.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev2 636/2022
14.12.2022. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Spomenke Zarić, predsednika veća, Dobrile Strajina, Vesne Subić, Dragane Mirosavljević i Mirjane Andrijašević, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Ljiljana Petrić, advokat iz ... protiv tuženog DOO „Standard“ Komunalno preduzeće Stara Moravica, koga zastupa Emil Somer, advokat iz ..., radi isplate, odlučujući o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 2660/21 od 28.10.2021. godine, u sednici održanoj 14.12.2022. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE PRIHVATA SE odlučivanje o reviziji tuženog, izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 2660/21 od 28.10.2021. godine, kao o izuzetno dozvoljenoj.
ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tuženog izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 2660/21 od 28.10.2021. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Subotici, sudska jedinica u Bačkoj Topoli P1 637/21 od 14.06.2021. godine, stavom prvim izreke, precizirani tužbeni zahtev tužioca od 27.02.2020. godine, u nepresuđenom delu je usvojen u celosti. Stavom drugim, trećim i četvrtim izreke, obavezan je tuženi da tužiocu po osnovu neiskorišćenog godišnjeg odmora za 2016, 2017. i 2018. godinu, isplati iznose sa kamatom bliže naznačene ovim stavovima izreke. Stavom petim izreke, obavezan je tuženi da tužiocu naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 223.484,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti do isplate.
Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 2660/21 od 28.10.2021. godine, stavom prvim izreke, žalba tuženog je delimično usvojena i prvostepena presuda delimično preinačena, tako što je odbijen zahtev tužioca za isplatu naknade za neiskorišćeni godišnji odmor za 2018. godinu preko dosuđenog iznosa od 39.580,00 dinara sa kamatom od 29.06.2018. godine do isplate i odbijen zahtev tužioca za naknadu troškova postupka preko iznosa od 195.445,00 dinara sa kamatom. Stavom drugim izreke, u preostalom delu žalba tuženog je odbijena i prvostepena presuda potvrđena. Stavom trećim izreke, odbijen je zahtev tuženog za naknadu troškova žalbenog postupka.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, u potvrđenom delu, reviziju je blagovremeno izjavio tuženi zbog pogrešne primene materijalnog prava, s predlogom da se o istoj odlučuje kao o posebnoj reviziji.
Primenom člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ br.72/11 i 18/20), posebna revizija se može izjaviti zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja se ne bi mogla pobijati revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda, potrebno razmotriti pravna pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava. Prema stavu 2. istog člana, ispunjenost uslova za izuzetnu dozvoljenost revizije Vrhovni kasacioni sud ceni u veću od pet sudija.
Predmet tražene pravne zaštite je isplata naknade po osnovu neiskorišćenog godišnjeg odmora. Vrhovni kasacioni sud nalazi da u konkretnom slučaju nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji kao izuzetno dozvoljenoj, s obzirom da se revizijom u suštini osporava utvrđeno činjenično stanje i ukazuje na povrede odredaba parničnog postupka, a zbog čega se revizija po članu 404. ZPP ne može izjaviti. Pravilna primena materijalnog prava u sporovima sa zahtevom kao u konkretnom slučaju, zavisi od utvrđenog činjeničnog stanja, pa ne postoji potreba za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, kao ni potreba ujednačavanja sudske prakse ili novog tumačenja prava, zbog čega je odlučeno kao u stavu prvom izreke.
Ispitujući dozvoljenost revizije primenom čl. 410. stav 2. tačka 5. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, broj 72/11 ... 18/20), Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija nije dozvoljena.
Odredbom člana 403. stav 3. ZPP, propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinsko pravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijenog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.
Tužba u ovom sporu podneta je 30.11.2018. godine, a vrednost predmeta spora u pobijanom delu je 150.249,96 dinara.
Imajući u vidu da u konkretnom slučaju vrednost predmeta spora pobijanog dela potraživanja pravnosnažne presude ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra, prema srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, to je Vrhovni kasacioni sud našao da je revizija tuženog nedozvoljena.
Na osnovu člana 413. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.
Predsednik veća – sudija
Spomenka Zarić, s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
