U IME NARODA

Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Nevenke Važić, predsednika veća, Dubravke Damjanović, Gordane Kojić, Bate Cvetkovića i Svetlane Tomić Jokić, članova veća, sa savetnikom Vrhovnog suda Snežanom Lazin, kao zapisničarem, u krivičnom predmetu okrivljenog AA, zbog krivičnog dela polno uznemiravanje iz člana 182a stav 2. u vezi stava 1. Krivičnog zakonika, odlučujući o zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA - advokata Gorana Todorovića, podnetom protiv pravnosnažnih presuda Osnovnog suda u Prokuplju 5K.br.408/22 od 02.02.2023. godine i Višeg suda u Prokuplju Kž1.br.46/23 od 11.04.2023. godine, u sednici veća održanoj dana 21.06.2023. godine, jednoglasno, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE kao neosnovan zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA - advokata Gorana Todorovića, podnet protiv pravnosnažnih presuda Osnovnog suda u Prokuplju 5K.br.408/22 od 02.02.2023. godine i Višeg suda u Prokuplju Kž1.br.46/23 od 11.04.2023. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Prokuplju 5K.br.408/22 od 02.02.2023. godine okrivljeni AA je oglašen krivim zbog izvršenja krivičnog dela polno uznemiravanje iz člana 182a stav 2. u vezi stava 1. KZ i osuđen je na kaznu zatvora u trajanju od 3 (tri) meseca. Okrivljeni je obavezan da na ime troškova krivičnog postupka plati Osnovnom javnom tužilaštvu u Prokuplju novčane iznose od 23.437,50 dinara i od 112.036,00 dinara, te da na ime paušala plati sudu iznos od 4.000,00 dinara, a sve u roku od 15 dana po pravnosnažnosti presude, pod pretnjom prinudnog izvršenja.

Presudom Višeg suda u Prokuplju Kž1.br.46/23 od 11.04.2023. godine odbijena je kao neosnovana žalba branioca okrivljenog AA - advokata Ivana Lepojevića, pa je potvrđena presuda Osnovnog suda u Prokuplju 5K.br.408/22 od 02.02.2023. godine.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljenog AA - advokat Goran Todorović, zbog povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP u vezi člana 182a stav 2. u vezi stava 1. KZ, sa predlogom da Vrhovni sud usvoji podneti zahtev, te da preinači u celini presude Osnovnog suda u Prokuplju 5K.br.408/22 od 02.02.2023. godine i Višeg suda u Prokuplju Kž1.br.46/23 od 11.04.2023. godine tako što će okrivljenog AA na osnovu člana 423. tačka 1) ZKP osloboditi od optužbe.

Vrhovni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Vrhovnom javnom tužilaštvu shodno odredbi člana 488. stav 1. ZKP, te je u sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštavanja Vrhovnog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta i pravnosnažne presude protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je, nakon ocene navoda iznetih u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti je neosnovan.

Naime, branilac okrivljenog AA kao razlog podnošenja zahteva formalno označava povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP u vezi člana 182a stav 2. u vezi stava 1. KZ, s tim što iz navoda samog zahteva proizilazi da branilac zahtev faktički podnosi zbog povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP u vezi člana 182a stav 2. u vezi stava 1. KZ. Ovo imajući u vidu da branilac okrivljenog u podnetom zahtevu ističe da je u konkretnom slučaju pravna kvalifikacija krivičnog dela pogrešna, obzirom da iz opisa krivičnog dela datog u dispozitivu pravnosnažne presude proizilazi da se u radnjama okrivljenog ne stiču elementi krivičnog dela polno uznemiravanje iz člana 182a stav 2. u vezi stava 1. KZ za koje je on oglašen krivim, već bi se eventualno moglo raditi o krivičnom delu uvreda iz člana 170. stav 1. KZ, a iz razloga jer inkriminisane reči koje je okrivljeni uputio maloletnoj oštećenoj „nisam ti ja kriv što nije mogao ceo da ti uđe u usta“, po stavu branioca, ne mogu da predstavljaju polno uznemiravanje pošto se bez neke bliže odrednice ne može zaključiti da se iste odnose na sferu polnog života oštećene.

Izneti navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog se, po oceni Vrhovnog suda, ne mogu prihvatiti kao osnovani, iz sledećih razloga:

Osnovni oblik krivičnog dela polno uznemiravanje iz člana 182a stav 1. Krivičnog zakonika („Službeni glasnik Republike Srbije“, broj 94/2016 od 24.11.2016. godine, sa stupanjem na snagu dana 01.06.2017. godine) čini onaj ko polno uznemirava drugo lice. Stavom 2. istog člana je propisan kvalifikovani oblik ovog krivičnog dela - ako je delo iz stava 1. ovog člana učinjeno prema maloletnom licu. Stavom 3. istog člana je propisano da polno uznemiravanje jeste svako verbalno, neverbalno ili fizičko ponašanje koje ima za cilj ili predstavlja povredu dostojanstva lica u sferi polnog života, a koje izaziva strah ili stvara neprijateljsko, ponižavajuće ili uvredljivo okruženje.

Imajući u vidu citirani zakonski opis bića krivičnog dela polno uznemiravanje iz člana 182a stav 2. u vezi stava 1. KZ, to iz činjeničnog opisa krivičnog dela utvrđenog u izreci pravnosnažne presude i to da je okrivljeni AA „dana 16.01.2022. godine, oko 21,00 čas, u selu ..., sa umišljajem, u stanju uračunljivosti, polno uznemiravao maloletno lice, na način što je ispred seoske prodavnice oštećenoj, tada maloletnoj, BB iz ..., rođenoj ...2004. godine, u prisustvu njenih drugova VV, GG i DD upućivao reči vulgarnog sadržaja: „nisam ti ja kriv, što nije mogao ceo da ti uđe u usta“, a kada mu je maloletna oštećena rekla da tako ne priča jer će pozvati oca, rekao joj je: „možete i ti i tvoj otac da mi puš..e“, a zatim ponovio rečenicu: „nisam ti ja kriv što nije mogao ceo da ti uđe u usta“, na koji način je povredio dostojanstvo maloletne oštećene u sferi polnog života, pri čemu je bio svestan protivpravnosti i zabranjenosti dela i hteo je njegovo izvršenje“, po nalaženju Vrhovnog suda, jasno proizilazi da je sud u konkretnom slučaju pravilno pravno kvalifikovao krivičnopravne radnje okrivljenog AA kao krivično delo polno uznemiravanje iz člana 182a stav 2. u vezi stava 1. KZ, obzirom da se u opisanim radnjama okrivljenog stiču sva bitna zakonska subjektivna i objektivna obeležja kvalifikovanog oblika ovog krivičnog dela, pa se stoga neosnovano zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog ukazuje na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP na štetu okrivljenog.

Sa iznetih razloga, nalazeći da pobijanim presudama nije učinjena povreda zakona na koju se neosnovano ukazuje zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA - advokata Gorana Todorovića, to je Vrhovni sud na osnovu člana 491. stav 1. ZKP navedeni zahtev branioca okrivljenog odbio kao neosnovan.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                        Predsednik veća-sudija

Snežana Lazin, s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                     Nevenka Važić, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić