.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev2 3946/2022
15.03.2023. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Dobrile Strajina, predsednika veća, Dragane Mirosavljević i Nadežde Vidić, članova veća, u parnici tužilaca AA iz ..., BB iz ... i VV iz ..., čiji je zajednički punomoćnik Ivana Čudić, advokat iz ..., protiv tužene Ustanove zajedničkih poslova instituta u Sremskoj Kamenici, čiji je punomoćnik Ivana Šumonja Matovina, advokat iz ..., odlučujući o reviziji tužene izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 2292/22 od 26.05.2022. godine, u sednici održanoj 15.03.2023. godine, doneo je
R E Š E NJ E
ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tužene izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 2292/22 od 26.05.2022. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Novom Sadu P1 1490/21 od 11.03.2022. godine, stavom prvim izreke, usvojeni su tužbeni zahtevi tužilaca. Stavovima drugim i trećim izreke, obavezana je tužena da tužocu AA na ime troškova za ishranu u toku rada, za period od 01.04.2018. godine do 02.06.2020. godine isplati 75.532,75 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 16.12.2021. godine do isplate i na ime obračunate zakonske zatezne kamate do 15.12.2021. godine iznos od 18.687,70 dinara, na ime troškova regresa za korišćenje godišnjeg odmora za period od 01.04.2018. godine do 02.06.2020. godine isplati 58.360,48 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 16.12.2021. godine do isplate i na ime obračunate zakonske zatezne kamate do 15.12.2021. godine iznos od 14.180,41 dinar. Stavovima četvrtim i petim izreke, obavezana je tužena da tužocu BB na ime troškova za ishranu u toku rada, za period od 01.04.2018. godine do 31.03.2021. godine isplati 105.675,75 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 16.12.2021. godine do isplate i na ime obračunate zakonske zatezne kamate do 15.12.2021. godine iznos od 21.936,18 dinara, na ime troškova regresa za korišćenje godišnjeg odmora za period od 01.04.2018. godine do 31.03.2021. godine isplati 72.313,15 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 16.12.2021. godine do isplate i na ime obračunate zakonske zatezne kamate do 15.12.2021. godine iznos od 14.587,69 dinara. Stavovima šestim i sedmim izreke, obavezana je tužena da tužocu VV, na ime troškova za ishranu u toku rada, za period od 01.04.2018. godine do 31.03.2021. godine isplati 92.181,50 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 16.12.2021. godine do isplate i na ime obračunate zakonske zatezne kamate do 15.12.2021. godine iznos od 17.369,86 dinara, na ime troškova regresa za korišćenje godišnjeg odmora za period od 01.04.2018. godine do 31.03.2021. godine isplati 83.692,22 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 16.12.2021. godine do isplate i na ime obračunate zakonske zatezne kamate do 15.12.2021. godine iznos od 16.609,06 dinara. Stavom osmim izreke, obavezana je tužena da tužiocima na ime troškova postupka isplati 125.347,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti do isplate. Stavom devetim izreke, odbijen je zahtev tužilaca za oslobađanje od plaćanja sudskih taksi.
Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 2292/22 od 26.05.2022. godine, odbijena je žalba tužene i potvrđena prvostepena presuda.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužena je izjavila reviziju zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.
Odlučujući o dozvoljenosti revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5) Zakona o parničnom postupku – ZPP („Službeni glasnik RS“ br. 72/11 ... 18/20), Vrhovni kasacioni sud je ocenio da revizija nije dozvoljena.
Tužba u ovoj parnici podneta je 14.04.2021. godine, radi isplate troškova za ishranu u toku rada, regresa za korišćenje godišnjeg odmora i zakonske zatezne kamate obračunate za period naveden u tužbi. Vrednost predmeta spora tužioca AA je 133.893,23 dinara, tužioca BB 177.988,9 dinara i tužioca VV 175.873,72 dinara. Imajući u vidu prirodu zatražene pravne zaštite, ova parnica spada u parnice iz radnih sporova koja se odnosi na novčano potraživanje.
Odredbom člana 441. ZPP, propisano je da je u parnicama iz radnih sporova revizija dozvoljena u sporovima o zasnivanju, postojanju i prestanku radnog odnosa. Van ovih radnih sporova revizija nije dozvoljena, osim ukoliko se tužba ne odnosi na novčano potraživanje, kada se primenjuje opšti režim dopuštenosti ovog pravnog leka prema vrednosti spora, saglasno odredbi člana 403. stav 3. ZPP, kojoj je, između ostalog, propisano da revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima, kada se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu, ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.
Imajući u vidu da se u konkretnom slučaju ne radi o parnici iz radnog spora u smislu člana 441. ZPP (kod kojih je revizija uvek dozvoljena), jer predmet tražene pravne zaštite nije zasnivanje, postojanje ili prestanak radnog odnos, a pobijana vrednost predmeta spora je za svakog tužioca pojedinačno ispod granične vrednosti za dozvoljenost revizije od 40.000 evra u dinarskoj protivvrednosti na dan podnošenja tužbe, to revizija tužene nije dozvoljena.
Na osnovu iznetog, primenom člana 413. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u izreci.
Predsednik veća - sudija
Dobrila Strajina, s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
