Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev 21261/2022
08.02.2023. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Zvezdane Lutovac, predsednika veća, Dragane Marinković, Ivane Rađenović, Vladislave Milićević i Tatjane Matković Stefanović, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Aleksandar Radivojević, advokat iz ..., protiv tuženih BB iz ..., čiji je punomoćnik Zvonko Džanković, advokat iz ..., VV iz ..., GG iz ..., DD iz ..., ĐĐ iz ..., čiji je zajednički punomoćnik Jelena Anđelković, advokat iz ..., EE i ŽŽ, oboje iz ..., čiji je zajednički punomoćnik Nikola Petrović, advokat iz ..., i ZZ iz ..., čiji je punomoćnik Branislav Živković, advokat iz ..., radi utvrđenja prava svojine po tužbi i iseljenja po protivtužbi, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 2567/21 od 23.06.2022. godine, u sednici veća održanoj 08.02.2023. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE PRIHVATA SE odlučivanje o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 2567/21 od 23.06.2022. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.
ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 2567/21 od 23.06.2022. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Prvog osnovnog suda u Beogradu P 10038/19 od 19.11.2020. godine, stavom prvim izreke,odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev tužioca kojim je tražio da se utvrdi da je suvlasnik sa ¾ idealna dela na stambenoj zgradi u ulici ... br. .. u Beogradu, izgrađenoj na k.p.br. .. upisanoj u LN .. KO ..., kao i da je vlasnik dvosobnog stana u ulici ... br. .. u Beogradu, izgrađenom na k.p.br. .. upisanoj u LN .. KO ... . Stavom drugim izreke, usvojen je protivtužbeni zahtev tuženih i obavezan tužilac da se sa svim licima i stvarima iseli iz dvosobnog stana u ulici ... br. .. u Beogradu, izgrađenom na k.p.br. .. upisanoj u LN .. KO ..., u roku od 15 dana od dana prijema otpravka presude. Stavovima trećim, četvrtim, petim i šestim izreke obavezan je tužilac da naknadi tuženima troškove parničnog postupka, u iznosima bliže određenim u ovim stavovima izreke.
Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž 2567/21 od 23.06.2022. godine, odbijena je kao neosnovana žalba tužioca i potvrđena prvostepena presuda.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužilac je blagovremeno izjavio reviziju zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava, sa predlogom da se o reviziji odluči kao o izuzetno dozvoljenoj primenom člana 404. Zakona o parničnom postupku.
Prema članu 404. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ br. 72/11, 55/14, 87/18 i 18/20 – u daljem tekstu: ZPP), revizija je izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja se ne bi mogla pobijati revizijom, ako Vrhovni kasacioni sud oceni da je potrebno razmotriti pravna pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, ujednačiti sudsku praksu ili dati novo tumačenje prava (posebna revizija). O dozvoljenosti i osnovanosti te revizije, odlučuje Vrhovni kasacioni sud u veću od pet sudija.
U konkretnom slučaju, pravilno su primenjene relevantne odredbe Zakona o prometu nepokretnosti i Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa, odnosno nižestepeni sudovi su pravilno zaključili da tužilac nema valjan pravni osnov za sticanje prava svojine na dvosobnom stanu u okviru ulične stambene zgrade u ulici ... br. .. u Beogradu i da zbog njegove nesavesnosti kao držaoca nema uslova za sticanje prava svojine održajem, u situaciji kada je utvrđeno da je tužilac sa svojim ocem zaključio ugovor o poklonu predmetne nepokretnosti 14.07.1994. godine na kome potpisi ugovarača nisu overeni u sudu, a da je mogao znati da nepokretnost nije njegova jer su tuženi upisani kao vlasnici u javnoj evidenciji nepokretnosti. Takođe, nižestepeni sudovi su pravilno cenili da u konkretnom slučaju nisu ispunjeni uslovi propisani članom 8. EKLJP da bi se tužiocu pružila zaštita prava na dom garantovanog ovim članom Konvencije. Stoga nema mesta odlučivanju o posebnoj reviziji tužioca radi novog tumačenja prava, niti postoji potreba za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, a po oceni Vrhovnog kasacionog suda ne postoji potreba ni da se odlučuje o posebnoj reviziji radi ujednačavanja sudske prakse, jer tužilac uz reviziju nije dostavio, niti se pozvao na suprotne sudske odluke iz kojih bi proizilazilo da je na drugačiji način odlučivano u istoj ili istovetnoj činjenično-pravnoj situaciji.
Iz navedenih razloga, na osnovu člana 404. ZPP, odlučeno je kao u stavu prvom izreke.
Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija nije dozvoljena.
Odredbom člana 403. stav 3. ZPP propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijenog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.
Tužba radi utvrđenja prava svojine u ovoj pravnoj stvari podneta je 14.06.2016. godine, dok je protivtužba za iseljenja podneta 12.09.2016. godine. Vrednost predmeta spora iznosi 500.000,00 dinara i po tužbi i po protivtužbi, što očigledno ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan njihovog podnošenja.
Imajući u vidu da se radi o imovinskopravnom sporu u kome vrednost predmeta spora po tužbi i protivtužbi ne prelazi zakonom propisani novčani cenzus za dopuštenost revizije po članu 403. stav 3. ZPP, to je Vrhovni kasacioni sud našao da revizija tužioca nije dozvoljena.
Iz tog razloga, Vrhovni kasacioni sud je primenom člana 413. ZPP odlučio kao u stavu drugom izreke.
Predsednik veća – sudija
Zvezdana Lutovac, s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić