.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev 5476/2022
29.03.2023. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Jelice Bojanić Kerkez, predsednika veća, Vesne Stanković, Radoslave Mađarov, Branislava Bosiljkovića i Dragane Boljević, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Mirjana Stojanov, advokat iz ..., protiv tuženih: BB iz ..., VV iz ..., GG iz ..., DD iz ..., ĐĐ iz ..., EE iz ..., ŽŽ iz ..., ZZ iz ..., II iz ..., JJ iz ..., KK iz ..., LL iz ..., LJLJ iz ..., MM iz ..., NN iz ..., NJNJ iz ..., OO iz ..., PP iz ..., čiji je zajednički punomoćnik Danica Vignjević, advokat iz ..., RR iz ... i SS iz ..., čiji je zajednički punomoćnik Jovica Rašeta, advokat iz ..., TT iz ... i UU iz ..., čiji je zajednički punomoćnik Danica Vignjević, advokat iz ..., radi isplate, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Novom Sadu Gž 6269/2020 od 14.04.2021. godine, u sednici veća održanoj dana 29.03.2023. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o posebnoj reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Novom Sadu Gž 6269/2020 od 14.04.2021. godine.
ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tužioca izjavljena protiv presude Višeg suda u Novom Sadu Gž 6269/2020 od 14.04.2021. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Višeg suda u Novom Sadu Gž 6269/2020 od 14.04.2021. godine, odbijena je kao neosnovana žalba tužioca i potvrđena presuda Osnovnog suda u Novom Sadu P 9811/2017 od 08.02.2019. godine, kojom je odbijen tužbeni zahtev da se obavežu tuženi da solidarno tužiocu isplate iznos od 305.191,11 dinara, od čega glavnicu od 98.998,15 dinara, zakonsku zateznu kamatu na glavnicu od 117.788,60 dinara za vremenski period od 07.03.2008. godine do 24.08.2015. godine, sve sa kamatom od dana podnošenja tužbe do isplate, troškove parničnog postupka u iznosu od 70.220,00 dinara, troškove izvršnog postupka u iznosu od 18.184,36 dinara, te je tužilac obavezan da tuženima od 01. do 18. reda isplati troškove parničnog postupka u iznosu od 662.750,00 dinara i tuženima 19. i 20. reda u iznosu od 103.500,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od dana izvršnosti presude do isplate.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužilac je blagovremeno izjavio reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava, sa predlogom da se o reviziji odluči kao izuzetno dozvoljenoj po članu 404.ZPP.
Odredbom člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ br. 72/11...18/20) propisano je da je revizija izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija).
U predmetnoj parnici, pravnosnažno je odlučeno o zahtevu za naknadu štete nastale u stanu izlivanjem vode, koji je tužilac podneo protiv vlasnika stanova u istoj stambenoj zgradi u Novom Sadu, na adresi ... broj .. . Šteta je nastala tokom novembra meseca 2006. godine, a tužba podneta sudu dana 26.08.2015. godine. Tužilac je protiv navedene Stambene zgrade ishodovao pravnosnažnu presudu, iz istog činjeničnog osnova, ali je izvršni postupak obustavljen iz razloga što stambena zgrada nije imala imovine iz koje bi mogao da namiri potraživanje. Iznosi čiju isplatu u ovoj parnici zahteva su iznosi iz te pravnosnažne presude. Odlučujući o istaknutom prigovoru zastarelosti, sud presudu zasniva na odredbama člana 376. Zakona o obligacionim odnosima, nalazeći da su do vremena pokretanja parnice protekli kako subjektivni, tako i objektivni rok za naknadu štete. Osim toga, nalazi da tužbeni zahtev ne bi bio osnovan i zbog propusta tužioca da pruži dokaze koja lica su bila vlasnici stanova u vreme štetnog događaja, budući da je tužba usmerena prema aktuelnim vlasnicima stanova.
Pitanja na koje bi Vrhovni kasacioni sud trebao da odgovori, zbog potrebe tumačenja prava i ujednačavanja prakse, su po navodima revizije da li su vlasnici stanova po odredbama člana 25. Zakona o održavanju stambenih zgrada („Službeni glasnik RS“ br. 44/95 ... 101/2005), odgovorni za obaveze koje je preuzela stambena zgrada i da li se na sporni odnos primenjuju odredbe člana 376. Zakona o obligacionim odnosima, ili odredba člana 379. stav 1. Zakona o obligacionim odnosima, koja propisuje desetogodišnji rok zastarelosti potraživanja po izvršnoj ispravi.
Odredbom člana 25. Zakona o održavanju stambenih zgrada, na koju je revizijom ukazano, propisano je da za obaveze koje preuzme stambena zgrada u vezi sa održavanjem, odgovaraju supsidijarno vlasnici stanova i drugih posebnih delova zgrade u skladu sa kriterijumima plaćanja troškova održavanja utvrđenim ovim zakonom.
Navedena zakonska odredba je jezički jasna i ne podleže tumačenju. U konkretnom slučaju, sporni odnos nije nastao iz obaveze koju je preuzela stambena zgrada u vezi sa održavanjem, već iz vanugovorne odgovornosti za štetu, pa imajući u vidu pravne razloge na kojima je zasnovana pobijana presuda, kao i da tužilac nije priližio odluke suda kojima je u bitno istovrsnoj činjeničnoj situaciji odlučeno na drugačiji način, na osnovu odredbe člana 404. stav 2. ZPP, odlučeno je kao u stavu prvom izreke.
Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu odredbe člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, ovaj sud je našao da revizija nije dozvoljena.
Tužba u ovoj parnici je podneta dana 26.08.2015. godine, tužbenim zahtevom traži se isplata ukupnog iznosa od 305.191,11 dinara, koji je prema srednjem kursu NBS za 1 evro od 120,59 dinara na dan podnošenja tužbe, predstavljao protivvrednost 2.530,81 evra. Pri ovoj vrednosti, predmetni spor je male vrednosti po odredbi člana 468. stav 1. ZPP, u kojim sporovima revizija nije dozvoljena po odredbi člana 479. stav 6. ZPP.
Iz iznetih razloga, na osnovu odredbe člana 413. ZPP, odlučeno je kao u stavu drugom izreke.
Predsednik veća – sudija
Jelica Bojanić Kerkez,s.r.
Za tačnost otpravka
upravitelj pisarnice
Marina Antonić
