Vrhovni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Vrhovnom javnom tužiocu, shodno odredbi člana 488. stav 1. ZKP i, u sednici veća koju je održao bez obaveštenja Vrhovnog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta sa pravnosnažnim presudama protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je nakon ocene navoda u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti je neosnovan.

Branilac okrivljenog u zahtevu za zaštitu zakonitosti navodi da se pobijane presude zasnivaju na dokazu na kome se ne mogu zasnivati i to na iskazu okrivljenog AA koji je dao pred OJT u Leskovcu. Branilac navedeno obrazlaže time da je okrivljenom u trenutku davanja iskaza bilo stavljeno na teret krivično delo nasilje u porodici iz člana 194. stav 1. KZ, za koje delo nije obavezna odbrana, pa je okrivljeni dao iskaz bez prisustva branioca, da bi, nakon što je izvršeno veštačenje povreda, okrivljenom bilo stavljeno na teret izvršenje krivičnog dela nasilje u porodici iz člana 194. stav 3. KZ, za koje predviđena kazna zatvora od dve do deset godina i samim tim obavezna odbrana. Imajući navedeno u vidu, po oceni branioca, navedeni iskaz nije mogao da se koristi kao dokaz, te je neosnovan stav drugostepenog suda da nije od značaja to što okrivljeni nije imao branioca iako se radi o krivičnom delu za koje je obavezna odbrana, sa obrazloženjem da je okrivljeni imao mogućnost da se na glavnom pretresu ponovo izjašnjava o navodima odbrane iz razloga što je zakon decidan u pogledu obavezne odbrane. Po oceni branioca, time što je prvostepeni sud na glavnom pretresu u krivičnom postupku u kom je okrivljeni optužen za teže krivično delo, koristio iskaz okrivljenog koji je dao u OJT, povređeno je pravo okrivljenog na odbranu iz člana 74. ZKP. Na ovaj način, branilac suštinski ukazuje i na povredu zakona iz člana 438.stav 2.tačka 1) ZKP.

Izloženi navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog se ne mogu prihvatiti kao osnovani.

Neosnovano se zahtevom ukazuje na povredu prava na odbranu okrivljenog iz člana 74. ZKP, iz razloga što je prilikom saslušanja pred zamenikom OJT u Leskovcu dana 23.01.2019. godine okrivljeni izneo svoju odbranu u vezi sa krivičnim delom iz člana 194. stav 1. KZ, za koje delo nije predviđena obavezna odbrana. Pored toga, u zapisniku je konstatovano da je okrivljeni pozvan da se izjasni o tome da li će uzeti branioca po svom izboru, nakon čega je okrivljeni izjavio da mu branilac nije potreban i da će odbranu izneti sam. S toga, prilikom prvog saslušanja okrivljenog pred OJT u Leskovcu, nije povređeno njegovo pravo na odbranu.

U daljem toku postupka, okrivljenom je optužniccom OJT u Leskovcu Kto.br.215/20 od 02.06.2020.godine stavljeno na teret izvršenje krivičnog dela iz člana 194.stav 3. u vezi stava 1. KZ, za koje delo je obavezna odbrana. U zapisniku sa glavnog pretresa održanog dana 28.01.2021.godine je konstatovano da su na istom, između ostalih, prisutni okrivljeni AA i njegov branilac advokat Aleksandar Petković, kao i da se okrivljeni tom prilikom branio ćutanjem, iz čega sledi da su tom prilikom ispunjeni svi uslovi za održavanje glavnog pretresa i saslušanje okrivljenog predviđeni Zakonikom o krivičnom postupku.

Nakon što je okrivljeni optužen za navedeno krivično delo i na glavnom pretresu iskoristio svoje pravo da se brani ćutanjem, prvostepeni sud je iskoristio zakonsko ovlašćenje iz člana 397. stav 6. ZKP koje glasi: „Ako optuženi odbije da iznese odbranu ili da odgovara na pojedina pitanja, pročitaće se njegov raniji iskaz ili deo tog iskaza ili će se reprodukovati optički ili tonski snimak tog iskaza“. Prvostepeni sud je u navedenoj situaciji pročitao raniji iskaz okrivljenog, koji je u vreme pribavljanja bio zakonit dokaz, pa u ovakvom postupanju suda nema povrede iz člana 74. ZKP, niti je odbrana okrivljenog nezakonit dokaz kako se neosnovano u zahtevu navodi, zbog čega nema ni povrede odredbe člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP.

Prilikom ocene odbrane okrivljenog kao dokaza, odlučne činjenice koje se odnose na kvalifikatornu okolnost koja je dovela do drugačije kvalifikacije za teže krivično delo iz člana 194. stav 3. KZ, za koje je okrivljeni oglašen krivim, sudovi nisu utvrđivali na osnovu iskaza okrivljenog u prethodnom postupku, već na osnovu drugih dokaza, pa ni sa tog aspekta, zakonitost odbrane okrivljenog kao dokaza nije dovedena u pitanje.

Sa svega izloženog, na osnovu odredaba člana 491. stav 1. ZKP, doneta je odluka kao u izreci ove presude.

Zapisničar-savetnik,                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                         Predsednik veća-sudija,

Nemanja Simićević, s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                       Biljana Sinanović, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić