Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Dobrile Strajina, predsednika veća, Dragane Mirosavljević, Nadežde Vidić, Gordane Komnenić i Mirjane Andrijašević, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Veroslav Garić, advokat iz ..., protiv tužene Republike Srbije, Ministarstvo unutrašnjih poslova, Sektor za vanredne situacije, Odeljenje za vanredne situacije u Kraljevu, koju zastupa Državno pravobranilaštvo, Odeljenje u Kraljevu, radi uplate doprinosa za PIO, odlučujući o reviziji tužene izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1 425/18 od 23.03.2018. godine, u sednici održanoj 11.05.2023. godine, doneo je

R E Š E NJ E

NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o reviziji tužene izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1 425/18 od 23.03.2018. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.

ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tužene izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1 425/18 od 23.03.2018. godine

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Kraljevu P1 151/2017 od 12.10.2017. godine, stavom prvim izreke, usvojen je tužbeni zahtev pa je obavezana tužena da, u korist tužioca, Republičkom fondu PIO, Filijala Kraljevo, uplati zakonom predviđene doprinose za penzijsko i invalidsko osiguranje za period od 26.10.2007. do 26.10.2010. godine, na mesečne iznose kao osnovice bliže određene ovim stavom izreke, a po stopi na dan uplate, te da o izvršenoj uplati dostavi dokaz tužiocu. Stavom drugim izreke, obavezana je tužena da tužiocu naknadi troškove parničnog postupka od 26.000,00 dinara sa zakonskom kamatom počev od izvršnosti odluke pa do isplate.

Presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1 425/18 od 23.03.2018. godine odbijena su kao neosnovane žalbe stranaka, prvostepena presuda potvrđena i odbijen zahtev tužioca za naknadu troškova žalbenog postupka.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužena je izjavila reviziju, zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava, s tim što je predložila da se o reviziji odluči u smislu člana 404. Zakona o parničnom postupku.

Rešenjem Vrhovnog kasacionog suda Rev2 1859/2018 od 05.09.2018. godine prihvaćeno je odlučivanje o reviziji tužene izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1 425/18 od 23.03.2018. godine, kao izuzetno dozvoljenoj, ukinuta pobijana drugostepena presuda i presuda prvstepenog suda, a tužba tužioca odbačena.

Odlukom Ustavnog suda Už 14987/2018 od 27.12.2022. godine usvojena je ustavna žalba tužioca i utvrđeno da je rešenjem Vrhovnog kasacionog suda Rev2 1859/2018 od 05.09.2018. godine podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na pravično suđenje, zajemčeno odredbom čl. 32 st. 1 Ustava Republike Srbije, pa je poništeno rešenje Vrhovnog kasacionog suda Rev2 1859/2018 od 05.09.2018. godine i određeno da taj sud donese novu odluku o reviziji tužene izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1 425/18 od 23.03.2018. godine i odbačen zahtev podnosioca ustavne žalbe za naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom.

Odlučujući o izuzetnoj dozvoljenosti revizije u smislu člana 404. stav 2. Zakona o parničnom postupku („Sl. glasnik RS“, br.72/11 i 55/14), Vrhovni sud je našao da nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji tužene.

Primenom člana 404. stav 1. navedenog Zakona o parničnom postupku („Sl. glasnik RS“ br.72/11 i 18/20), posebna revizija se može izjaviti zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja se ne bi mogla pobijati revizijom, ako je po oceni Vrhovnog suda, potrebno razmotriti pravna pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i kada je potrebno novo tumačenje prava. Prema stavu 2. istog člana, ispunjenost uslova za izuzetnu dozvoljenost revizije Vrhovni sud ceni u veću od pet sudija.

U konkretnom slučaju predmet spora je zahtev tužioca da se obaveže tužena da na osnovice dodatka na platu po osnovu neredovnosti u radu, nadležnom fondu uplati zakonom predviđene doprinose za obavezno penzijsko i invalidsko osiguranje zaposlenih. Vrhovni sud nalazi da nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji tužene, kao izuzetno dozvoljenoj, jer pravno shvatanje izraženo u nižestepenim odlukama o pravu tužioca da potražuje od tužene uplatu doprinosa, ne odstupa od pravnog stava usvojenog na sednici Građanskog odeljenja Vrhovnog kasacionog suda održanoj 12.03.2019. godine, zbog čega ne postoji potreba za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, kao ni potreba ujednačavanja sudske prakse ili novog tumačenja prava.

Iz tog razloga, Vrhovni sud je odluku kao u stavu prvom izreke doneo primenom odredbe člana 404. stav 2. ZPP.

Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. st. 2 tač. 5 ZPP, Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija nije dozvoljena.

Odredbom člana 403. stav 3. ZPP, propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.

Tužba radi uplate doprinosa podneta je 10.01.2017. godine, a predmet spora je uplata PIO doprinosa na osnovice dodatka na platu po osnovu neredovnosti u radu što, imajući u vidu iznose koji su dosuđeni prvnosnažnom i izvršnom presudom, predstavlja iznos niži od 40.000,00 evra u dinarskoj protivvrednosti prema srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe.

Imajući u vidu da se radi o sporu koji se ne odnosi na novčano potraživanje, u kome pobijana vrednost predmeta spora ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra prema srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe, to je Vrhovni sud našao da je revizija nedozvoljena.

Na osnovu člana 413. u vezi sa čl. 410. st. 2 tačka 5 ZPP, Vrhovni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća - sudija

Dobrila Strajina, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić