Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž2 317/22 od 08.09.2022. godine, stavom prvim izerke, odbijena je kao neosnovana žalba tuženog i potvrđena presuda Drugog osnovnog suda u Beogradu P2 1586/20 od 29.03.2022. godine, u stavu prvom i trećem izreke. Stavom drugim izreke, odbačena je kao nedozvoljena žalba tuženog izjavljena protiv stava drugog i četvrtog izreke navedene presude.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, dela koji se odnosi na izdržavanje, tuženi je blagovremeno izjavio reviziju, zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka, pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja i pogrešne primene materijalnog prava.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijanu presudu na osnovu člana 408. Zakona o parničnom postupku - ZPP („Službeni glasnik RS“, br.72/11 ... 18/20) i utvrdio da revizija tuženog nije osnovana.

U postupku pred nižestepenim sudovima nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti na osnovu člana 408. ZPP. Navodima revizije se ukazuje na učinjene bitne povrede odredaba parničnog postupka iz člana 7. stav 1. i 2., 229., 308. i 314. ZPP od strane prvostepenog suda, zbog kojih se revizija ne može izjaviti. Zbog relativno bitnih povreda odredaba parničnog postupka (član 374. stav 1. ZPP) revizija se može izjaviti samo ako su te povrede nastale u postupku pred drugostepenim sudom ( član 407. stav 1. tačka 3. ZPP). Navodima revizije o relativnim bitnim povredama odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 1. ZPP učinjenim u postupku pred drugostepenim sudom, po oceni revizijskog suda, ne dovodi se u sumnju zakonitost i pravilnost drugostepene presude u pobijanom delu.

Odluka o supružanskom izdržavanju donosi se u postupku u vezi sa porodičnim odnosima, za koji važi istražno načelo propisano u članu 205. Porodičnog zakona, koje glasi da sud može utvrđivati činjenice i kada one nisu među strankama sporne, a može i samostalno istraživati činjenice koje nijedna stranka nije iznela. U skladu sa navedenim je postupljeno kada je u ponovnom postupku postupljeno po nalozima datim od strane drugostepenog suda i na osnovu izvedenih dokaza utvrđeno činjenično stanje relevantno za odluku o pravu na supružansko izdržavanje i visini obaveze tuženog.

Navodima revizije ne dovodi se u pitanje tačnost utvrđenog činjeničnog stanja, već se osporavanje svodi na to što je ispunjenost uslova za ostvarenje prava na supružansko izdržavanje utvrđeno putem dokaza izvedenih nakon ukidanja prethodno donete prvostepene presude o izdržavanju, uz shvatanje da je svako dalje dokazivanje zahvaćeno prekluzijom. Nasuprot iznetom govore razlozi vezani za primenu citirane odredbe člana 205. Porodičnog zakona, u skladu sa kojom je postupljeno u provedenom postupku u ovoj pravnoj stvari.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilja i tuženi su ...2009. godine zaključili brak, koji je po tužbi tuženog razveden presudom Drugog osnovnog suda u Beogradu od 20.11.2019. godine, pravnosnažnom 13.05.2020. godine. Zahtev za supružansko izdržavanje podnet je blagovremeno 03.06.2019.godine ( člana 279. stav 1. Porodičnog zakona). Tužilja je rođena 1985. godine, a tuženi je rođen 1984. godine, nemaju zajedničku decu, živeli su u stanu koji je u vlasništvu tuženog, koji je tuženi napustio 2018. godine, kada je prestala njihova zajednica života. Tužilja je teško obolela i nije sposobna za rad. Tužilja boluje od ulceroznog kolitisa, ta dijagnoza je postavljena 2003. godine, radi se o hroničnoj, doživotnoj, teškoj autoimunoj bolesti koja je dovela do invalidnosti. Na osnovu nalaza i mišljenja komisije veštaka Instituta za medicinu rada Srbije „Dr Dragomir Karajović“ utvrđeno je da je tužilja od novembra 2019. godine, kao i pre toga, bolovala od više hroničnih oboljenja, koja su dovela do potpunog gubitka njene radne sposobnosti, zbog čega je bila nesposobna za rad od 20.11.2019. godine, kao i pre navedenog datuma i nesposobna za rad ubuduće, te da ne postoje poslovi koje bi mogla obavljati, niti je moguća bilo kakva obuka za bilo koju vrstu poslova. Tužilja nema prihoda, ni imovine. Mesečne potrebe tužilje za lekove iznose 29.000,00 dinara. Tuženi joj za lekove daje 20.000,00 dinara mesečno.Tužilja stanuje u stanu koji je vlasništvo tuženog, pomažu joj komšije, rođaci, a ponekad roditelji i baba. Po zanimanju je ... tehničar, prijavljena je na evidenciji lica koja traže zaposlenje od 07.06.2019. godine, nije korisnik prava na novčanu naknadu. Poslednji put je bila radno angažovana samo mesec dana u 2007. godine, pokušavala je da se zaposli, ali smetnja tome je priroda njene bolesti, sa ispoljavanjem kakvo je opisano u postupku i nije bilo sporno.

Tuženi je radno sposoban . Obavezu izdržavanja drugih lica, tuženi nema. U periodu od novembra 2017. godine do oktobra 2019. godine tuženi je obavljao poslove automehaničara na ... i ostvarivao mesečnu neto zaradu u iznosu od 104.370,39 dinara. U julu 2019. godine tuženi se povredio na radu i bio u proceduri lečenja. Promenio je poslodavca i posao koji radi, tako da je u periodu od 08.11.2019. godine do 30.11.2019. godine zaposlen u firmi „VV“ sa mesečnom zaradom od 22.000,00 dinara do 24.000,00 dinara, u periodu od 13.12.2019. godine do 31.05.2020. godine zaposlen u preduzeću „GG“ na radnom mestu vozača sa mesečnom bruto zaradom od 43.000,00 dinara, a u vreme donošenja prvostepene presude nije imao zaposlenje. Tuženi je povremeno obavljao i dodatne poslove. On stanuje u iznajmljenom stanu sa majkom, koja je zdrava i radno angažovana, iako je u penziji. Majka tuženog snosi troškove zakupnine i troškove stanovanja. Tuženi od imovine poseduje stan u kojem stanuje tužilja i za koji plaća troškove stanovanja u iznosu od 10.000,00 dinara mesečno. Stan je kupljen na kredit po kojem tuženi otplaćuje mesečnu ratu u iznosu od 244 evra. Za hranu, odeću i obuću tuženom je potrebno 20.000,00 do 30.000,00 dinara mesečno.

Kod ovako utvrđenog činjeničnog stanja, presudama nižestepenih sudova tuženi je obavezan da novčano doprinosi izdržavanju tužilje iznosom od 10.000,00 dinara mesečno, počev od dana podnošenja tužbe 03.06.2019. godine, primenom člana 151. Porodičnog zakona, u skladu sa kriterijumima propisanim članom 160. istog zakona. Potpune i pravilne razloge na kojima je zasnovana pobijana presuda, Vrhovni kasacioni sud prihvata i nalazi da ih je nepotrebno ponavljati.

Po nalaženju ovog suda, neosnovani su navodi revizije o pogrešnoj primeni materijalnog prava.

Odredbom člana 151. stav 1. Porodičnog zakona je propisano da supružnik koji nema dovoljno sredstava za izdržavanje, a nesposoban je za rad ili je nezaposlen, ima pravo na izdržavanje od drugog supružnika srazmerno njegovim mogućnostima.

Odredbom člana 160. stav 1. Porodičnog zakona je propisano da se izdržavanje određuje prema potrebama poverioca i mogućnostima dužnika izdržavanja, pri čemu se vodi računa o minimalnoj sumi izdržavanja. Odredbom stava 2. ovog člana, da potrebe poverioca izdržavanja zavise od njegovih godina, zdravlja, obrazovanja, imovine, prihoda, te drugih okolnosti od značaja za određivanje izdržavanja. Odredbom stava 3. ovog člana, da mogućnosti dužnika izdržavanja zavise od njegovih prihoda, mogućnosti za zaposlenje i sticanja zarade, njegove imovine, njegovih ličnih potreba, obaveza da izdržava druga lica, te drugih okolnosti od značaja za određivanje izdržavanja.

Imajući u vidu da je tužilja nesposobna za rad još od vremena trajanja bračne zajednice sa tuženim, da nema prihoda ni imovine, niti izvora sredstava za život, da je zbog više hroničnih oboljenja od kojih boluje potpuno nesposobna za rad i da ne postoje poslovi koje bi ona mogla obavljati radi sticanja sredstava, a da na strani tuženog postoje uslovi da radom obezbedi sredstva za podmirenje svojih potreba i obaveza i skromnim iznosom od 10.000,00 dinara mesečno doprinosi izdržavanju tužilje u njenoj oskudici i teškoj situaciji, pravilno je od strane nižestepenih sudova materijalno pravo primenjeno i po pitanju ispunjenosti uslova za dosudu supružanskog izdržavanja i po pitanju visine i početka toka utvrđene obaveze tuženog. Suprotni navodi revizije nisu osnovani.

Kako se odbija kao neosnovana revizija tuženog i navodi iz revizije nisu od uticaja na drugačiju odluku ovoga suda, to nije neophodno šire obrazlagati ovu presudu u smislu odredbe člana 414. stav 2. ZPP.

Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu odredbe člana 414. stav 1. ZPP odlučio kao u izreci.

Predsednik veća – sudija

Jelica Bojanić Kerkez, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić