Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tuženi je blagovremeno izjavio reviziju, pobijajući je zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijanu presudu, primenom člana 408. Zakona o parničnom postupku - ZPP („Službeni glasnik RS“ broj 72/11...18/20), pa je ocenio da je revizija neosnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti. U postupku pred drugostepenim sudom nije došlo do propusta u primeni ili do pogrešne primene koje od odredaba ZPP, pa nema ni povrede iz člana 374. stav 1. ZPP, na koju se revizijom ukazuje, dok bitna povreda iz člana 374. stav 2. tačka 12. ZPP, nije revizijski razlog u smislu člana 407. ZPP.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac je (više od 30 godina) vlasnik nepokretnosti kp .../..., .../..., .../... i .../... KO ... (nastalih od parcele kp ... KO ... koja je bila poljoprivredno zemljište). Predmetne nepokretnosti (po kulturi – nameni njiva 2. klase), predstavljaju zemljište u građevinskom području i Planom detaljne regulacije Adica u Novom Sadu („Sl. list Grada Novog Sada“ br. 5/08), kao i Planom generalne regulacije prostora za porodično stanovanje u zapadnom delu Grada Novog Sada („Sl. list Grada Novog Sada“ br. 34/17) i Planom detaljne regulacije Adice u Novom Sadu („Sl. list Grada Novog Sada“ br. 22/19) celom površinom predviđene su za javne namene. Parcela .../... površine 03a 14 m2 planirana je za deo javne saobraćajnice – ulice Atinska, parcela .../... površine 15 ari 65 m2 za gradnju osnovne škole, parcela .../... površine 03 a 11 m2 za deo ... ulice, dok parcela .../... površine 83 m2 za deo ulice ... . Tužilac je u Katastru nepokretnosti uknjižen kao vlasnik navedenih nepokretnosti u celosti. Odluka o oduzimanju predmetnog zemljišta tužiocu, kao i odluka o određivanju pravične naknade primenom Zakona o eksproprijaciji nisu donete, niti je tužiocu isplaćeno novčano obeštećenje. Predmetne parcele vlasništvo tužioca, nisu privedene nameni (osim parcele .../... - koja je privedena nameni). Prema proceni veštaka tržišna vrednost 1 m2 predmenog zemljišta iznosi 9.000,00 dinara, a ukupna tržišna vrednost faktički oduzetog zemljišta (2273 m2) iznosi 20.457.000,00 dinara.

Kod ovako utvrđenog činjeničnog stanja, nižestepeni sudovi su pravilnom primenom materijalnog prava obavezali tuženog da tužiocu isplati novčanu naknadu za predmetno zemljište.

Članom 1. stavom 1. Protokola uz Evropsku konvenciju za zaštitu ljudskih prava propisano je da svako fizičko i pravno lice ima pravo na nesmetano uživanje svoje imovine i da niko ne može biti lišen svoje imovine osim u javnom interesu i pod uslovima predviđenim zakonom i opštim načelom međunarodnog prava. Stavom 2. istog člana propisano je da prethodne odredbe ni na koji način ne utiču na pravo države da primenjuje zakone koje smatra potrebnim da bi regulisala korišćenje imovine u skladu sa opštim interesima ili da bi obezbedila naplatu poreza ili drugih dažbina ili kazni.

Članom 58. Ustava Republike Srbije, između ostalog, propisano je da se jemči mirno uživanje svojine i drugih imovinskih prava stečenih na osnovu zakona (stav 1), da pravo svojine može biti oduzeto ili ograničeno samo u javnom interesu utvrđenom u zakonu, uz naknadu koja ne može biti niža od tržišne (stav 2), da se zakonom može ograničiti način korišćenja imovine (stav 3). Iz navedene ustavne odredbe proizlazi da dozvoljeno oduzimanje prava svojine koje ne predstavlja povredu prava na imovinu postoji samo kada su kumulativno ispunjena dva uslova: da je učinjeno u javnom interesu utvrđenom na osnovu zakona i da je učinjeno uz naknadu koja ne može da bude niža od tržišne.

U konkretnom slučaju sporno zemljište, vlasništvo tužioca, označeno kao kp .../..., .../..., .../... i .../... KO ... (po kulturi – nameni njiva 2. klase) je planom detaljne regulacije Adica u Novom Sadu iz 2008. godine, kao i Planom generalne regulacije prostora za porodično stanovanje u zapadnom delu Grada Novog Sada iz 2017. godine i Planom detaljne regulacije Adice u Novom Sadu iz 2019. Godine, celom površinom predviđeno za javne saobraćajnice i izgradnju osnovne škole i nije privedeno nameni (osim kp .../... koja je faktiči privedena nameni).

S tim u vezi, u odnosu na zemljište tužioca označeno kao kp .../..., .../... i .../..., koje je donošenjem navedenih planskih akata predviđeno za javne saobraćajnice i izgradnju osnovne škole, tužilac nije lišen imovine, ali je, usled neprivođenja zemljišta nameni, u dužem vremenskom periodu (od 2008. godine) onemogućen da u punom obimu ostvaruje svoja svojinska ovlašćenja na predmetnom zemljištu, što predstavlja povredu prava na mirno uživanje imovine u smislu člana 58 stav 1 Ustava RS. Takvo postupanje suprotno je i članu 1. Protokola 1. uz Evropsku konvenciju za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda, jer nije postignuta pravična ravnoteža između zahteva opšteg interesa i zaštite prava na mirno uživanje imovine, zbog toga što tužilac, usled nesigurnosti svog položaja i nepostojanja delotvornog pravnog sredstva, te izostanka bilo kakve naknade, trpi preveliki teret (stavovi ESLJP izraženi u presudama Matos e Silva Lda i drugi protiv Portugalije i Elia S.r.l. protiv Italije). Sud je u navedenim presudama utvrdio da nije došlo do de facto eksproprijacije i lišavanja podnosilaca njihove imovine, ali je ocenio da je donošenjem akata javne vlasti kojima je utvrđen javni interes za izgradnju rezervata i usvajanja urbanističkog plana kojim je bila predviđena gradnja parka, uz zabranu građenja na tom zemljištu, došlo do mešanja/ograničenja prava podnosilaca na mirno uživanje imovine koje je proisteklo iz smanjene mogućnosti raspolaganja imovinom tokom dugog vremenskog perioda usled neprivođenja zemljišta nameni, a što je za posledicu imalo nesigurnost podnosilaca u pogledu toga šta će biti sa njihovom imovinom.

Povreda prava na mirno uživanje imovine postoji i u odnosu na zemljište tužioca označeno kao kp .../... KO ... koje je faktički privedeno nameni u skladu sa planskim aktom i po sili zakona postalo dobro u opštoj upotrebi u javnoj svojina tuženog, pri čemu prethodno nije oduzeto uz isplatu adekvatne naknade. Zemljište je faktički eksproprisano, jer je karakter zemljišta promenjen, pa se ne radi više o privatnom dobru, već o dobru u opštoj upotrebi u javnoj svojini. Usled navedenog, tužilac je onemogućen u vršenju svojih svojinskih ovlašćenja i time lišen svih atributa prava svojine suprtono članu 58. Ustava Republike Srbije. Na taj način narušena je i ravnoteža između zahteva opšteg interesa i prava pojedinca na mirno uživanje svog vlasništva i postupljeno suprotno članu 1. Protokola 1. uz Evropsku konvenciju za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda.

U oba slučaja, povreda prava na mirno uživanje imovine postoji sve do onog momenta kada dođe do uspostavljanja ravnoteže interesa, a to će u datoj situaciji biti tek kada se tužilac kao vlasnik adekvatno obešteti.

Imajući izloženo u vidu, nižestepeni sudovi su pravilnom primenom materijalog prava na osnovu člana 1. Protokola 1. uz Evropsku konvenciju i člana 58. Ustava Republike Srbije dosudili tužiocu naknadu za predmetne parcele u visini njihove tržišne vrednosti, utvrđenoj na osnovu nalaza i mišljenja sudskog veštaka koji su sudovi prihvatili, sa kojih razloga su suprotni navodi revizije ocenjeni kao neosnovani.

Iz iznetih razloga, na osnovu člana 414. stav 1. ZPP, odlučeno je kao u stavu prvom izreke.

Predsednik veća – sudija

Dobrila Strajina, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić