Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž2 245/22 od 02.06.2022. godine, prvim stavom izreke, preinačen je četvrti stav izreke presude Trećeg osnovnog suda u Beogradu P2 790/21 od 10.02.2022. godine tako što je tuženi obavezan da na ime svog doprinosa za izdržavanje maloletnog VV, pored iznosa dosuđenog trećim stavom izreke, plaća još po 5.000,00 dinara mesečno počev od 25.08.2021. godine, kao dana podnošenja tužbe dok za to postoje zakonski uslovi i dok presuda ne bude izmenjena, svakog 01. do 05. u mesecu za tekući mesec isplatama na tekući račun zakonske zastupnice – majke AA, koji se kod Banca ... vodi pod brojem ... sa zakonskom zateznom kamatom od dospelosti pojedinačnih mesečnih iznosa do isplate, s tim što će dospele, a neisplaćene iznose izdržavaenja platiti jednokratno, dok se za iznos od još 3.000,00 dinara tužbeni zahtev odbija kao neosnovan. Drugim stavom izreke odbijena je kao neosnovana žalba tužilje i potvrđeno rešenje o troškovima postupka u petom stavu izreke presude Trećeg osnovnog suda u Beogradu P 2790/21 od 10.02.2022. godine. Trećim stavom izreke odbačena je žalba tužilje izjavljena protiv trećeg stava izreke prvostepene presude, kao nedozvoljena.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tuženi je blagovremeno izjavio reviziju zbog bitnih povreda odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Tužilja je odgovorila na reviziju tuženog.

Ispitujući pravilnost pobijane odluke u smislu člana 408. ZPP („Službeni glasnik RS“ broj 72/11...18/20), Vrhovni kasacioni sud je ocenio da je revizija osnovana.

U sprovedenom postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju Vrhovni kasacioni sud pazi po službenoj dužnposti a revizijsko ukazivanje na bitne povrede odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 1. ZPP bez uticaja je na pravilnost pobijane odluke jer se ne radi o revizijskim razlozima propisanim članom 407. ZPP.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, u vanbračnoj zajednici parničnih stranaka koja je prestala tokom 2020. godine rođeno je maloletno dete VV dana ...2016. godine. Tužilja je sa maloletnim detetom ostala da živi u porodičnoj kući, vlasništvo tuženog, u ..., površine 180m2, od čega je 80m2 osposobljeno za stanovanje, dok se tuženi iz iste iselio i kao podstanar živi u stanu površine 40m2, vlasništvo njegovog prijatelja, za koji plaća mesečnu zakupninu u iznosu od 200 evra zajedno sa troškovima komunalija i električne energije koji se kreću između 11.000,00 dinara i 16.000,00 dinara mesečno. Tužilja je završila srednju ... školu i radi kao prodavac sa zaradom od 38.000,00 dinara. Tužilac je ... službenik i njegova mesečna zarada iznosi oko 101.000,00 dinara. Troškovi domaćinstva tužilje i maloletnog deteta iznose oko 24.000,00 dinara mesečno, a izdaci deteta za predškolsku ustanovu su 6.000,00 dinara mesečno, za logopeda 16.000,00 dinara, za sport – karate 1.500,00 dinara, za garderobu 10.000,00 dinara, za dečije rođendane dva do tri puta mesečno 1.000,00 do 2.000,00 dinara, za muzičku radionicu 1.500,00 dinara, za godišnje osiguranje 300 evra i za troškove pohađanja časova plivanja 4.000,00 dinara. Tužilja poseduje automobil marke „Range rover“ proizveden 2011. godine, koji je dobila na poklon, a tuženi poseduje automobil marke „Toyota Yaris“ proizveden 2000 godine. Tuženi je zadužen kreditnom obavezom od 11.000,00 dinara mesečno i ima zakonsku obavezu izdržavanja maloletnog GG, sina iz prvog braka, rođenog 2006. godine, za koga mesečno plaća 38% svoje zarade.

Polazeći od ovako utvrđenog činjeničnog stanja i procenjenih mesečnih potreba maloletnog deteta na 60.000,00 dinara mesečno, prvostepeni sud je shodno članu 160. stav 1. i 4. u vezi sa članom 154. Porodičnog zakona, te iznosa hraniteljske naknade koja je u vreme presuđenja iznosila 35.177,00 dinara, tuženog obavezao da na ime svog doprinosa za mesečno izdržavanje maloletnog VV plaća po 20.000,00 dinara počev od dana podnošenja tužbe, pa ubuduće, dok je tužbeni zahtev za iznos od 8.000,00 preko dosuđenog iznosa kao neosnovan odbijo četvrtim stavom izreke svoje presude.

Prihvatajući utvrđeno činjenično stanje kao pravilno i potpuno, drugostepeni sud je shodno članu 160. u vezi sa članom 162. Porodičnog zakona i članom 27. Konvencije Ujedinjenih nacija o pravima deteta ocenio da se pored uobičajenih troškova za ishranu, oblačenje i stanovanje, troškovi logopedskih tretmana i sportski treninzi smatraju opravdanim izdatkom koje je tuženi, kao radno sposobna, zdrava i mlada osoba dužan da obezbedi i dodatnim radnim angažovanjem, pa je četvrti stav izreke prvostepene presude delimično preinačio i pored iznosa od 20.000,00 dinara dosuđenog trećim stavom izreke prvostepene presude, obavezu tuženog povećao za još 5.000,00 dinara, smatrajući da je u najboljem interesu maloletnog VV da se njegove potrebe u celosti zadovolje.

Po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, osnovano se revizijom tuženog ukazuje da je prilikom odlučivanja o visini njegove obaveze da doprinosi izdržavanju maloletnog deteta materijalno pravo pogrešno primenjeno.

Odredbom člana 160. Porodičnog zakona propisano je da se izdržavanje određuje prema potrebama poverioca i mogućnostima dužnika izdržavanja, pri čemu se vodi računa o minimalnoj sumi izdržavanja, o potrebama poverioca izdržavanja koje zavise od njegovih godina i zdravlja, obrazovanja, imovine, prihoda i drugih okolnosti od značaja za određivanje izdržavanja, a mogućnosti dužnika izdržavanja, od njegovih prihoda, mogućnosti za zaposlenje i sticanje zarade, od njegove imovine, ličnih potreba, obaveza izdržavanja drugih lica i drugih okolnosti od značaja za određivanje izdržavanja. Kada je shodno članu 162. stav 3. Porodičnog zakona poverilac izdržavanja dete, visina izdržavanja treba da omogući najmanje takav nivo životnog standarda kakav uživa roditelj, dužnik izdržavanja.

Imajući u vidu ovu zakonsku odredbu i činjenice koje su bitne za ocenu mogućnosti tuženog kao dužnika izdržavanja u smislu člana 163. Porodičnog zakona i to kako njegovu zaradu tako i rashode i obavezu izdržavanja starijeg sina rođenog 2006. godine uz doprinos od 38% mesečne zarade, ceneći ukupne mesečne potrebe maloletnog VV rođenog dana ...2016. godine, a rukovodeći se njegovim najboljim interesom i mogućnostima tuženog kao dužnika izdržavanja, Vrhovni kasacioni sud je ocenio da je uz uvažavanje svih potreba maloletnog deteta, mogućnost tuženog da doprinosi njegovom izdržavanju od strane prvostepenog suda ocenjana pravilnom primenom materijalnog prava. Iznosom od 20.000,00 dinara za dete uzrasta 6 godina obezbeđuje se zadovoljenje uslova za pravilan i potpun razvoj u skladu sa njegovim utvrđenim potrebama, a da se pri tome ne ugrožava egzistencija tuženog kao dužnika izdržavanja, dok će preostala sredstava za izdržavanje deteta obezbeđivati zakonska zastupnica koja se o njemu brine i to kako novčanim iznosom tako i svojim doprinosom u vidu rada i staranja koji svakodnevno ulaže u negu i podizanje zajedničkog sina parničnih stranaka.

Saglasno datoj pravnoj argumentaciji Vrhovni kasacioni sud je shodno članu 416. stav 1. ZPP prvi stav izreke drugostepene presude preinačio u delu kojim je delimično preinačen četvrti stav izreke prvostepene presude, a saglasno čemu je odlučeno kao u izreci.

Predsednik veća-sudija

Marina Milanović,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić