 403. stav 3. ZPP, revizija nije dozvoljena u imovinsko-pravnim sporovima, ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.
Tužba u ovoj parnici podneta je 12.04.2018. godine radi isplate 890.164,86 dinara (7.529 evra), što očigledno ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe (1 evro vredeo je 118,2250 dinara), zbog čega revizija nije dozvoljena, pa je odbačena drugim stavom izreke, primenom člana 413. Zakona o parničnom postupku.
Predsednik veća – sudija
Branislav Bosiljković, s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
