.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Kzz 537/2023
14.06.2023. godina
Beograd
U IME NARODA
Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Nevenke Važić, predsednika veća, Milene Rašić, Dubravke Damjanović, Gordane Kojić i Miroljuba Tomića, članova veća, sa savetnikom Vrhovnog suda Vesnom Zarić, kao zapisničarem, u krivičnom predmetu okrivljenog Zvezdana Pešića, zbog krivičnog dela nasilje u porodici iz člana 194. stav 3. u vezi stava 1. Krivičnog zakonika i dr., odlučujući o zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Zvezdana Pešića - advokata Đure Blagojevića, podnetom protiv pravnosnažnih presuda Osnovnog suda u Nišu K 1/20 od 08.03.2022. godine i Apelacionog suda u Nišu Kž1 531/2022 od 10.02.2023. godine, u sednici veća održanoj dana 14.06.2023. godine, jednoglasno, doneo je
P R E S U D U
ODBIJA SE kao neosnovan zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Zvezdana Pešića - advokata Đure Blagojevića, podnet protiv pravnosnažnih presuda Osnovnog suda u Nišu K 1/20 od 08.03.2022. godine i Apelacionog suda u Nišu Kž1 531/2022 od 10.02.2023. godine, u odnosu na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) Zakonika o krivičnom postupku, dok se u ostalom delu zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog ODBACUJE kao nedozvoljen.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Nišu K 1/20 od 08.03.2022. godine okrivljeni Zvezdan Pešić oglašen je krivim zbog izvršenja dva krivična dela nasilje u porodici iz člana 194. stav 3. u vezi stava 1. KZ, za koja krivična dela su mu utvrđene kazne zatvora u trajanju od po dve godine i šest meseci i osuđen je na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od četiri godine u koju kaznu mu je uračunato vreme za koje je bio lišen slobode.
Istom presudom okrivljeni je obavezan na plaćanje troškova krivičnog postupka a oštećeni su upućeni da imovinskopravni zahtev ostvare u parničnom postupku.
Presudom Apelacionog suda u Nišu Kž1 531/2022 od 10.02.2023. godine usvojena je žalba branioca okrivljenog i preinačena presuda Osnovnog suda u Nišu K 1/20 od 08.03.2022. godine, u delu odluke o kazni, pa su okrivljenom za dva krivična dela nasilje u porodici iz člana 194. stav 3. u vezi stava 1. KZ prethodno utvrđene pojedinačne kazne zatvora u trajanju od po dve godine i četiri meseca i osuđen je na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od tri godine, u koju kaznu mu je uračunato vreme za koje je bio lišen slobode, dok je u ostalom delu žalba branioca okrivljenog odbijena kao neosnovana i prvostepena presuda, u nepreinačenom delu potvrđena.
Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljenog Zvezdana Pešića - advokat Đura Blagojević, zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, sa predlogom da Vrhovni sud usvoji podneti zahtev, preinači pobijane presude i okrivljenog oslobodi od optužbe.
Vrhovni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Vrhovnom javnom tužiocu, shodno odredbi člana 488. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku, te je u sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštenja Vrhovnog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta i pravnosnažne presude protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je, nakon ocene navoda iznetih u zahtevu, našao:
Zahtev za zaštitu zakonitosti je neosnovan u delu koji se odnosi na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, dok je u ostalom delu nedozvoljen.
Ukazujući na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, branilac okrivljenog Zvezdana Pešića u podnetom zahtevu ističe da se pobijane pravnosnažne presude zasnivaju na dokazu na kojima se po odredbama zakonika ne mogu zasnivati. Kao nezakonite dokaze izdvaja svedočenje maloletnih oštećenih AA i BB i nalaz i mišljenje veštaka iz razloga što su u suprotnosti sa članom 94. ZKP. Naime, navedenom odredbom je propisano da maloletno lice koje, s obzirom na uzrast i duševnu razvijenost, nije sposobno da shvati značaj prava da je oslobođeno od dužnosti svedočenja, ne može se ispitati kao svedok, osim ako to sam okrivljeni zahteva, na koja pitanja, da li oštećeni razumeju princip privilegovanih svedoka, da li razumeju princip pridruživanja krivičnom gonjenju i isticanje imovinskopravnog zahteva, veštak nije dao odgovor, niti je dao odgovor na osnovu čega je zaključio da su maloletni oštećeni sposobni da shvate značaj prava da svedoče, koja obaveza veštaka proističe iz odredbe člana 94. stav 2. ZKP.
Izneti navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog se, po oceni Vrhovnog suda, ne mogu prihvatiti kao osnovani.
Naime, isti navodi zahteva bili su istaknuti u žalbi branioca okrivljenog Zvezdana Pešića, te bili predmet razmatranja drugostepenog veća Apelacionog suda u Nišu koje je postupalo po žalbi branioca izjavljenoj protiv prvostepene presude Osnovnog suda u Nišu K 1/20 od 08.03.2022. godine. Drugostepeno veće Apelacionog suda u Nišu je ove navode ocenilo neosnovanim i o tome na strani 3 stav 5 i 6 i strani četiri u prvom stavu drugostepene presude Kž1 531/2022 od 10.02.2023. godine iznelo jasne i argumentovane razloge, koje Vrhovni sud prihvata kao pravilne, te u smislu odredbe člana 491. stav 2. ZKP, na te razloge i upućuje.
Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Zvezdana Pešića u ostalom delu je nedozvoljen.
U preostalom delu zahteva branilac okrivljenog navodi da je izreka presude protivrečna sama sebi, a razlozi presude protivrečni izreci, te da presuda uopšte nema razloga i u njoj nisu navedeni razlozi o činjenicama koje su predmet dokazivanja, kao i da je obrazloženje drugostepenog suda neosnovano i paušalno, na koji način se suštinski ukazuje na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP. Pored navedenog, u zahtevu se navodi i da se izvedenim dokazima došlo do posrednih saznanja i neosnovanih sumnji da je okrivljeni učinio krivično delo koje mu je optužnim aktom stavljeno na teret, te da svi navodi protiv okrivljenog dolaze od bivšeg supružnika, koja je saslušana kao svedok, kao i da se radi, po rečima svedoka radnika Centra za socijalni rad, o komplikovanom odnosu bivših supružnika, kojim navodima branilac okrivljenog suštinski osporava činjenično stanje u pravnosnažnim presudama i ocenu dokaza datu od strane suda. Takođe, branilac okrivljenog ističe i povrede odredbe člana 194. stav 3. u vezi stava 1. KZ, člana 16. i 25. KZ, pri čemu ne ukazuje u čemu se sastoji navedena povreda zakona već svojim navodima osporava utvrđeno činjenično stanje u navedenim pravnosnažnim presudama, a takođe navodi i povrede čl. 83, 91, 92, 93, 94, 95, 99, 103, 104, 428, 460. i 451. ZKP.
Kako, dakle navedene povrede, ne predstavljaju zakonske razloge zbog kojih je, u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP dozvoljeno podnošenje ovog vanrednog pravnog leka okrivljenom i njegovom braniocu zbog povrede zakona, to je Vrhovni sud zahtev branioca okrivljenog u ovom delu ocenio nedozvoljenim.
Sa iznetih razloga, nalazeći da pobijanim presudama nije učinjena bitna povreda odredaba krivičnog zakona iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, na koju se neosnovano ukazuje zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Zvezdana Pešića - advokata Đure Blagojevića, Vrhovni sud je na osnovu člana 491. ZKP zahtev, u odnosu na navedenu povredu odbio kao neosnovan, dok je u ostalom delu, na osnovu člana 487. stav 1. tačka 2) ZKP i člana 485. stav 4. ZKP zahtev odbacio kao nedozvoljen i odlučio kao u izreci presude.
Zapisničar-savetnik, Predsednik veća-sudija,
Vesna Zarić,s.r. Nevenka Važić,s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
