Protiv pravnosnažne drugostepene presude, tuženi je blagovremeno izjavio reviziju zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka iz člana 372. stav 2. tačka 12. ZPP („Službeni glasnik RS“, br. 72/11... 18/20), zbog pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja, pogrešne primene materijalnog prava i odluke o troškovima postupka.

Ispitujući pobijanu presudu na osnovu člana 408. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni kasacioni sud je zaključio da revizija tuženog nije osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti niti su učinjene druge povrede postupka koje se ispituju u postupku po reviziji.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, iz emotivne veze stranaka rođen je maloletni VV dana ...2021. godine. Stranke nikada nisu živele u pojedinačnom domaćinstvu. Tužilja sa maloletnim sinom živi u porodičnoj kući u ..., dok tuženi živi u porodičnoj kući u ... . U vreme kada je tužilja bila u šestom mesecu trudnoće prijavila je Policijskoj stanici u Inđiji da je tuženi psihički maltretira i da joj kontroliše telefon, pa mu je izrečena hitna mera zabrane prilaska i komunikacije sa tužiljom od 48 sati, koja je produžena odlukom suda na 30 dana. Tom prilikom Centar za socijalni rad u Inđiji je napravio plan usluga strankama. Pravnosnažnom presudom od 23.07.2021. godine maloletni VV je poveren majci na samostalno vršenje roditeljskog prava, otac je obavezan da doprinosi izdržavanju deteta mesečnim iznosom od 12.000,00 dinara i uređen je način održavanja ličnih odnosa maloletnog deteta sa ocem. U realizaciji ove odluke suda tuženi je u dogovoreno vreme došao u kuću tužilje, gde ga je dočekala njena majka i inicirala verbalni sukob. Povodom tog događaja, po privatnoj tužbi tuženog, vođen je krivični postupak protiv majke tužilje, zbog krivičnog dela uvrede iz člana 170. stav 1. Krivičnog zakonika koji je okončan obustavom, nakon što se okrivljena izvinila tuženom.

Dana 29.04.2022. godine, tuženi je u prepodnevnim satima, putem mobilnog telefona, tri puta pozvao tužilju koji razgovori su trajali 36 sekundi, 20 sekundi i 49 sekundi, obraćajući joj se uvredljivim, pretećim rečima, zbog toga što je ona inicirala krivični postupak protiv njega usled neplaćanja doprinosa izdržavanju deteta. Istog dana popodne, tuženi je tužilji putem Viber aplikacije poslao tri poruke, čija sadržina se odnosi na način izmirenja dospele obaveze doprinosa dečijem izdržavanju. Po prijavi tužilje, Policijska stanica u Inđiji je tuženom izrekla hitnu meru zaštite, koja je rešenjem Osnovnog suda u Staroj Pazovi Np 83/22 od 30.04.2022. godine, produžena na 30 dana, nakon čega tuženi nije uznemiravao tužilju.

Nižestepeni sudovi su primenom člana 197. stav 3. tačka 5. Porodičnog zakona, pravilno zaključili da se tužilac i tužena u smislu ovog Zakona, s obzirom da su bili u emotivnoj vezi iz koje imaju zajedničko dete, iako nikada nisu živeli u istom zajedničkom domaćinstvu, smatraju članovima porodice i pravilnom primenom člana 197. stav 1. i stav 2. tačka 6. Porodičnog zakona, pravilno ocenili da je tuženi navedenim radnjama izazvao strah i uznemirenost i narušio spokojstvo tužilje.

Kako je svrha porodičnopravnih zaštitnih mera da se njihovom primenom spreči ponovno izvršenje nasilja u porodici i da se obezbedi nužna zaštita fizičkog i psihičkog integriteta, zdravlja i lične bezbednosti člana porodice izloženog nasilju, da se otklone okolnosti koje pogoduju ili podstiču ponavljanje nasilja, odnosno izvršenja drugih vidova nasilja, po oceni Vrhovnog kasacionog suda, pravilno su nižestepeni sudovi zaključili da je u ovom slučaju bilo nasilja u porodici koje opravdava izricanje mera zaštite od nasilja u porodici zabranom da tuženi dalje uznemirava tužilju.

Navodima iz revizije ne dovodi se u sumnju pravilnost pobijane odluke. Tuženi je osporavao da je bilo nasilja, što čini i u reviziji, ali su nižestepeni sudovi, s obzirom da iz izvedenih dokaza, između ostalog i listinga poziva mobilnog operatera A1 Srbija d.o.o. Beograd i izveštaja ovlašćenog operatera proizlazi da je telefonska komunikacija tužilje i tuženog uspostavljena tri puta kao i dužina razgovora, odnosno da je tuženi nepotrebno kontaktirao više puta tužilju tog dana pozivima, a potom i slanjem poruka putem Vibera koje se odnose na pokušaj odlaganja obaveza po osnovu izdržavanja maloletnog deteta, što potvrđuje navode tužilje da joj je tuženi u neposrednoj komunikaciji preko telefona, uputio uvredljive i preteće reči. S obzirom da su odnosi između parničnih stranaka, duži vremenski period narušeni, da je tuženom i ranije izricana mera zaštite od nasilja u porodici, da je i u konkretnoj situaciji tuženi verbalno uznemiravao tužilju, sada bivšu emotivnu partnerku, nižestepeni sudovi su, suprotno revizijskim navodima, pravilno zaključili da postoji nasilje u porodici u smislu navedenih zakonskih odredbi, jer je upućivanje uvreda i pretnji putem telefona drsko i bezobzirno ponašanje koje izaziva strah i uznemirenost i ugrožava duševno zdravlje i spokojsvo tužilje.

Iz navedenih razloga, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 414. stav 1. ZPP, odlučio kao u izreci.

Predsednik veća - sudija

Dobrila Strajina,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić