Presudom Višeg suda u Zrenjaninu Kž1 169/22 od 05.04.2023. godine odbijena je kao neosnovana žalba branioca okrivljenog AA, pa je presuda Osnovnog suda u Zrenjaninu K br 295/20 od 01.03.2022. godine potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljenog AA, advokat Strahinja Janić, zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 1) ZKP i 438. stav 2 tačka 3) ZKP, sa predlogom da Vrhovni sud pobijane presude ukine i predmet vrati prvostepenom sudu na ponovno odlučivanje.

Vrhovni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Vrhovnom javnom tužiocu, shodno odredbi člana 488. stav 1. ZKP i, u sednici veća koju je održao bez obaveštenja Vrhovnog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), nakon razmatranja spisa predmeta i pravnosnažnih presuda protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, te nakon ocene navoda izloženih u zahtevu, našao:

Zahtev je neosnovan u delu u kome se odnosi na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 1) ZKP, dok je u ostalom delu nedozvoljen.

Ukazujući na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 1) ZKP, branilac okrivljenog u zahtevu za zaštitu zakonitosti navodi da je na glavnom pretresu 01.03.2022. godine zamenik OJT-a izvršio izmenu činjeničnog opisa optužnog predloga, tako što je u 11 redu nakon reči „neće vratiti“, dodao reči „a za vreme trajanja bračne zajednice često je vređao rečima da su sve ku.ve u bolnici pa i ona i omalovažavao, govoreći da je aljkava i nesposobna“, a ovakav činjenični opis dela je prepisan u izreku prvostepene presude, a što, prema navodima zahteva, ne sadrži vreme navodnog izvršenja krivičnog dela, jer termin „često“ ne predstavlja vremensku odrednicu, već eventualnu učestalost, dok je navod „za vreme trajanja bračne zajednice“ vremenski neodređen, jer je bračna zajednica okrivljenog i oštećene trajala 12 godina (od ...2008. godine do ...2020. godine). Imajući u vidu vremenski period u kome je trajala bračna zajednica, vreme donošenja prvostepene presude, kao i zaprećenu kaznu za krivično delo koje je okrivljenom bilo stavljena na teret, prema navodima zahteva, u pogledu ovog krivičnog dela nastupila je apsolutna zastarelost krivičnog gonjenja ili bar relativna zastarelost krivičnog gonjenja (vređanje i omalovažavanje u toku trajanja bračne zajednice moglo se desiti najkasnije do 29.02.2016. godine, ali se moglo događati i pre tog datuma), pa je relativna zastarelost nastupila najkasnije 29.02.2019. godine, a apsolutna zastarelost krivičnog gonjenja 29.02.2022. godine, dakle pre donošenja prvostepene presude, zbog čega su pobijane presude donete uz bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 1) ZKP.

Iz izreke prvostepene presude u odnosu na koju je podnet zahtev za zaštitu zakonitosti, proizilazi da je okrivljeni AA dana 26.01.2020. godine u Zrenjaninu, u tržnom centru „Aviv park“, u stanju kada je mogao da shvati značaj svoga dela i da upravlja svojim postupcima, pretnjom da će napasti na život i telo i bezobzirnim ponašanjem ugrožavao spokojstvo i duševno stanje člana svoje porodice – svoje biše supruge, oštećene BB, tako što je na napred opisanom mestu, gde je oštećena BB došla sa njihovom zajedničkom decom, VV (rođena 2008. godine) i GG (rođen 2011. godine), prišao oštećenoj i obratio joj se rečima: „Budeš li mi pretila sa oduzimanjem oružja i ne budeš li deci vratila telefone, ubiću te“, nakon čega joj se ponovo obratio rečima da ako otac oštećene BB bude i dalje govorio loše o njemu, sve će ih ubiti, da bi se potom obratio deci rečima: „Tamo gde me vaša mama pošalje ja ću izaći, ali se ona više neće vratiti“, a za vreme trajanja bračne zajednice često je vređao rečima da su sve ku.ve u bolnici, pa i ona i omalovažavao govoreći da je aljkava i nesposobna, pri čemu je bio svestan svoga dela, hteo njegovo izvršenje i bio svestan da je njegovo delo zabranjeno.

Po nalaženju Vrhovnog suda iz izreke prvostepene presude, jasno proizilazi da je krivično delo za koje okrivljeni AA oglašen krivim izvršeno dana 26.01.2020. godine, a da navodi izreke da je za vreme trajanja bračne zajednice okrivljeni AA oštećenu BB „često vređao rečima...“ i omalovažavao „govoreći joj...“ predstavljaju opis ranijeg ponašanja okrivljenog i prethodnog nasilja koje je vršio prema oštećenoj koji predstavlja širi kontekst izvršenja konkretne radnje krivičnog dela za koje je u ovom krivičnom postupku oglašen krivim, pa je zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog u delu u kome se ukazuje da izreka prvostepene presude ne sadrži vreme izvršenja krivičnog dela i da je u odnosu na krivično delo za koje je okrivljeni oglašen krivim nastupila apsolutna, odnosno relativna zastarelost krivičnog gonjenja, od strane Vrhovnog suda ocenjen kao neosnovan.

Branilac okrivljenog AA u zahtevu za zaštitu zakonitosti navodi da je okrivljenom povređeno pravo na odbranu, jer je sud odbio sve dokazne predloge odbrane – saslušanje očevidaca maloletne VV, svedoka DD i ĐĐ, a odbijen je i predlog za psihijatrijsko veštačenje okrivljene BB, sa obrazloženjem da su navedeni predlozi usmereni ka odugovlačenju postupka, a da je pri tome sud održao nepotrebna tri ročišta, iako je sve dokaze mogao da koncetriše na jednom ročištu, čime se zahtevom ukazuje na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 3) ZKP, u vezi člana 395. ZKP.

Odredbom člana 485. stav 4. ZKP, taksativno su nabrojane povrede zakona zbog kojih je okrivljenom i njegovom braniocu dozvoljeno podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti, pa kako bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 3) ZKP, nije zakonom propisana povreda zakona zbog koje je okrivljenom i njegovom braniocu dozvoljeno podnošenje ovog vanrednog pravnog leka, Vrhovni sud je podneti zahtev u ovom delu ocenio kao nedozvoljen.

Iz napred navedenih razloga doneta je odluka kao u izreci na osnovu odredbe člana 491. stav 1. ZKP i člana 487. stav 1. tačka 2) u vezi člana 485. stav 4. ZKP.

Zapisničar-savetnik,                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                       za Predsednika veća-sudija,

Tatjana Milenković, s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                    Milena Rašić, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić