Odlučujući o dozvoljenosti zahteva za zaštitu zakonitosti na osnovu člana 421. stav 2. Zakona o parničnom postupku - ZPP („Službeni glasnik RS“, br. 125/04, 111/09), koji se primenjuje na osnovu člana 506. stav 1. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11), Vrhovni sud je utvrdio da zahtev za zaštitu zakonitosti nije dozvoljen.

Članom 417. ZPP propisano je da javni tužilac može podići zahtev za zaštitu zakonitosti zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka iz člana 361. stav 2. tačka 5. ovog zakona. Članom 361. stav 2. tačka 5. ZPP, propisano je da bitna povreda odredaba parničnog postupka uvek postoje ako je protivno odredbama ovog zakona sud zasnovao svoju odluku na nedozvoljenim raspolaganjima stranaka (član 3. stav 3.). Članom 3. stav 3. ZPP, propisano je da sud neće dozvoliti raspolaganja stranaka koja su u suprotnosti sa prinudnim propisima, javnim poretkom i pravilima morala. Članom 418. ZPP propisano je da ukoliko javni tužilac ne podigne zahtev za zaštitu zakonitosti u rokovima predviđenim zakonom, stranka koja je podnela predlog, ovlašćena je da u roku od 30 dana od dana prijema obaveštenja da javni tužilac neće izjaviti zahtev za zaštitu zakonitosti sama izjavi ovaj pravni lek.

Ceneći razloge istaknute u zahtevu za zaštitu zakonitosti, Vrhovni sud je utvrdi da se ovaj vanredni pravni lek izjavljuje zbog pogrešne primene materijalnog prava, pa kako zahtev za zaštitu zakonitosti nije izjavljen iz razloga koji su propisani članom 417. ZPP, to sledi da ovaj zahtev tužilje nije dozvoljen.

Sa navedenih razloga Vrhovni sud je odlučio kao u stavu prvom izreke, na osnovu člana 421. stav 1. ZPP.

Odlučujući o dozvoljenosti podnetog zahteva za preispitivanje pravnosnažne presude primenom člana 422. stav 2. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11 ... 18/20), Vrhovni sud je utvrdio da je zahtev za preispitivanje pravnosnažne presude nedozvoljen.

Zahtev za preispitivanje pravnosnažne presude, kao pravni lek, propisan je Zakonom o parničnom postupku koji je objavljen u Službenom glasniku Republike Srbije broj 72/11, a koji je stupio na snagu 01.02.2012. godine. Članom 506. stav 1. ovog zakona propisano je da postupci započeti pre stupanja na snagu ovog zakona, sprovešće se po odredbama Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 125/04 i 111/09), a stavom 2. istog da ako je u postupcima iz stava 1. ovog člana posle stupanja na snagu ovog zakona presuda, odnosno rešenje kojim se okončava postupak ukinuto i vraćeno na ponovno suđenje, ponovni postupak sprovešće se po odredbama ovog zakona.

Saglasno navedenom, odedbe Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, broj 72/11), primenjuju se samo na postupke u kojima je tužba podneta posle 01.02.2012. godine, kao i na postupke u kojima je posle ovog datuma ukinuta prvostepena presuda, odnosno rešenje kojim je okončan prvostepeni postupak i predmet vraćen prvostepenom sudu na ponovno suđenje.

Tužba u ovoj parnici podneta je 25.12.2003. godine, a postupak je pravnosnažno okončan presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž1 2534/10 od 03.12.2010. godine.

Tužilja protiv napred navedene odluke kojom je pravnosnažno odlučeno o njenom zahtevu, nije mogla da izjavi zahtev za preispitivanje pravnosnažne presude, jer Zakonom o parničnom postupku po kojem je sproveden postupak, ovaj pravni lek nije bio propisan.

Na osnovu člana 422. stav 2. ZPP („Službeni glasnik RS“, broj 72/11), Vrhovni sud odlučio je kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća – sudija

Dobrila Strajina, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić