Presudom Apelacionog suda u Nišu Gž uz 5/2022 od 30.08.2022. godine, odbijena je kao neosnovana žalba tuženog i potvrđena prvostepena presuda u stavu prvom i trećem izreke.

Protiv navedene presude donete u drugom stepenu, tuženi je blagovremeno izjavio reviziju zbog bitnih povreda odredaba parničnog postupka, pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja i pogrešne primene materijalnog prava.

Vrhovni sud je ispitao pobijanu odluku primenom člana 408. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ br. 72/11 ... 18/20) i utvrdio da je revizija osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac je bio zaposlen kod tuženog na neodređeno vreme po osnovu ugovora o radu od 15.08.2013. godine, na radnom mestu ... . Rešenjem tuženog broj .. od 27.07.2021. godine, tužiocu je otkazan ugovor o radu zbog tehnoloških, organizacionih i ekonomskih promena, jer poslodavac nije imao mogućnosti da mu obezbedi drugi posao koji odgovara njegovoj stručnoj spremi. Donošenju osporenog rešenja prethodilo je obraćanje tužioca Policijskoj upravi Vranje, Odseku za kriminal, zbog sumnje u zakonitost pojedinih radnji preduzetih kod tuženog, zatim podošenje prijave protiv BB iz ..., VD direktora tuženog, zbog sumnje da je zloupotrebio službeni položaj i obraćanje inspekciji rada zbog nepravilnosti prilikom raspoređivanja pojedinih zaposlenih na radna mesta za koja ne ispunjavaju uslove u pogledu stručne spreme. Takođe, tužilac je 16.08.2021. godine, Osnovnom sudu u Vranju podneo tužbu radi poništaja rešenja o otkazu ugovora o radu, a dana 15.09.2021. godine podneo je tužbu radi poništaja rešenja kojim je utvrđeno da je prestala potreba za radom zaposlenih, a koje parnice su spojene radi jednovremenog postupanja i odlučivanja. U ovoj parnici tužilac traži da se utvrdi da je kod tuženog izvršio uzbunjivanje otkrivanjem informacija o kršenju propisa od strane tuženog, odnosno o vršenju javnih ovlašćenja protivno svrsi zbog kojih su mu poverena i da je tuženi zbog tih radnji prema tužiocu preduzeo štetnu radnju donošenjem rešenja o otkazu ugovora o radu.

Polazeći od ovako utvrđenog činjeničnog stanja, nižestepeni sudovi su zaključili da je tužilac izvršio spoljašnje uzbunjivanje u smislu člana 12. Zakona o zaštiti uzbunjivača, a da postupanje tuženog predstavlja štetnu radnju u smislu člana 2. stav 7. istog zakona, kao i da postoji uzročno – posledična veza između preduzetih radnji tužioca i donošenja rešenja od 27.07.2021. godine.

Kod ovako utvrđenog činjeničnog stanja, osnovano se revizijom ukazuje da su nižestepeni sudovi pogrešno primenili materijalno pravo kada su usvojili tužbeni zahtev tužioca.

Odredbom člana 26. stav 2. Zakona o zaštiti uzbunjivača, propisano je da tužbom iz stava 1. ovog člana ne može da se pobija zakonitost pojedinačnog akta poslodavca, kojim je rešavano o pravima, obavezama i odgovornostima zaposlenog po osnovu rada. Članom 27. istog zakona, propisano je da u tužbi za ocenu zakonitosti pojedinačnog akta poslodavca kojim je rešavano o pravima, obavezama i odgovornosti uzbunjivača po osnovu rada, po posebnim propisima, uzbunjivač može istaći navod da pojedinačni akt poslodavca predstavlja štetnu radnju u vezi sa uzbunjivanjem (stav 1), da se navod iz stava 1. ovog člana može istaći u tužbi ili na pripremnom ročištu, a posle toga samo ako podnosilac navoda učini verovatnim da bez svoje krivice nije mogao da ranije iznese taj navod (stav 2) i da u posebnom postupku sud ocenjuje osnovanost navoda da pojedinačni akt poslodavca predstavlja štetnu radnju u vezi sa uzbunjivanjem, u skladu sa ovim zakonom (stav 3).

Po oceni Vrhovnog suda u situaciji kada uzbunjivač tvrdi da mu je pojedinačnim aktom poslodavca povređeno pravo propisano članom 5. Zakona o zaštiti uzbunjivača, zaštitu svog prava može da ostvari u posebnom postupku na način koji je propisan citiranom odredbom člana 27. ovog zakona. Uzbunjivač može da istakne navod da pojedinačni akt poslodavca, konkretno rešenje o otkazu ugovora o radu, predstavlja štetnu radnju u vezi sa uzbunjivanjem samo u tužbi za ocenu zakonitosti tog akta i u tom posebnom postupku sud ocenjuje osnovanost navoda da pojedinačni akt poslodavca predstavlja štetnu radnju u vezi sa uzbunjivanjem u skladu sa odredbama Zakona o zaštiti uzbunjivača. Zakonom je isključena dvostruka ili paralelna nadležnost u slučaju otkaza ugovora o radu ili druge odluke o pojedinačnim pravima, koja pripadaju uzbunjivaču po radnopravnim ili drugim posebnim propisima. Donošenje pojedinačnih akata od strane poslodavca o ovim pravima uslovljeno je primenom posebnih propisa kojima je određen i postupak njihovog pobijanja u sudskim postupcima.

Naime, kad odlučuju o pravima zaposlenih po Zakonu o radu, poslodavci to čine konačnim odlukama, koje se mogu pobijati pred osnovnim sudom u roku od 60 dana od uručenja rešenja o otkazu ili saznanja za povredu prava, a u slučaju propuštanja roka za sudsku zaštitu nastupa njihova pravnosnažnost. Pravnosnažnost konačnog akta nastupiće i donošenjem pravnosnažne sudske odluke o oceni zakonitosti pojedinačnog akta u tom postupku.

S obzirom da je, u konkretnom slučaju, tužilac podneo tužbu Osnovnom sudu u Vranju radi poništaja rešenja o otkazu ugovora o radu, on ne može istovremeno tužbom pred višim sudom pobijati zakonitost istog rešenja kojim je tuženi, kao poslodavac, odlučivao o pravima, obavezama i odgovornostima zaposlenog (tužioca) po osnovu rada. Naime, po tužbi tužioca čiji je tužbeni zahtev opredeljen da se utvrdi da je rešenjem o otkazu ugovora o radu kao štetnom radnjom u vezi sa uzbunjivanjem izvršena povreda prava tužioca kao uzbunjivača ne može se odlučivati u ovom postupku, shodno članu 26. Zakona o zaštiti uzbunjivača, jer je otkaz pojedinačni pravni akt koji podleže pravnosnažnosti i ne može se pobijati tužbom za utvrđenje, već preobražajnom tužbom za poništaj tog akta, a što je tužilac i učinio podnošenjem tužbe osnovnom sudu.

Iz navedenih razloga, primenom člana 416. stav 1. ZPP, odlučeno je kao u izreci.

Tuženi je uspeo u postupku po reviziji, pa mu na osnovu člana 153. stav 1, 154. i 163. stav 2. u vezi člana 165. stav 2. ZPP pripadaju troškovi celog postupka. Visina je odmerena na ime traženih troškova za: sastav odgovora na tužbu i jednog obrazloženog podneska od strane advokata po 16.500,00 dinara, zastupanje na tri održana ročišta po 18.000,00 dinara i jednom neodržanom ročištu 9.750,00 dinara, sastav žalbe i revizije po 33.000,00 dinara prema važećoj Advokatskoj tarifi.

Predsednik veća – sudija

Dragana Marinković,s.r.

Za tačnost otpravka

upravitelj pisarnice

Marina Antonić