.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev 12741/2022
02.02.2023. godina
Beograd
U IME NARODA
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Branislava Bosiljkovića, predsednika veća, Dragane Boljević i dr Ilije Zindovića, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., koga zastupa Srđan Aleksić advokat iz ..., protiv tužene Republike Srbije, Ministarstvo odbrane, koju zastupa Vojno pravobranilaštvo – Odeljenje u Beogradu, radi uklanjanja posledica diskriminatorskog postupanja, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Novom Sadu Gž 3383/18 od 12.05.2022. godine, u sednici veća održanoj 02.02.2023. godine, doneo je
P R E S U D U
ODBIJA SE kao neosnovana revizija tužioca izjavljena protiv presude Višeg suda u Novom Sadu Gž 3383/18 od 12.05.2022. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Novom Sadu P 9629/2017 od 18.05.2018. godine odbijen je primarni tužbeni zahtev kojim je tužilac tražio da sud obaveže tuženu da mu, na ime uklanjanja posledica diskriminatorskog postupanja nastalog usled utvrđene povrede načela jednakih prava i obaveza, isplati novčani iznos od 3.500,00 dinara po danu provedenom kao učesnik rata, ukupno 224.000,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 17.01.2018. godine pa do konačne isplate. Usvojen je eventualni tužbeni zahtev i obavezana tužena da tužiocu na ime naknade nematerijalne štete usled utvrđene povrede načela jednakih prava i obaveza isplati iznos od 80.000,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 18.05.2018. godine kao dana presuđenja do isplate. Obavezana je tužena da tužiocu naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 16.200,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom obračunatom od dana izvršnosti odluke do dana isplate.
Presudom Višeg suda u Novom Sadu Gž 3383/18 od 12.05.2022. godine, stavom prvim izreke, preinačena je presuda Osnovnog suda u Novom Sadu P 9629/2017 od 18.05.2018. godine u usvajajućem delu tako što je odbijen eventualni tužbeni zahtev tužioca kojim je tražio da sud obaveže tuženu da mu na ime naknade nematerijalne štete usled utvrđene povrede načela jednakih prava i obaveza isplati iznos od 80.000,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 18.05.2018. godine kao dana presuđenja do isplate, te da mu nadoknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 16.200,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom obračunatom od dana izvršnosti odluke do dana isplate. Obavezan je tužilac da tuženoj naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 6.000,00 dinara. Stavom drugim izreke, obavezan je tužilac da tuženoj naknadi troškove žalbenog postupka u iznosu od 12.000,00 dinara, a stavom trećim izreke, odbijen je zahtev tužioca za naknadu troškova žalbenog postupka.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužilac je izjavio blagovremenu reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava.
Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijanu presudu, primenom odredbe člana 408. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11... 18/20) i utvrdio da je revizija neosnovana.
U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku, na koju Vrhovni kasacioni sud pazi po službenoj dužnosti.
Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac je učestvovao u ratu u periodu od 04.04.1999. do 22.06.1999. godine za vreme bombardovanja NATO pakta. Vlada Republike Srbije donela je dana 17.01.2008. godine Zaključak 05 broj 401-161/2008-1, o isplati ratnih dnevnica vojnim rezervistima sa područja sedam nerazvijenih opština (Kuršumlija, Blace, Bojnik, Lebane, Žitoradađa, Doljevac i Prokuplje). Tužilac živi u Novom Sadu i prima socijalnu pomoć. Presudom Višeg suda u Novom Sadu P 283/15 od 08.06.2016. godine, utvrđeno je da je Zaključkom Vlade Republike Srbije broj 401-161/2008-1 od 17.01.2008. godine kojim su dozvoljena sredstva radi isplate novčane pomoći ratnim vojnim rezervistima sa prebivalištem na teritoriji sedam nerazvijenih opština, povređeno načelo jednakih prava i obaveza, odnosno izvršena je diskriminacija na osnovu mesta prebivališta ratnih vojnih rezervista sa prebivalištem na teritoriji svih ostalih opština koje su navedene u Zaključku Vlade Republike Srbije broj 401-161/2008-1 od 17.01.2008. godine a time i ovde tužiocu kao učesniku rata 1999. godine.
Pri ovako utvrđenom činjeničnom stanju prvostepeni sud je našao da je tužbeni zahtev tužioca delimično osnovan, a za dosuđeni iznos od 80.000,00 dinara. Pri tome prvostepeni sud nalazi da je u odnosu na tužioca izvršena diskriminacija što je utvrđeno napred naznačenom presudom Višeg suda u Novom Sadu P 283/15 od 08.06.2016. godine ocenjujući da potraživanje nematerijalne štete nije zastarelo shodno odredbi člana 376. stav 1. ZOO jer rok zastarelosti počinje da teče dana 26.10.2016. godine (kada je prvostepena presuda postala pravnosnažna, tj. potvrđena presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 2972/16) pa je tužbeni zahtev delimično usvojio jer Zakon o diskriminaciji ne propisuje posebne rokove zastarelosti za potraživanje naknade štete. U preostalom delu, tužbeni zahtev je odbio kao neosnovan.
Viši sud u Novom Sadu nije prihvatio ovakvu pravnu argumentaciju prvostepenog suda nalazeći da u ovoj pravnoj stvari rok zastarelosti za naknadu nematerijalne štete treba vezivati za dan kada je Vlada donela Zaključak na osnovu kojih su isplaćivane ratne dnevnice vojnim rezervistima sa područja sedam nerazvijenih opština. Presuda Višeg suda u Novom Sadu P 283/2015 od 08.06.2016. godine, koja je postala pravnosnažna dana 26.10.2016. godine, je deklaratornog karaktera. Štetna radnja se nije dogodila kada je sud utvrdio štetnu radnju nego kada je u stvarnosti izvršena a to je 17.01.2008. godine kada je Vlada Republike Srbije donela naznačeni Zaključak. Prema članu 376. ZOO potraživanje naknade prouzrokovane štete zastareva za tri godine od kad je oštećeni doznao za štetu i za lice koje je štetu učinilo a u svakom slučaju potraživanje zastareva za pet godina od kada je šteta nastala. Prema članu 186. ZOO propisano je da obaveza naknade štete smatra se dospelom od trenutka nastanka štete. Shodno tome, drugostepeni sud zaključuje da je tužilac imao pravo da zahteva ispunjenje naknade štete od 17.01.2008. godine. Tužba u ovoj pravnoj stvari podneta je 20.06.2017. godine tj. nakon proteka roka od tri (odnosno pet) godina iz čega proizilazi da je tužbeni zahtev tužioca zastareo, pa je preinačena prvostepena presuda i odbijen eventualni tužbeni zahtev tužioca.
Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, pravilan je zaključak drugostepenog suda da je u ovoj pravnoj stvari tužbeni zahtev tužioca zastareo. Pravilno zaključuje drugostepeni sud da početak roka kada je tužilac mogao da traži naknadu štete treba vezivati za dan 17.01.2008. godine kada je Vlada Republike Srbije donela Zaključak na osnovu kojeg su isplaćivane ratne dnevnice vojnim rezervistima sa područja sedam nerazvijenih opština a ne za dan kada je presuda Višeg suda u Novom Sadu P 283/2015 postala pravnosnažna (26.10.2016. godine) kojom je utvrđeno da je u odnosu na tužioca izvršena diskriminacija. Kako je tužilac tada saznao za naknadu štete, u smislu člana 186. ZOO to se može smatrati da je šteta dospela u trenutku njenog nastanka a to je 17.01.2008. godine pa je pravilno postupio drugostepeni sud kada je preinačio prvostepenu presudu i odbio eventualni tužbeni zahtev tužioca.
Navodi u pogledu zastarelosti potraživanja koji su isticani u toku postupka tužilac ističe i u reviziji. Međutim, isti se ne mogu prihvatiti kao osnovani upravo iz razloga koje je naveo i drugostepeni sud. Ni ostali navodi iz revizije nisu od takvog značaja da mogu dovesti do drugačije odluke suda.
Imajući u vidu napred izneto, na osnovu člana 414. stav 1. ZPP, odlučeno je kao u izreci.
Predsednik veća – sudija
Branislav Bosiljković,s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
