.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev 5303/2022
25.01.2023. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Dobrile Strajina, predsednika veća, Gordane Komnenić, Dragane Mirosavljević, Zorana Hadžića i Mirjane Andrijašević, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Radomir Petrić, advokat iz ..., protiv tuženih BB iz ..., VV iz ..., čiji je zajednički privremeni zastupnik Aleksandar Pribojac, advokat iz ..., Opštine Veliko Gradište, koju zastupa Opštinski pravobranilac i Grada Kragujevca, koga zastupa Gradski pravobranilac, radi utvrđenja prava svojine, odlučujući o reviziji tužene Opštine Veliko Gradište, izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 2712/20 od 12.01.2021. godine u sednici održanoj 25.01.2023. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o reviziji tužene Opštine Veliko Gradište, izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 2712/20 od 12.01.2021. godine, kao o izuzetno dozvoljenoj.
ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tužene Opštine Veliko Gradište izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 2712/20 od 12.01.2021. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Kragujevcu P 1091/20 od 31.07.2020. godine, stavom prvim izreke, usvojen je tužbeni zahtev i utvrđeno da je tužilac vlasnik sa udelom od 7119/7469 na kat. parceli .., livada treće klase u površini od 7469 m2, upisana u LN .. KO Kragujevac 4, po osnovu održaja, u merama i granicama navedenim u izreci, a što su tuženi dužni da priznaju i trpe i dozvole da se tužilac uknjiži na osnovu ove presude u Katastar nepokretnosti. Stavom drugim izreke, obavezani su tuženi da tužiocu na ime troškova postupka solidarno isplate 88.300,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti do isplate.
Apelacioni sud u Kragujevcu je presudom Gž 2712/20 od 12.01.2021. godine, stavom prvim izreke, odbio kao neosnovanu žalbu tuženih BB, VV i Opštine Veliko Gradište i potvrdio prvostepenu presudu u stavu prvom i stavu drugom izreke, prema ovim tuženima. Stavom drugim izreke, preinačena je prvostepena presuda u stavu prvom i stavu drugom izreke u odnosu na tuženi Grad Kragujevac, tako da se odbija tužbeni zahtev tužioca prema ovom tuženom, kako je izrekom navedeno, a obavezuje se tužilac da tuženom Gradu Kragujevcu na ime troškova parničnog postupka isplati 52.500,00 dinara. Stavom trećim izreke, odbijeni su zahtevi tuženih BB, VV i Opštine Veliko Gradište za dosuđenje troškova žalbenog postupka.
Protiv pravnosnažne presude, donete u drugom stepenu, u delu stava prvog izreke, tužena Opština Veliko Gradište je izjavila blagovremenu reviziju, zbog pogrešne primene materijalnog prava sa predlogom da se o reviziji odlučuje u smislu člana 404. ZPP.
Tužilac je podneo odgovor na reviziju.
Prema odredbi člana 404. stav 1. i 2. Zakona o parničnom postupku – ZPP („Službeni glasnik RS“, broj 72/11....18/20), revizija je izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija), a o dozvoljenosti i osnovanosti revizije odlučuje Vrhovni kasacioni sud u veću od pet sudija.
Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, uslovi za primenu instituta posebne revizije iz člana 404. ZPP u ovom slučaju nisu ispunjeni. Ne postoji potreba za ujednačavanjem sudske prakse u pogledu sticanja svojine održajem, primenom člana 28. stav 4. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa. Naime, ispunjenost uslova za primenu instituta održaja rešava se u svakom konkretnom slučaju, zavisno od konkretne činjenične i pravne situacije, pa ne postoji potreba za ujednačavanjem sudske prakse ili razmatranja pitanja od od opšteg interesa. Pritom uz reviziju tužena nije priložila sudske odluke iz istog ili sličnog činjeničnog ili pravnog odnosa u kojima je drugačije odlučeno, čime bi eventualno bila opravdana potreba za ujednačavanjem sudske prakse.
Ispitujući dozvoljenost revizije primenom člana 410. stav 2. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je ocenio da revizija nije dozvoljena, jer je izjavljena protiv presude protiv koje se po zakonu ne može podneti.
Prema odredbi člana 403. stav 3. ZPP revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.
Vrednost predmeta spora je 10.000,00 dinara.
Imajući u vidu da se radi o imovinskopravnom sporu radi sticanja svojine, u kome vrednost predmeta spora pobijanog dela očigledno ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe 13.12.2016. godine, Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija nije dozvoljena.
Iz navedenih razloga, primenom članova 404. stav 2. i 413. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u izreci.
Predsednik veća – sudija
Dobrila Strajina,s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
