Ispitujući pobijanu presudu u smislu člana 408. Zakona o parničnom postupku – ZPP („Službeni glasnik RS“, br. 72/11...18/20), Vrhovni kasacioni sud je utvrdio da revizija tužioca nije osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju ovaj sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac je obavljao preduzetničku delatnost kao Trgovinska zanatska radnja IC AA PR ..., u periodu od 1994. godine do 2013. godine, kada je brisan kao preduzetnik iz APR. Za potrebe obavljanja ugostiteljske delatnosti koristio je zakupljeni deo zgrade koja se nalazi u ... u ulici ... broj .., na parceli .. KO ... . Ova zgrada je bila u društvenoj svojini sa upisanim pravom korišćenja u korist Dobrovoljnog vatrogasnog društva ... . Tužilac je u svojstvu zakupca sa DVD ..., kao zakupodavcem zaključio 08.05.2003. godine Ugovor o zakupu dela zgrade i ovim ugovorom preuzeo obavezu da o svom trošku izvede radove na rekonstrukciji objekta uz plaćanje zakupnine od 140 evra. Između istih ugovornih strana zaključen je Aneks broj 1. kojim je predviđeno izvođenje dodatnih radova i Aneks broj 2. kojim je izmenjen period zakupa na 35 godina od dana zaključenja aneksa i konstatovano da sva ulaganja zakupca iznose 35.000 evra i da padaju na teret zakupodavca kroz mesečnu zakupninu. Nakon što je DVD ... pokrenuo postupak prodaje 12/25 dela zgrade koja je bila predmet Ugovora o zakupu, između tužioca i DVD ... je dana 14.03.2006. godine zaključen Sporazum R3 50/06 u kome je navedeno da tužilac osnovnim Ugovorom o zakupu o odlukom Skupštine DVD stiče pravo korišćenja na objektu na parceli .. KO ...u 12/25 delova. Nakon zaključenja ovog Sporazuma između tužioca i DVD ... zaključen je i Aneks broj 3. Ugovora o zakupu preostalog dela nepokretnosti, a tužilac je potom izvršio dodatna ulaganja na delu objekta koja nisu predmet ove parnice. Pravnosnažnom presudom P 691/14 od 14.096.2017. godine utvrđeno je da je ništav i da ne proizvodi pravno dejstvo Sporazum R3 50/06 od 14.03.2006. godine zaključen između DVD ... i tužioca, a čiji je predmet sticanje vlasništva na 12/25 idealnih delova objekta. U katastru nepokretnosti predmetna nekretnina se vodi kao parcela broj .. na kojoj su sagrađene zgrade za koje nije poznata namena, a kao imaoci prava na parceli i objektima upisani su DVD ... u 13/25 delova i TZR IC AA u 12/25 delova, kao vrsta prava je navedena svojina, a kao oblik svojine društvena. U katastru nepokretnosti nije izvršen upis državne svojine i nije sprovedena presuda kojom je utvrđena ništavost Sporazuma na osnovu kojeg je izvršen prenos 12/25 delova.

Polazeći od ovako utvrđenog činjeničnog stanja, nižestepeni sudovi su primenom člana 80. Zakona o udruženjima („Službeni glasnik RS“, broj 51/09 sa izmenama) i člana 72. Zakona o javnoj svojini („Službeni glasnik RS“, broj 72/11 sa izmenama) zaključili da je po sili zakona parcela .. sa izgrađenim objektima, postala državna svojina RS, da je DVD ... zadržao faktičko pravo korišćenja na ovim nepokretnostima i da ne postoji odgovornost tužene Republike Srbije po zahtevu tužioca u smislu člana 172., 154. i 158. Zakona o obligacionim odnosima, kao ni po osnovu posledica ništavosti zaključenog poravnanja iz člana 104. stav 1. ZOO, odnosno po osnovu člana 210. ZOO, jer je tužilac bio u ugovornom odnosu sa DVD ... i izvršena ulaganja tužioca nisu ušla u imovinu tužene jer se radilo o adaptaciji objekta koja ne vodi sticanju susvojine na objektu, već se radilo o ulaganju koja su prvobitno prebijena sa zakupninom, a potom tretirana kao cena dela objekta, pa je osnov ulaganja obligacionopravni odnos tužioca sa DVD ... . Odgovornost tužene prema članu 38. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa nije zasnovana na činjeničnim navodima od značaja za primenu ove odredbe niti je u postupku eventualno dokazana visina korisnih troškova u meri u kojoj vrednost stvari povećana.

Ocenjujući navode revizije, Vrhovni kasacioni sud nalazi da su nižestepeni sudovi pravilno primenili materijalno pravo kada su odbili tužbeni zahtev iz razloga koje prihvata i ovaj sud.

Tužbenim zahtevom tužilac tražio isplatu novčanih sredstava uloženih u nepokretnost na parceli .. KO ... koja je bila u društvenoj svojini sa upisanim pravom korišćenja u korist DVD „...“ .

Tužilac je bio u posedu sporne nepokretnosti po osnovu Ugovora o zakupu koji je zaključio sa korisnikom DVD „...“ i ovim ugovor o zakupu ugovorne strane su u smislu člana 567. stav 1. Zakona o obligacionim odnosima odredile sve uslove zakupa. Tužilac je ulaganje vršio na osnovu ovlašćenja iz ovog Ugovora o zakupu, zahtev je i zasnovan na ulaganju u zakupljenu stvar, a u pogledu činjenica bitnih za primenu odredbe člana 38. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa, u postupku nije dokazao visinu korisnih troškova u meri koja je vrednost stvari povećana. Stoga, postojanje obligacionopravnog odnosa sa DVD „...“, a ne sa tuženom, ne vodi obavezi tužene da tužiocu naknadi vrednost izvršenih ulaganja. Kod navedenog revizijski navodi o pogrešnoj primeni materijalnog prava su ocenjeni kao neosnovani.

Iz iznetih razloga, na osnovu člana 414. stav 1. ZPP, odlučeno je kao u stavu prvom izreke.

Zahtev tužene za naknadu troškova za sastav odgovora na reviziju sa poštarinom i kamatom je odbijen, jer navedeni troškovi nisu bili potrebni za vođenje ovog postupka.

Predsednik veća – sudija

Dobrila Strajina s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić