Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Uzp 30/2023
28.04.2023. godina
Beograd
U IME NARODA
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Gordane Džakula, predsednika veća, Jelene Ivanović i Branislava Bosiljkovića, članova veća, sa savetnikom Gordanom Vojnović, kao zapisničarem, odlučujući o zahtevu AA iz ..., čiji je punomoćnik Aleksandar R. Bokun, advokat iz ..., za preispitivanje sudske odluke – presude Upravnog suda 8 U 10727/18 od 26.10.2022. godine, sa protivnim strankama Državnom revizorskom institucijom, Beograd, Mekenzijeva 41 i BB iz ..., u predmetu imenovanja sekretara Državne revizorske institucije, u nejavnoj sednici veća održanoj dana 28.04.2023. godine, doneo je
P R E S U D U
Zahtev se UVAŽAVA, UKIDA SE presuda Upravnog suda 8 U 10727/18 od 26.10.2022. godine i predmet vraća Upravnom sudu na ponovno odlučivanje.
O b r a z l o ž e nj e
Pobijanom presudom odbijena je tužba podnositeljke zahteva, podneta protiv odluke Državne revizorske institucije broj 112-2425/2018-01 od 17.05.2018. godine o imenovanju sekretara Državne revizorske institucije, kojom je imenovana BB, diplomirani pravnik iz ..., za sekretara Državne revizorske institucije, na vreme od šest godina. U zahtevu za preispitivanje pobijane presude, podnetom zbog povrede Zakona o upravnim sporovima i povrede pravila postupka koja je mogla biti od uticaja na rešenje stvari, podnositeljka ponavlja navode tužbe, pa u odnosu na pobijanu presudu ističe da je Upravni sud povredio pre svega Zakon o upravnim sporovima kada je u obrazloženju pobijane presude ocenio da rok za dostavljanje odgovora na tužbu u smislu člana 30. navedenog zakona nije prekluzivan. S tim u vezi, smatra ključnim propustom u poštovanju procedure od strane Upravnog suda prihvatanje odgovora na tužbu koji je podnela Državna revizorska institucija, umesto da sud sam na raspravi utvrdi činjenično stanje. Dalje ističe da zvanje državnog revizora nije bilo navedeno kao uslov u javnom konkursu, te da izbor sekretara Državne revizorske institucije nije bio obavljen u skladu sa uslovima javnog konkursa, kako se to ističe u obrazloženju pobijane presude. Smatra apsolutno pogrešnim stav iz pobijane presude da se na imenovanje sekretara Državne revizorske institucije ne primenjuje Zakon o opštem upravnom postupku, imajući u vidu propisano članom 3. stav 1. tog zakona, pa dodaje da podzakonski akt – Poslovnik Državne revizorske institucije, na koji se Upravni sud poziva u pobijanoj presudi, ni u kom slučaju ne može biti viši pravni akt od Zakona o opštem upravnom postupku. Kako je Državna revizorska institucija nedvosmisleno državni organ, smatra da prilikom izbora njenog sekretara ne sme biti povređeno načelo jednake dostupnosti radnih mesta iz člana 9. Zakona o državnim službenicima („Službeni glasnik RS“, br. 79/05 ... 157/20). Zaključuje da su pri zapošljavanju u državni organ kandidatima pod jednakim uslovima dostupna sva radna mesta, što znači i mesto sekretara. Predlaže da Vrhovni kasacioni sud uvaži zahtev i pobijanu presudu preinači.
Protivna stranka Državna revizorska institucija u odgovoru na zahtev navodi da ostaje pri odluci, jer je doneta na zakonit način, pa predlaže da sud zahtev podnositeljke odbije kao neosnovan.
Protivna stranka BB iz ... nije dostavila odgovor na zahtev.
Postupajući po podnetom zahtevu i ispitujući pobijanu presudu u granicama zahteva, a u smislu člana 54. Zakona o upravnim sporovima („Službeni glasnik RS“, broj 111/09), Vrhovni kasacioni sud je našao da je zahtev osnovan.
Prema razlozima obrazloženja pobijane presude, pravilno je, prema oceni Upravnog suda, postupio tuženi organ kada je na pravilno utvrđeno činjenično stanje, pravilnom primenom čl. 32. i 55. Zakona o Državnoj revizorskoj instituciji („Službeni glasnik RS“, br. 101/05... 36/10) doneo osporenu odluku kojom je imenovao BB, diplomiranog pravnika iz ..., za sekretara Državne revizorske institucije na vreme od šest godina, dajući u obrazloženju odluke dovoljne i jasne razloge koje kao pravilne i u skladu sa zakonom prihvata Upravni sud. Ovo stoga što je članom 32. navedenog zakona propisan postupak imenovanja sekretara Državne revizorske institucije, koji je odredbom člana 55. tog zakona određen kao funkcioner Državne revizorske institucije i navedeni zakon u konkretnom slučaju pravilno i primenjen tako što je sekretara institucije koji ispunjava uslove konkursa imenovao predsednik institucije nakon sprovedenog javnog konkursa, u svemu u skladu sa objavljenim javnim konkursom i odredbom člana 32. stav 2. Zakona o Državnoj revizorskoj instituciji. Upravni sud je kao neosnovane ocenio navode tužbe o povredi materijalnog prava i pravila postupka iz člana 141. stav 4. Zakona o opštem upravnom postupku, u vezi člana 7. Zakona o Državnoj revizorskoj instituciji, zbog toga što je navedenom odredbom člana 7. zakona propisana shodna primena odgovarajućih odredaba zakona kojim se uređuje upravni postupak ako se u izvršavanju revizorske nadležnosti Institucije pojavi pitanje koje nije uređeno ovim zakonom, ali ne i u pogledu imenovanja sekretara. Upravni sud je cenio i ostale navode tužbe, ali je kod navedenog činjeničnog i pravnog stanja, imajući u vidu da se odredbe koje se odnose na izborni postupak državnih službenika ne odnose na imenovanje funkcionera prema članu 2. stav 2. Zakona o državnim službenicima, ocenio da nisu od uticaja na drugačije odlučivanje, dok je u odnosu na predlog sa javne rasprave da se odgovor na tužbu tuženog odbaci kao neblagovremen zaključio da iz spisa predmeta ne proizlazi neblagovremenost odgovora na tužbu.
Ocenjujući zakonitost pobijane presude, Vrhovni kasacioni sud nalazi da su osnovani navodi zahteva da je Upravni sud donošenjem pobijane presude bitno povredio pravila postupka, i to povredom prava podnositeljke na obrazloženu sudsku odluku.
Podnositeljka zahteva je isticala u tužbi, a što ponavlja i u zahtevu za preispitivanje sudske odluke, da su u obrazloženju osporene odluke Državne revizorske institucije od 17.05.2018. godine morali biti navedeni svi kandidati, njihova stručna sprema sa naznačenom dužinom studija i dokazima koje su kandidati priložili, radno iskustvo u struci sa naznačenom dužinom trajanja, vrstom i opisom poslova koje su obavljali i dokazima koje su kandidati priložili, posedovanje državnog stručnog, odnosno pravosudnog ispita i konačno rangiranje kandidata, a kako ni za jednog kandidata nisu posebno utvrđene činjenice stručne spreme i dužina radnog iskustva, smatra da se opravdano može sumnjati da prilikom odlučivanja one nisu posebno vrednovane. Dalje je navodima tužbe, koji su interpretirani u obrazloženju pobijane presude, ukazala i na to da činjenično stanje nije utvrđeno ni za izabranog kandidata, te da u konkursnoj dokumentaciji nema potvrde o radnom iskustvu izabranog kandidata od dana diplomiranja 1982. do 1992. godine, kao ni od dana zasnivanja radnog odnosa u Državnoj revizorskoj instituciji do dana prijave na javni konkurs, s tim da se iz priloženog rešenja o raspoređivanju ne može videti dužina radnog iskustva. Ove navode tužbe Upravni sud nije ocenio.
Vrhovni kasacioni sud ukazuje da u obrazloženju pravilno obrazložene odluke moraju biti navedena i razmotrena suštinska pitanja za donošenje odluke, odnosno navedeni odgovarajući i dovoljni razlozi za odluku.
Napred izloženim navodima tužbe koji se tiču radnog iskustva u struci izabranog kandidata BB, imajući u vidu da je Javnim konkursom oglašenim od strane Državne revizorske istitucije, koji je objavljen dana 02.05.2018. godine i na osnovu koga je doneta osporena odluka o imenovanju sekretara Državne revizorske institucije od 17.05.2018. godine, kao jedan od uslova za imenovanje sekretara Institucije predviđeno najmanje osam godina radnog iskustva u struci, tužilja je osporila ispunjenost jednog od uslova konkursa na strani izabranog kandidata. Stoga se, po oceni Vrhovnog kasacionog suda, radi o suštinskom pitanju za donošenje odluke, pa je propuštanjem da oceni te navode tužbe Upravni sud povredio pravo podnositeljke zahteva na obrazloženu sudsku odluku. Ovo posebno kada se ima u vidu izneti zaključak Upravnog suda u pobijanoj presudi prema kome je Zakon o državnoj revizorskoj instituciji u konkretnom slučaju i pravilno primenjen tako što je sekretara institucije koji ispunjava uslove konkursa, imenovao predsednik institucije nakon sprovedenog javnog konkursa, u svemu u skladu sa objavljenim javnim konkursom i odredbom člana 32. stav 2. tog zakona.
Imajući u vidu izloženo, Vrhovni kasacioni sud je našao da su pobijanom presudom povređena pravila postupka koja su od uticaja na rešenje stvari, pa je na osnovu odredbe člana 55. stav 2. Zakona o upravnim sporovima, odlučio kao u dispozitivu ove presude i predmet vratio Upravnom sudu da donese novu odluku o tužbi podnositeljke obrazloženu na ustavnopravno prihvatljiv način.
PRESUĐENO U VRHOVNOM KASACIONOM SUDU
Zapisničar, Predsednik veća – sudija,
Gordana Vojnović,s.r. Gordana Džakula,s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić