U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Gordane Komnenić, predsednika veća, dr Ilije Zindovića i Marije Terzić, članova veća, u parnici tužioca „EUROBANK“ a.d. Beograd, MB, koju zastupa Svetlana Anđelković Milošević, advokat iz ..., protiv tuženih AA iz ..., BB iz ..., koje zastupa Vojin Stojković, advokat iz ..., VV iz ..., koga zastupa Gradimirka Jovanović, advokat iz ... i AG „Verteks Invest“ d.o.o. Kruševac – u stečaju, koga zastupa stečajni upravnik Petar Vulović iz ..., radi ništavosti sudskog poravnanja, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 59/22 od 07.04.2022. godine, u sednici održanoj 22.03.2023. godine, doneo je

P R E S U D U

UKIDAJU SE presuda Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 59/22 od 07.04.2022. godine u delu kojim je potvrđena presuda Višeg suda u Kruševcu P 28/20 od 22.10.2021. godine i presuda Višeg suda u Kruševcu P 28/20 od 22.10.2021. godine u delu kojim je odbijen tužbeni zahtev tužioca da se utvrdi da je ništavo i bez pravnog dejstva sudsko poravnanje zaključeno između tuženih VV iz ... i PD AG „Verteks Invest“ d.o.o. Kruševac i sada pok. GG iz ... P 237/2010 od 16.09.2011. godine (stav 2. poravnanja) i predmet u tom delu vraća prvostepenom sudu na ponovno suđenje.

U preostalom delu revizija tužioca se ODBIJA kao neosnovana.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Višeg suda u Kruševcu P 28/20 od 22.10.2021. godine, stavom prvim izreke, odbijen je tužbeni zahtev tužioca kojim je tražio da se utvrdi da je ništavo i bez pravnog dejstva sudsko poravnanje zaključeno dana 16.09.2011. godine pred Osnovnim sudom u Kruševcu u parničnom postupku P 2371/2010 (u presudi označeno P 237/2010 koju grešku će prvostepeni sud ispraviti) između ovde tuženog VV i četvrtotuženog Privrednog društva AG „Verteks Invest“ d.o.o. Kruševac u stečaju i pok. GG čiji su pravni sledbenici prvo i drugotuženi AA i BB, što su tuženi dužni da priznaju i trpe, kao neosnovan. Stavom drugim izreke, obavezan je tužilac „EUROBANK“ a.d. Beograd da tuženima AA iz ... i BB iz ... naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 235.500,00 dinara, u roku od 15 dana od dana prijema presude sa zakonskom zateznom kamatom na ovaj iznos počev od dana izvršnosti presude pa do konačne isplate. Stavom trećim izreke, obavezan je tužilac da tuženom VV iz ... naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 173.250,00 dinara u roku od 15 dana od dana prijema presude pod pretnjom izvršenja.

Presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 59/22 od 07.04.2022. godine, odbijena je kao neosnovana žalba tužioca i potvrđena presuda Višeg suda u Kruševcu P 28/20 od 22.10.2021. godine.

Protiv pravnosnažne drugostepene presude, tužilac je izjavio blagovremenu reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijanu presudu primenom odredbe člana 408. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11... 18/20) i utvrdio da je revizija delimično osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju Vrhovni kasacioni sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, između tužioca i preduzeća AG „Verteks gradnja“ d.o.o. Kruševac dana 26.01.2009. godine zaključen je ugovor o poslovnom revolving okvirnom kreditu kojim je tužilac ovom privrednom društvu odobrio kredit u iznosu od 16.000.000,00 dinara. Kao sredstvo obezbeđenja po navedenom ugovoru o kreditu je na osnovu založne izjave četvrtotuženog AG „Verteks gradnja“ d.o.o. Kruševac Ov 1298/09 overene pred Opštinskim sudom u Kruševcu dana 30.01.2009. godine, rešenjem Opštinskog suda u Kruševcu 3 R 165/09 od 28.01.2009. godine uspostavljena je izvršna vansudska hipoteka prvog reda na nepokretnostima u vlasništvu četvrtotužeženog AG „Verteks Invest“ d.o.o. Kruševac i to na kat. parc. br. .. na 17 stanova taksativno navedenih u rešenju a koji stanovi se nalaze u sklopu stambenog poslovnog objekta kp. br. .. KO Kruševac. Kao sredstva obezbeđenja bile su predviđene i blanko sopstvene menice izdate i potpisane od strane osnivača firme ovde tuženog VV. Tužilac je dana 09.07.2010. godine proglasio dospelim potraživanje po osnovu ugovora o kreditu prema privrednom društvu AG „Verteks Invest“ d.o.o. Kruševac. Odredio je naplatu potraživanja dana 13.07.2010. godine uz opomenu o prodaji hipotekarnih nepokretnosti. Sada pok. GG i pre nego što je brak razveden presudom Opštinskog suda u Kruševcu P 1222/09 od 20.10.2009. godine, dana 13.08.2009. godine podnela je tužbu protiv tuženih VV i preduzeća AG „Verteks Invest“ d.o.o. Kruševac radi utvrđivanja prava svojine po osnovu sticanja u bračnoj zajednici. Postupak po tužbi je okončan zaključenjem poravnanja dana 16.09.2011. godine u predmetu P 237/2010. Navedenim poravnanjem tuženi VV i preduzeće AG „Verteks Invest“ d.o.o. Kruševac su priznali GG pravo svojine na osnovu zajedničkog sticanja u bračnoj zajednici na nepokretnostima navedenim u tom poravnanju. Tužilac je dana 18.04.2012. godine podneo predlog za izvršenje na osnovu verodostojne isprave – menice prema izvršnom dužniku VV (Iv 2940/19) radi plaćanja ukupnog iznosa od 38.015.041,80 dinara na osnovu koga je Osnovni sud u Kruševcu doneo rešenje o izvršenju Iv 2222/12 od 07.05.2012. godine i dozvolio predloženo izvršenje. Prema preduzeću AG „Verteks Invest“ d.o.o. Kruševac pokrenut je prethodni stečajni postupak u predmetu St 473/11 dana 08.08.2011. godine. Prilikom zaključenja predmetnog poravnanja, tuženi VV kao zakonski zastupnik preduzeća AG „Verteks Invest“ d.o.o. Kruševac nije imao saglasnost Skupštine deoničara za priznavanje svojine na nepokretnostima bliže označenim u stavu 2. naznačenog poravnanja. Tužilac smatra da je predmetno poravnanje zaključeno između stranaka u suprotnosti sa članom 3. stav 3. ZPP i da postoji nedopuštena pobuda ugovarača za zaključenje poravnanja radi izigravanja poverioca za naplatu svog potraživanja.

Pri ovako utvrđenom činjeničnom stanju, prvostepeni sud je zaključio da je tužbeni zahtev tužioca neosnovan. Nalazi da predmetno poravnanje nije u suprotnosti sa odredbom člana 3. stav 3. ZPP odnosno da predmetno poravnanje stranaka iz zaključenog poravnanja nije u suprotnosti sa prinudnim propisima javnom poretku, pravilima morala i dobrim običajima. Poravnanje je zaključeno saglasno voljom stranaka koje je sud upoznao sa njegovom sadržinom a stranke su se saglasile o tome i zapisnik potpisale bez primedbi. Nalazi da tužilac nije dokazao da postoji nedopuštena pobuda ugovarača za zaključena poravnanja jer tužilac nije dokazao da je takva pobuda uopšte i postojala. Osim toga, tužiocu je ostalo na raspolaganju i pravo da aktivira hipoteku na nepokretnostima u vlasništvu četvrtotuženog AG „Verteks Invest“ d.o.o. Kruševac koje su služile kao sredstvo obezbeđenja vrednosti a koje nepokretnosti nisu bile sastavni deo zaključenog poravnanja stranaka. Dalje, prvostepeni sud zaključuje da novčana sredstva koja je pok. GG kao supružnik unela u privredno društvo predstavljaju zajedničku imovinu nje i tuženog VV. Privredno društvo je osnovano 2007. godine dok su stranke još uvek bile u braku, pa prema tome ako je deo stečen u braku to je supružnik koji nije upisan kao član društva imao pravo na svoj deo udela kao i sva vlasnička i druga prava po tom osnovu što je zakonski zastupnik društva poravnanjem i priznao. Dalje zaključuje da raspolaganje predmetnom imovinom koja je bila u vlasništvu preduzeća AG „Verteks Invest“ d.o.o. Kruševac nije tolikog obima da je bilo potrebno pribavljati saglasnost koja se donosi od strane Skupštine društva u skladu sa odredbom člana 200. Zakona o privrednim društvima. Izostajanje odluke Skupštine društva nije od tolikog značaja da bi imalo za posledicu ništavost predmetnog poravnanja jer na to ukazuje i odredba 103. stav 2. Zakona o obligacionim odnosima dok Zakon o privrednim društvima nije propisao kao posledicu ništavost pravnih poslova ili radnji raspolaganja imovinom velike vrednosti bez odluke Skupštine društva. Činjenica da je na zahtev Višeg javnog tužioca u Kruševcu Oik 2/10 na nepokretnostima koje su se vodile kao vlasništvo tuženog AG „Verteks Invest“ d.o.o. Kruševac bila upisana zabeležba zabrane raspolaganja nepokretnosti od strane tuženog VV, ne utiče na pravilnost zaključka da je tužbeni zahtev neosnovan a ovo iz razloga što je nakon toga Viši javni tužilac u Kruševcu ukinuo nalog za privremeno oduzimanje imovine od strane VV i privrednog društva AG „Verteks izgradnja“ d.o.o. i AG „Verteks Invest“ d.o.o. Kruševac proistekle iz krivičnog dela pa je zapravo na takav način eliminisano privremeno ograničenje raspolaganja. Prilikom pokretanja prethodnog stečajnog postupka nije postojala nikakva zabrana kako je sporna imovina stečena za vreme trajanja braka sada pok. GG i VV, to je tuženi preduzeće AG „Verteks Invest“ d.o.o. Kruševac moglo da prizna pravo svojine sada pok. GG na spornim nepokretnostima.

Apelacioni sud u Kragujevcu je u svemu prihvatio pravne razloge prvostepenog suda i odbio žalbu tužioca kao neosnovanu.

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, ovakvo pravno shvatanje nižestepenih sudova u odnosu na ukidajući deo presude nije pravilno. Naime, taj deo sporne imovine je predstavljao kapital tuženog PD AG „Verteks Invest“ d.o.o. Kruševac. Tuženi kao zastupnik tog privrednog društva bez odobrenja skupštine akcionara nije mogao da raspolaže imovinom, posebno nevezano za zahtev da to predstavlja imovinu njegove supruge GG. Momentom unošenja imovine u određeno privredno društvo (ranije preduzeće) ta imovina postaje kapital tog privrednog društva i sa njom se može raspolagati samo u skladu sa poslovanjem tog privrednog društva i u skladu sa odredbama Zakona o privrednim društvima i Zakona o obligacionim odnosima. Zahtev da to predstavlja imovinu sada pok. GG a koja je stečena u braku sa tuženim VV ni u kom slučaju ne spada u delokrug da se može podvesti pod poslovanje privrednog društva. Dalje, očigledno se radi o velikoj imovini pa je neprihvatljiv stav nižestepenih sudova da je u pitanju raspolaganje imovinom manjeg obima. Ako je neko učestvovao u osnivanju određenog privrednog društva, on može tražiti da se utvrdi da je suosnivač čime bi stekao određena prava (pravo upravljanja, pravo podele dobiti, pravo odlučivanja i sl), ali ne može tražiti svojinu na kapitalu preduzeća i to „iznositi“ van privrednog društva jer se time ugrožavaju interesi poverilaca privrednog društva. Status i položaj privrednog društva kao i njegove imovine je definisan Zakonom o privrednim društvima pa se odstupanje od normi tog zakona može smatrati nezakonitim raspolaganjem u smislu člana 3. stav 3. ZPP i zbog nedopuštenih pobuda.

Nižestepeni sudovi se pozivaju na odredbu člana 470. Zakona o privrednim društvima. Pri tome, gube iz vida da je Zakon o privrednim društvima stupio na snagu 10.02.2012. godine. Poravnanje je zaključeno dana 16.09.2011. godine što znači da je na snazi bio Zakona o privrednim društvima iz 2004. godine o čemu nižestepeni sudovi nisu vodili računa.

U ponovnom postupku, prvostepeni sud će imati u vidu primedbe Vrhovnog kasacionog suda, po istima postupiti, pažljivo oceniti sve izvedene dokaze posebno da li je zaključenjem spornog poravnanja aktom VV izvršena zloupotreba pravnog lica iz člana 13. tadašnjeg Zakona o privrednim društvima, da li je pri zaključenju poravnanja bilo prisutno nedopuštenih pobuda (da bi se izbegla obaveza za otplatu preuzetog kredita) i nakon pravilne ocene izvedenih dokaza doneće zakonitu odluku.

Na osnovu člana 416. stav 2. ZPP, odlučeno je kao u stavu prvom izreke.

U preostalom delu, Vrhovni kasacioni sud nalazi da je revizija neosnovana. Ovo iz razloga što se imovina označena u stavu 1. sudskog poravnanja (P 237/2010 od 16.09.2011. godine obuhvaćena imovina koja nije bila uneta kao imovina privrednog društva PD AG „Verteks Invest“ d.o.o. Kruševac. Imovina se vodila na tuženog VV a isti je mogao tom imovinom da raspolaže shodno svojim interesima u skladu sa zakonskim propisima. Činjenica da je isti stavio hipoteku na tu imovinu ne utiče na pravo da može doći do otuđivanja te imovine. Hipoteka je stvarno-pravno potraživanje i sredstvo obezbeđenja stvarno-pravnog karaktera i to obezbeđenje prati sudbinu nepokretnosti bez obzira da li je došlo do promene vlasništva na toj nepokretnosti. Stoga se revizijski navodi tužioca u tom pogledu ne mogu prihvatiti kao osnovani.

Imajući u vidu napred izneto, na osnovu člana 414. stav 1. ZPP, odlučeno je kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća - sudija

Gordana Komnenić,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić