OBAVEZUJE SE tužena da tužilji naknadi troškove revizijskog postupka u iznosu od 136.500,00 dinara, u roku od 15 dana po prijemu presude.

ODBIJA SE, kao neosnovan, zahtev tužene za naknadu troškova revizijskog postupka.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Višeg suda u Beogradu P 1902/17 od 18.06.2021. godine, stavom prvim izreke, obavezana je tužena BB iz ..., da tužilji AA iz ..., na ime osnivačkog uloga po osnovu ugovora o zajedničkom ulaganju i radu isplati iznos od 12.500 evra sa domicilnom kamatom počev od 01.01.2002. godine, sve u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate. Stavom drugim izreke, obavezana je tužena da tužilji isplati iznos od 686.165,99 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom počev od 04.09.2001. godine do isplate, na ime vrednosti laboratorijske opreme. Stavom trećim izreke, odbijen je tužbeni zahtev tužilje u delu kojim je traženo da sud obaveže tuženu da joj na ime vrednosti laboratorijske opreme isplati iznos od još 762.352.495 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 04.09.2001. godine do isplate, kao neosnovan. Stavom četvrtim izreke, obavezana je tužena da tužilji na ime 1/2 ostvarene dobiti laboratorije „VV“ za period počev od 25.09.1998. godine do 04.09.2001. godine, isplati iznos od 8.262.975,21 dinar sa zakonskom zateznom kamatom počev od 01.01.2002. godine do isplate. Stavom petim izreke, odbijen je tužbeni zahtev tužilje u delu kojim je tražila da sud obaveže tuženu da joj na ime 1/2 ostvarene dobiti laboratorije „VV“ od 25.09.1998. godine do 31.12.2001. godine, isplati iznos od još 6.309.932,79 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od 01.01.2002. godine do isplate. Stavom šestim izreke, odbijen je zahtev tužilje u delu kojim je traženo da sud obaveže tuženu da joj na ime polovine ostvarene dobiti laboratorije „VV“ isplati iznos od 929.848,00 dinara u pojedinačnim godišnjim iznosima bliže navedenim u izreci presude sa zakonskom zateznom kamatom od dana dospeća do isplate, na svaki pojedinačni godišnji iznos, kao neosnovan. Stavom sedmim izreke, obavezana je tužena da tužilji naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 3.016.460,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti presude do isplate.

Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž 6638/21 od 13.04.2022. godine, stavom prvim izreke, potvrđena je presuda Višeg suda u Beogradu P 1902/17 od 18.06.2021. godine, u stavu drugom izreke, delu stava četvrtog izreke kojim je obavezana tužena da tužilji na ime polovine ostvarene dobiti laboratorije „VV“ isplati iznos od 70.745,40 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom počev od 01.01.2002. godine do isplate i u stavu petom i šestom izreke i u tom delu žalbe tužilje i tužene su odbijene, kao neosnovane. Stavom drugim izreke, preinačena je prvostepena presuda u stavu prvom izreke, tako što je odbijen kao neosnovan tužbeni zahtev tužilje kojim je tražila da se obaveže tužena da tužilji na ime osnivačkog uloga po ugovoru o zajedničkom ulaganju i radu isplati iznos od 12.500 evra sa domicilnom kamatom počev od 01.01.2002. godine do isplate u dinarskoj protivvrednosti po srednjem krusu Narodne banke Srbije na dan isplate, u stavu trećem izreke, tako što je usvojen tužbeni zahtev tužilje i obavezana tužena da joj na ime vrednosti laboratorijske opreme isplati iznos od još 762.352,49 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od 04.09.2001. godine do isplate i u preostalom delu stava četvrtog izreke, tako što je odbijen, kao neosnovan, tužbeni zahtev tužilje kojim je tražila da se obaveže tužena da tužilji na ime polovine ostvarene dobiti laboratorije „VV“ za period od 25.09.1998. do 04.09.2001. godine, isplati iznos od još 8.192.229,81 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od 01.01.2002. godine do isplate. Stavom trećim izreke, preinačeno je rešenje o troškovima parničnog postupka sadržano u stavu sedmom izreke prvostepene presude tako što je obavezana tužena da tužilji naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 1.999.000,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti presude do isplate. Stavom četvrtim izreke, odbijeni su, kao neosnovani, zahtevi parničnih stranaka za naknadu troškova drugostepenog postupka.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužilja je blagovremeno izjavila reviziju, zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i zbog pogrešne primene materijalnog prava.

Tužena je podnela odgovor na reviziju.

Vrhovni sud je ispitao pobijanu presudu u smislu člana 408. ZPP („Službeni glasnik RS“ 72/11 ... 10/23), pa je utvrdio da je revizija tužilje delimično osnovana, a delimično nedozvoljena.

U prvostepenom postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti. U postupku nije došlo do pogrešne primene ili do propusta u primeni bilo koje odredbe Zakona o parničnom postupku, pa nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 1. Zakona o parničnom postupku na koju se navodima revizije ukazuje.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, parnične stranke su 25.09.1998. godine zaključile ugovor o zajedničkom ulaganju i radu kojim su se saglasile da osnuju biohemijsku laboratoriju pod nazivom „VV“ sa sedištem u ... u ulici ... broj .., da nakon osnivanja i registracije laboratorije zajedno rade – pružaju usluge građanima, a da će svaka od njih učestvovati sa 50% u troškovima nabavke opreme, zakupa ili kupovine poslovnog prostora, troškovima održavanja i svim ostalim troškovima vezanim za poslovanje laboratorije. Do dana zaključenja ugovora obe ugovorne strane su uložile po 25.000 DM u nabavku opreme, zakup i opremanje poslovnog prostora i nabavku potrošnog materijala. Ugovoreno je da će čist prihod koji se formira po odbitku svih troškova poslovanja laboratorije, uključujući poreske i druge fiskalne obaveze, obe ugovorne strane deliti po pola, odnosno svakom će pripasti po 50% čistog prihoda. Ugovor je zaključen na neodređeno vreme, s tim što je ugovoreno da se može raskinuti saglasnom izjavom volje obe ugovorne strane. U slučaju jednostranog raskida ugovora utvrđen je otkazni rok u trajanju od 30 dana, s tim da se vrednost opreme i potrošnog materijala utvrdi na dan raskida, kao i obaveze obe ugovorne strane, pri čemu u procenu vrednosti opreme ne ulaze aparati koji su dobijeni gratis pri nabavci reagenasa za koje će se ti aparati koristiti, a na sve što nije ugovorom utvrđeno primenjivaće se odredbe Zakona o obligacionim odnosima.

Nesporno je da su obe parnične stranke uložile po 25.000 DM u osnivanje navedene laboratorije, od kojih sredstava su kupile potrebnu opremu i podmirile neophodne troškove. Dana 01.10.1998. godine laboratorija je registrovana na ime tužene, kao preduzetnice, koja je po struci farmaceut, a tužilja, kao laborant - medicinski tehničar, bila je zaposlena u laboratoriji na neodređeno vreme, na osnovu ugovora o radu zaključenog 28.09.1998. godine sa tuženom. Zbog nesuglasica koje su nastale između parničnih stranaka, uzrokovane najviše nestankom 3.000 DM koje je tužena ostavila u laboratoriji i za koje je smatrala da ih je tužilja prisvojila, tužena je tužilji dostavila izjavu o jednostranom raskidu ugovora 04.08.2001. godine, i rešenje o prestanku radnog odnosa tužilje. Presudom Okružnog suda u Beogradu Gž1 2218/05 od 14.06.2006. godine, preinačena je delimična presuda Prvog opštinskog suda u Beogradu P 2151/2003 od 12.10.2004. godine, u stavu prvom izreke, i usvojen tužbeni zahtev tužilje, te je poništeno rešenje od 04.08.2001. godine kao nezakonito, uz obavezu vraćanja tužilje na rad.

U toku rada laboratorije tužilja nije imala uvid u poslovanje laboratorije jer nije imala ovlašćenje za korišćenje računa laboratorije, ali je imala uvid u protokole koji su sačinjavani u laboratoriji i nezvanični protokoli su se nalazili kod nje, pošto ih je prema instrukcijama tužene držala u svojoj kući. Dobit do odlaska tužilje iz laboratorije nisu delile, već su sav novac ulagale u kupovinu opreme i reagenasa. Laboratorija je bila registrovana kao paušalni obveznik poreza. Ugovor je raskinut 04.09.2001. godine, imajući u vidu izjavu tužene i otkazni rok od 30 dana koji je predviđen ugovorom o zajedničkom ulaganju i radu.

Imajući u vidu ovako utvrđeno činjenično stanje, prvostepeni sud je zaključio da je namera parničnih stranaka bila da zaključe ugovor o ortakluku koji je regulisan odredbama paragrafa 723. do 758. Srpskog građanskog zakonika iz 1844. godine, koji se primenjuje na osnovu Zakona o nevažnosti pravnih propisa donetih pre 06.04.1941. godine i za vreme neprijateljske okupacije („Sl. list FNRJ“ broj 86/46, 105/46 i 96/47). Veštačenjem je utvrđena vrednost laboratorijske opreme na dan raskida ugovora, kao i visina ostvarene dobiti u periodu od zaključenja do raskida navedenog ugovora, kao i u periodu od 2002. do 2006. godine, kada je laboratorija prestala sa radom.

Prvostepeni sud je zaključio da je tužena u obavezi da tužilji vrati njen osnivački ulog u iznosu od 12.500 evra sa domicilnom kamatom od 01.01.2002. godine do isplate, jer je ugovor raskinut jednostrano, a u smislu paragrafa 739. Srpskog građanskog zakonika, člana 7. ugovora i člana 277. Zakona o obligacionim odnosima. Procenjenu vrednost laboratorijske opreme na dan isteka otkaznog roka (04.09.2021. godine) prvostepeni sud je umanjio za osnivački ulog tužene i tužilje, a zatim je polovinu tako utvrđene vrednosti i opreme dosudio tužilji sa zakonskom zateznom kamatom počev od 04.09.2001. godine, dok je za veće traženje, a za razliku od dosuđenog iznosa do polovine procenjene vrednosti opreme tužbeni zahtev odbio. Odlučujući o isplati visine ostvarene dobiti prvostepeni sud je obavezao tuženu da tužilji isplati polovinu utvrđene visine dobiti prema evidenciji vođenoj u radnim sveskama tužilje, dok je tužbeni zahtev za dobit posle raskida ugovora do prestanka rada laboratorije odbio, kao neosnovan.

Drugostepeni sud je prihvatio stanovište prvostepenog suda da je neosnovan tužbeni zahtev kojim je tužilja tražila polovinu dobiti ostvarene radom navedene laboratorije nakon raskida ugovora do konačnog prestanka rada laboratorije, ali je ocenio da tužilja tuženoj treba da isplati celokupnu polovinu vrednosti laboratorijske opreme, pri čemu je odbio tužbeni zahtev za vraćanje osnivačkog uloga, kao i da tužena tužilji treba da isplati polovinu ostvarene dobiti laboratorije prema podacima Republičke uprave javnih prihoda, a ne prema evidenciji iz radnih svezaka koje su se nalazile kod tužilje.

Pravilno je drugostepeni sud primenio materijalno pravo kada je preinačio prvostepenu presudu i odbio zahtev tužilje za vraćanje osnivačkog udela, pri čemu je obavezao tuženu da tužilji isplati celokupni iznos polovine vrednosti laboratorijske opreme i za takvu odluku je dao dovoljne i jasne razloge, koje prihvata i Vrhovni sud.

Neosnovano se revizijom ukazuje da ugovor o zajedničkom ulaganju i radu koji su zaključile tužilja i tužena nije raskinut, jer nije ispoštovana forma za raskid ugovora o ortakluku, kao i da nema razloga za primenu odredbi Zakona o obligacionim odnosima, kojima je propisano neispunjenje obaveze kao razlog za raskid ugovora. Ugovor koji su stranke zaključile ima elemente ugovora o ortakluku, a članom 7. tog ugovora stranke su predvidele mogućnost jednostranog raskida ugovora sa otkaznim rokom u trajanju od 30 dana, i posledicama raskida ugovora. Tužena je dostavila tužilji izjavu o jednostranom raskidu ugovora, a neispunjenje obaveze iz ovog ugovora se ogleda u tome što, kako je u toku postupka utvrđeno, tužena tužilji nije isplaćivala 50% ostvarene dobiti, kako je ugovoreno članom 5. ugovora. Kao posledicu jednostranog raskida ugovora ugovorne strane su previdele samo vrednost vraćanja opreme i potrošnog materijala utvrđene na dan raskida ugovora, pa se neosnovano u reviziji ukazuje da tužena tužilji treba da vrati i osnivački ulog i polovinu vrednosti opreme. Pravilno je drugostepeni sud zaključio da je vrednost osnivačkog uloga uložena u nabavku opreme i materijala potrebnog za rad laboratorije, pa bi, kako se to osnovano u odgovoru na reviziju ukazuje, vraćanjem i osnivačkog uloga i vrednosti polovine opreme i materijala tužilji bilo vraćen ulog dva puta. Prema tome, pravilno je obavezana tužena da tužilji vrati samo polovinu vrednosti laboratorijske opreme i potrošnog materijala utvrđenu na dan raskida ugovora, ali ne i osnivački ulog.

Suprotno navodima revizije, tužilja je u radu laboratorije učestvovala do raskida ugovora, pa nema pravo na ostvarenu dobit nakon raskida ugovora, bez obzira što je i u tom periodu korišćena laboratorijska oprema nabavljena od njenog osnivačkog udela, s obzirom da je tužena obavezana da tužilji vrati polovinu vrednosti laboratorijske opreme utvrđene na dan raskida ugovora.

Međutim, osnovano se u reviziji ukazuje da je prvostepeni sud pogrešno primenio materijalno pravo kada je obavezao tuženu da tužilji isplati polovinu ostvarene dobiti na osnovu podataka Republičke uprave javnih prihoda, pri činjenici da su vođene „duple knjige“, da je zvanična evidencija o poslovanju bila upisivana u radne sveske koje su se nalazile kod tužilje (prema navodu tužene). Laboratorija „VV“ je bila paušalni obveznik poreza, zbog čega se prava ostvarena dobit ne može utvrditi na osnovu podataka o plaćenom porezu Republičke uprave javnih prihoda, već je pravilno prvostepeni sud utvrdio visinu ostvarene dobiti u periodu od osnivanja – početka rada laboratorije do raskida ugovora prema radnim sveskama u koje je upisivana i vođena evidencija o ostvarenim prihodima laboratorije, pa je tužena, u smislu zaključenog ugovora sa tužiljom, dužna da joj isplati tako utvrđenu polovinu vrednosti ostvarenog prihoda laboratorije. Zato je revizija tužilje delimično usvojena i odlučeno kao u stavu drugom izreke.

Vrhovni sud je cenio i ostale navode revizije kojima se ne dovodi u sumnju pravilnost pobijane presude, u navedenom delu, zbog čega ti navodi nisu posebno obrazloženi.

U preostalom delu revizija tužilje je nedozvoljena, jer je izjavljena protiv dela drugostepene presude u kome je tužilja uspela u sporu (potvrđena je prvostepena presuda u stavu drugom i u delu stava četvrtog izreke prvostepene presude kojim je tužena obavezana da tužilji isplati određeni iznos na ime vrednosti laboratorijske opreme i dela ostvarene dobiti, kao i u delu kojim je prvostepena presuda preinačena i obavezana tužena da tužilji isplati u celini polovinu vrednosti laboratorijske opreme), zbog čega je odlučeno kao u stavu trećem izreke.

Ukupna vrednost predmeta spora je 18.421.033,235 dinara, a tužilja je uspela u sporu sa iznosom od 9.711.493,695 dinara, što predstavlja polovinu tužbenog zahteva, pa tužilji pripadaju troškovi postupka srazmerno uspehu u sporu, ali samo oni koji su bili nužni za vođenje parnice, i to za sastav tužbe i 4 obrazložena podneska u iznosu od po 37.500,00 dinara, zastupanje od stane advokata na 36 održanih ročišta u iznosu od po 39.000,00 dinara, na 30 neodržanih ročišta u iznosu od po 20.250,00 dinara, za sastav žalbe u iznosu od 37.500,00 dinara, za troškove veštačenja u iznosu od 87.000,00 dinara, sudske takse na tužbu i odluku u iznosu od po 97.500,00 dinara, ukupno 2.518.500,00 dinara, u smislu članova 153., 154. i 163. Zakona o parničnom postupku, važeće Advokatske tarife i Taksene tarife iz Zakona o sudskim taksama. Polovina tog iznosa (bez veštačenja) je 1.215.750,00 dinara, a sa troškovima veštačenja od 87.000,00 dinara ukupno 1.302.750,00 dinara, koliko tužena treba tužilji da plati, sa pripadajućom zakonskom zateznom kamatom.

Tužilja je delimično uspela u revizijskom postupku, zbog čega je tužena obavezana da tužilji isplati troškove tog postupka, i to za sastav revizije u iznosu od 78.000,00 dinara, na ime takse na reviziju u iznosu od 97.500,00 dinara i takse na odluku o reviziji u iznosu od 97.500,00 dinara, ukupno 273.000,00 dinara, a polovina tog iznosa je 136.500,00 dinara, sve u smislu Advokatske tarife i Taksene tarife.

Sastav odgovora na reviziju nije bio nužna radnja u postupku odlučivanja o reviziji pa tužena nema pravo na troškove tog postupka, koje je tražila i opredelila u odgovoru na reviziju, u smislu članova 153. i 154. ZPP.

Iz navedenih razloga odlučeno je kao u izreci presude, na osnovu člana 414. stav 1, člana 416. stav 1, člana 413. i člana 165. Zakona o parničnom postupku.

Predsednik veća - sudija

Vesna Subić, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić