Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Vesne Subić, predsednika veća, Zorana Hadžića, Mirjane Andrijašević, Dragane Mirosavljević i Dobrile Strajina, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., Opština ..., čiji je punomoćnik Bosica Živković, advokat iz ..., protiv tuženog BB iz ..., Opština ..., čiji je punomoćnik Zoran Ilić, advokat iz ..., radi isplate, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž 2740/21 od 29.09.2021. godine, u sednici veća održanoj dana 09.11.2022. godine, doneo je

R E Š E NJ E

NE PRIHVATA SE odlučivanje o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž 2740/21 od 29.09.2021. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.

ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tužioca izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž 2740/21 od 29.09.2021. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Aleksincu P 862/2019 od 31.05.2021. godine, stavom prvim izreke, obavezan je tuženi da tužiocu na ime isplate kupoprodajne cene isplati iznos od 6.700 evra, u dinarskoj protivvrednosti na dan isplate, sa zakonskom zateznom kamatom od 27.09.2019. godine do isplate i to po stopi koja se utvrđuje na godišnjem nivou u visini referentne kamatne stope koju propisuje Evropska centralna banka na glavne operacije za finansiranje, uvećane za 8% poena, dok je u preostalom delu tužbeni zahtev tužioca odbijen za iznos preko dosuđenog, a do traženog iznosa od 16.700 evra u dinarskoj protivvrednosti sa kamatom. Stavom drugim izreke, odbijen je predlog tužioca za izdavanje privremene mere, zabrane prodaje ili bilo kakvog drugog raspolaganja nepokretnosti, bliže navedeno tim stavom izreke. Stavom trećim izreke, obavezan je tuženi da tužiocu na ime troškova postupka isplati iznos od 191.600,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti do isplate.

Presudom Apelacionog suda u Nišu Gž 2740/21 od 29.09.2021. godine, odbijene su žalbe stranaka i potvrđena prvostepena presuda, u stavu prvom izreke. Preinačeno je rešenje o troškovima postupka sadržano u stavu trećem izreke prvostepene presude, tako što je obavezan tuženi da tužiocu na ime troškova postupka isplati iznos od 152.412,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti do isplate.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužilac je izjavio reviziju, zbog pogrešne primene materijalnog prava, s pozivom na član 404. ZPP.

Prema odredbi člana 404. Zakona o parničnom postupku – ZPP („Službeni glasnik RS“ broj 72/11...18/20) revizija je izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija).

Odlučujući o dozvoljenosti izjavljene revizije, na osnovu člana 404. stav 2. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je ocenio da nema mesta odlučivanju o reviziji kao izuzetno dozvoljenoj na osnovu odredbe stava 1. tog člana, s obzirom da ne postoji potreba za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa, pravnih pitanja u interesu ravnopravnosti građana, ujednačavanjem sudske prakse ili novim tumačenjem prava.

Pravnosnažnom presudom je utvrđeno da je ugovorom o kupoprodaji nepokretnosti tužilac prodao tuženom nepokretnost za kupoprodajnu cenu od 10.000 evra, koja je isplaćena po overi potpisa, što je konstatovano solemnizacionom klauzulom od 29.09.2017. godine, da su tom prilikom nepokretnosti već bile u državini tuženog i da na predmetnim nepokretnostima nema prava tereta u korist trećih lica. Parnične stranke su sačinile i interni ugovor o kupoprodaji 19.09.2017. godine, koji se razlikuje od predhodno pomenutog ugovora, u kojem su se sporazumeli da je kupoprodajna cena 17.000 evra, koja će biti plaćena do 31.08.2019. godine u anuitetima i dinamikom koja odgovara kupcu, ovde tuženom, i takav ugovor su stranke potpisale. Kako je interni ugovor potpisan pre ugovora sa solemnizacionom klauzulom, sudovi su utvrdili, kao nesporno, da je kupoprodajna cena iznosila 17.000 evra. Tuženi nije dokazao da je tužiocu isplatio još iznos od 6.700 evra, zbog čega su sudovi za taj iznos usvojili tužbeni zahtev primenom člana 124. Zakona o obligacionim odnosima i člana 231. Zakona o parničnom postupku, dok je u preostalom delu tužbeni zahtev odbijen jer je utvrđeno da je tuženi platio 10.000,00 evra i za 300,00 evra dao tužiocu žito.

Zbog navedenih razloga odlučeno je kao u stavu prvom izreke.

Ispitujući dozvoljenost revizije primenom člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija nije dozvoljena.

Odredbom člana 403. stav 3. ZPP je propisano da revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijenog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.

Tužba radi isplate podneta je 27.09.2019. godine. Pobijana drugostepena presuda doneta je 29.09.2021. godine. Pobijani deo pravnosnažne presude je iznos od 10.000 evra.

Imajući u vidu da se u konkretnom slučaju radi o imovinskopravnom sporu koji se odnosi na novčano potraživanje u kome vrednost predmeta ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra prema srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe, to je Vrhovni kasacioni sud našao da je revizija tužioca nedozvoljena, primenom odredbe člana 403. stava 3. ZPP.

Na osnovu člana 413. u vezi člana 410. stava 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća- sudija

Vesna Subić,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić