.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev 16703/2022
28.12.2022. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Zvezdane Lutovac, predsednika veća, Dragane Marinković, Ivane Rađenović, Vladislave Milićević i Tatjane Miljuš, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Maja Jandrić Vilovski, advokat iz ..., protiv tužene Republike Srbije, Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, koju zastupa Državno pravobranilaštvo, radi isplate, odlučujući o reviziji tužioca, izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Somboru Gž 475/2022 od 14.06.2022. godine, na sednici održanoj 28.12.2022. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE PRIHVATA SE odlučivanje o reviziji tužioca, izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Somboru Gž 475/2022 od 14.06.2022. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.
ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tužioca izjavljena protiv presude Višeg suda u Somboru Gž 475/2022 od 14.06.2022. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Somboru P 991/21 od 14.09.2021. godine, stavovima prvim i drugim izreke usvojen je tužbeni zahtev i tužena obavezana da tužiocu isplati zakonsku zateznu kamatu obračunatu na iznos od 21.105,81 dinara počev od 26.03.2020. godine pa do isplate. Stavom trećim izreke, tužena je obavezana da tužiocu naknadi troškove parničnog postupka od 80.214,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti pa do isplate.
Presudom Višeg suda u Somboru Gž 475/2022 od 14.06.2022. godine, stavom prvim izreke preinačena je prvostepena presuda, tako što je odbijen tužbeni zahtev kojim je tužilac tražio da se tužena obaveže da mu na iznos od 21.105,81 dinara isplati zakonsku zateznu kamatu od 26.03.2020. godine pa do isplate i tužilac je obavezan da tuženoj naknadi troškove prvostepenog postupka u iznosu od 18.000,00 dinara. Stavom drugim izreke, tužilac je obavezan da tuženoj naknadi troškove žalbenog postupka u iznosu od 18.000,00 dinara.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužilac je blagovremeno izjavio reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava predlažući da Vrhovni kasacioni sud o reviziji odluči kao o izuzetno dozvoljenoj u smislu člana 404. Zakona o parničnom postupku, zbog potrebe ujednačavanja sudske prakse.
Ceneći ispunjenost uslova za izuzetnu dozvoljenost revizije, Vrhovni kasacioni sud je imao u vidu da iz navoda revizije tužioca ne proizilazi da postoji potreba za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa, odnosno pravnih pitanja u interesu ravnopravnosti građana, ne postoji potreba novog tumačenja prava, kao ni neujednačena sudska praksa. Tužilac ukazuje na postojanje drugačijih odluka što nužno ne znači i drugačiji pravni stav izražen u toj odluci, jer pravilna primena prava u sporovima sa tužbenim zahtevom kao u konkretnom slučaju, zavisi od utvrđenog činjeničnog stanja. Razlozi revizije se delom odnose na bitne povrede odredaba parničnog postupka zbog čega se posebna revizija ne može izjaviti. Imajući u vidu navedeno, kao i da se u konkretnom slučaju radi o isplati kamate na glavni dug (potraživanje na ime lične invalidnine i ortopedskog dodatka), u kojima odluka o osnovanosti tužbenog zahteva i primena materijalnog prava zavise od utvrđenog činjeničnog stanja u svakom konkretnom slučaju, na osnovu čega ovaj sud dalje nalazi da nisu ispunjeni uslovi iz člana 404. stav 1. ZPP („Službeni glasnik RS“, br. 72/11... 18/20), pa je u skladu s tim i odlučeno kao u stavu prvom izreke.
Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija nije dozvoljena.
Odredbom člana 468. stav 1. ZPP propisano je da se sporovima male vrednosti smatraju sporovi u kojima se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu koje ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe. Odredbom člana 479. stav 6. ZPP propisano je da protiv odluke drugostepenog suda kojom je odlučeno u sporu male vrednosti revizija nije dozvoljena.
Tužba radi isplate podneta je 26.03.2020. godine, vrednost predmeta spora je 23.905,03 dinara.
Imajući u vidu da se u konkretnom slučaju radi o imovinskopravnom sporu u kome se tužbeni zahtev odnosi na novčano i nenovčano potraživanje, u kome vrednost predmeta spora ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000 evra, što znači da se radi o sporu male vrednosti u kome revizija nije dozvoljena, to je i revizija tužioca nedozvoljena, primenom člana 479. stav 6. Zakona o parničnom postupku.
Bez obzira što je odluka preinačena, u kom slučaju bi u smislu odredbe člana 403. stav 2. tačka 2. ZPP revizija bila uvek dozvoljena, u ovom slučaju revizija nije dozvoljena jer je u posebnoj glavi Zakona o parničnom postupku, koji reguliše postupak u sporu male vrednosti, propisano da revizija u ovim slučajevima nije dozvoljena, pa specijalno pravilo isključuje primenu opštih pravila (član 467. ZPP).
Na osnovu člana 413. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.
Predsednik veća - sudija
Zvezdana Lutovac, s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
