Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž2 509/22 od 07.12.2022. godine, odbijena je žalba maloletnog tužioca i potvrđena prvostepena presuda, dok je stavom drugim odbijen zahtev tužioca za naknadu troškova žalbenog postupka.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, maloletni tužilac je blagovremeno izjavio reviziju zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijanu presudu na osnovu člana 408. ZPP („Službeni glasnik RS“ broj 72/11 ... 18/20) i ocenio da je revizija tužioca osnovana.

U postupku pred nižestepenim sudovima nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju sud u revizijskom postupku pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, presudom Osnovnog suda u Somboru, Sudska jedinica u Kuli P2 223/12 od 25.03.2012. godine, za samostalnog vršioca roditeljskog prava nad maloletnim AA određena je majka BB i tuženi obavezan da na ime svog učešća u izdržavanju maloletnog sina plaća mesečno 8.000,00 dinara počev od podnošenja tužbe 06.04.2012. godine, na dan isplate penzije za mesec za koji se plaća izdržavanje, na ruke zakonske zastupnice maloletnog sina. U vreme donošenja ove odluke, majka BB nije ostvarivala prihode, bila je nezaposlena i primala dečiji dodatak od 2.800,00 dinara i pomagali su je roditelji. Tuženi je ostvarivao invalidsku penziju od oko 70.000,00 dinara, a njegova tada vanbračna partnerka je ostvarivala mesečne prihode od 30.000,00 dinara. Tuženi je na ime izdržavanja troje maloletne dece iz prvog braka plaćao 40% od mesečnih primanja i učestvovao u izrdžavanju sina GG rođenog 2009. godine, dok je za lekove izdvajao oko 10.000,00 dinara. Potrebe maloletnog AA su u tom momentu utvrđene u iznosu od 10.000,00 dinara mesečno za ishranu, dok mu je za odeću i obuću bilo potrebno od 4.000,00 do 6.000,00 dinara mesečno.

Maloletni tužilac kao i u vreme prethodne odluke živi sa majkom u zajedničkom domaćinstvu u kući njene porodice, koju je maloletni AA dobio na poklon od babe i dede. Račune koje terete predmetnu nepokretnost, zajedničko brojilo za struju i vodu plaćaju zakonska zastupnica maloletnog tužioca i njena majka. Za novembar 2021. godine račun za komunalne usluge iznosio je 1.102,70 dinara, za električnu energiju 5.249,40 dinara, za telekomunikacione usluge 4.198,99 dinara. Zakonska zastupnica maloletnog tužioca je i dalje nezaposlena i prijavljena kod Nacionalne službe za zapošljavanje. Boluje od astme i bronhitisa, funkcija jednog bubrega joj je smanjena 16%, boluje od hipertenzije, na granici je dijabetesa, ali joj nije umanjena radna sposobnost. Majka zakonske zastupnice im pomaže prihodima od penzije koja iznosi oko 30.000,00 dinara, a gaji i živinu koju koriste za ishranu. Maloletni tužilac pohađa prvi razred srednje škole i za kupovinu udžbenika i školskog pribora mu je potrebno oko 8.500,00 dinara godišnje. Mesečne potrebe maloletnog tužioca trenutno iznose oko 12.900,00 dinara za ishranu, između 4.000,00 i 6.000,00 dinara za odeću i obuću i oko 1.000,00 dinara za socijalne potrebe.

Tuženi aktuelno ostvaruje invalidsku penziju od oko 90.000,00 dinara, ima obavezu izdržavanja i drugog sina iz drugog braka, rođenog 2016. godine, ali je prestala obaveza izdržavanja dece iz prvog braka, jer su postali punoletni i nisu nastavili školovanje. Utvrđen mu je potpuni gubitak radne sposobnosti, zbog čega ima troškove u lečenju u visini od 6.000,00 do 7.000,00 dinara mesečno. Živi u porodičnom domaćinstvu sa drugom suprugom, njihovo dvoje zajedničke maloletne dece (sinovima rođenim 2009. i 2016. godine), i sinom iz prethodnog braka i supruginom ćerkom iz njenog prethodnog braka, koji su oboje punoletni i nisu nastavili školovanje. Ima kreditne obaveze u visini od oko 32.000,00 dinara. Njegova supruga ostvaruje mesečnu zaradu oko 34.000,00 dinara. Dnevno se za ishranu porodičnog domaćinstva potroši oko 2.000,00 dinara, dok se za kupovinu sredstava za higijenu potroši oko 4.000,00 dinara mesečno. Troškovi za garderobu članova domaćinstva su oko 10.000,00 dinara mesečno, a troškovi lečenja tuženog od 7.000,00 do 8.000,00 dinara mesečno. Utrošak električne energije za kuću tuženog za decembar 2021. godine iznosio je 8.206,53 dinara, za novembar 15.782,31 dinar, a za komunalne usluge za novembar 2021. godine 1.533,20 dinara, a za telekomunikacione usluge ukupno iznosi 4.904,00 dinara.

Na osnovu ovako utvrđenog činjeničnog stanja, prvostepeni sud je zaključio da su se potrebe maloletnog tužioca od prethodne odluke nesumnjivo povećale, ali da su se povećale i potrebe tuženog, jer je u međuvremenu stekao obavezu izdržavanja dvoje maloletne dece, i pored toga izmenile su se okolnosti u pogledu visine penzije koju prima i da ima kreditne obaveze od oko 32.000,00 dinara, zbog čega je ocenio da nisu ispunjeni uslovi iz člana 164. Porodičnog zakona za izmenu ranije odluke iz 2012. godine u odnosu na visinu doprinosa tuženog za izdržavanje maloletnog tužioca, smatrajući da zbog izmenjenih okolnosti u pogledu smanjenih primanja i povećanih potreba tuženi ima manju mogućnost da doprinosi izdržavanju od ranije utvrđenog iznosa od 8.000,00 dinara.

Drugostepeni sud je prihvatio ovakvo pravno stanovište prvostepenog suda, smatrajući da je tužilac sada devet godina stariji u odnosu na period donošenja prethodne odluke, da pohađa prvi razred srednje škole i da su njegove potrebe prirodno povećane, ali da sa druge strane tuženi sada ostvaruje penziju za 9.000,00 dinara manje, da ima utvrđenu obavezu vraćanja iznosa više isplaćenih penzija, da pored toga ima zakonsku obavezu izdržavanja još jednog maloletnog deteta DD rođenog 2016. godine, ali nema više obavezu izdržavanja ćerke ĐĐ ni sina EE. Takođe, tuženom je sada utvrđen potpuni gubitak radne sposobnosti i to trajno, za razliku od prethodnog presuđenja kada ovo stanje nije bilo trajno, da u njegovom domaćinstvu živi sedam članova domaćinstva i da su troškovi na ime celokupnog domaćinstva sada povećani, zbog čega i po oceni drugostepenog suda nisu ispunjeni uslovi iz člana 164. Porodičnog zakona. Drugostepeni sud smatra da izmena obaveze izdržavanja tužioca dosuđivanjem većeg iznosa ne bi bila opravdana, imajući u vidu i da kod majke deteta nije utvrđen gubitak radne sposobnosti, zbog čega je i ona u obavezi da, u skladu sa svojim zdravstvenim stanjem i mogućnostima, pronađe zaposlenje i zajedno sa ocem deteta obezbedi neophodne uslove za njegov zdrav i pravilan razvoj.

Vrhovni kasacioni sud smatra da tužilac u reviziji osnovano ukazuje da su nižestepeni sudovi pogrešno primenili materijalno pravo kada su ocenili da se nisu stekli uslovi za izmenu presude od 25.03.2012. godine, jer su veći značaj pridali činjenici da su se izmenile okolnosti na strani dužnika izdržavanja, tako što sada sa njim živi veći broj članova porodičnog domaćinstva i da je kod njega sada utvrđen trajni gubitak radne sposobnosti, kao i da nisu pravilno primenili stav 4. člana 160. Porodičnog zakona.

Prema odredbi člana 164. Porodičnog zakona visina dosuđenog izdržavanja može se povećati ili smanjiti zavisno od promena okolnosti na osnovu kojih je doneta predhotna odluka. Odredbom člana 160. Porodičnog zakona propisano je da se izdržavanje određuje prema potrebama poverioca i mogućnostima dužnika izdržavanja pri čemu se vodi računa o minimalnoj sumi izdržavanja (stav 1.) a potrebe poverioca izdržavanja zavise od njegovih godina, zdravlja, obrazovanja, imovine, prihoda i drugih okolnosti od značaj za određivanje izdržavanja (stav 2.) dok mogućnost dužnika izdržavanja zavisi od njegovih prihoda, mogućnosti zaposlenja i sticanja zarade, njegove imovine, njegovih ličnih potreba, obaveze da izdržava druga lica i drugih okolnosti od značaj za određivanje izdržavanja (stav 3.).

Imajući u vidu ovu zakonsku odredbu i utvrđene činjenice, po oceni Vrhovnog kasacionog suda stekli su se uslovi za povećanje tuženikovog doprinosa izdržavanju maloletnog AA, jer iznos od 8.000,00 dinara dosuđen ranijom presudom ne odgovara potrebama maloletnog deteta deset godina kasnije od prethodnog utvrđenja. Potrebe maloletnog deteta, koji sada pohađa prvi razred srednje ... škole, veće su od njegovih potreba pre deset godina, kada je pohađao vrtić. S druge strane, došlo je i do promene mogućnosti dužnika izdržavanja na taj način što je stekao obavezu izdržavanja još jednog maloletnog deteta, sina DD rođenog 2016. godine, ali je prestala njegova obaveza izdržavanja dvoje punoletne dece iz prvog braka. Pored toga, izdržavanju maloletne dece doprinosi i njegova sadašnja supruga, čija su to takođe deca, zbog čega činjenica da mu je umanjena penzija ne može, suprotno shvatanju nižestepenih sudova, voditi umanjenju njegovih mogućnosti u toj meri da nije u mogućnosti da doprinosi izdržavanju maloletnog deteta u većem iznosu od ranije dosuđenih 8.000,00 dinara. Zbog toga su, po oceni Vrhovnog kasacionog suda, ispunjeni uslovi za povećanje ranije dosuđenog iznosa izdržavanja primenom člana 164. Porodičnog zakona na iznos od traženih 12.000,00 dinara, u skladu sa odredbama člana 6. stav 1. člana 154. stav 1., 160., 161. i 162. Porodičnog zakona i Konvencije o pravima deteta (član 2., 3. i 27.).

Naime, Vrhovni kasacioni sud ceneći okolnosti konkretnog slučaja nalazi da je u ovim okolnostima otac u obavezi da doprinosi izdržavanju maloletnog deteta u mesečnim iznosima od 12.000,00 dinara. Na ovaj način, imajući u vidu i doprinos majke, maloletni tužilac će moći da zadovolji svoje potrebe školovanja, vanškolskih aktivnosti, ishrane, odeće i obuće onako kako ih je opredelila majka maloletnog tužioca i time će mu biti omogućen životni standard koji uživa i tuženi kao otac. Prema stanovištu ovoga suda, plaćanjem iznosa od 12.000,00 dinara mesečno neće biti ugrožena egzistencija tuženog, posebno ako se ima u vidu da je minimalnom sumom izdržavanja, kao korektivnim faktorom, mesečna potreba deteta opredeljena na iznos preko 30.000,00 dinara, tako da će dosuđeni iznos uz doprinos majke, koja je takođe u obavezi da uloži dodatne napore i ostvari prihode za izdržavnje deteta, maloletnom tužiocu omogućiti najmanje takav nivo životnog standarda kakav uživa roditelj dužnik izdržavanja, ovde tuženi.

Vrhovni kasacioni sud je, imajući u vidu da je predmet parnice zakonsko izdržavanje, odlučio da svaka stranka snosi svoje troškove spora, primenjujući princip pravičnosti u smislu člana 207. Porodičnog zakona.

Sa iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 416. stav 1. ZPP odlučio kao u izreci.

Predsednik veća – sudija

Dragana Marinković,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić