Rev2 737/2023 3.19.1.25.1.4; posebna revizija

Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev2 737/2023
19.04.2023. godina
Beograd

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Jelice Bojanić Kerkez, predsednika veća, Vesne Stanković, Radoslave Mađarov, Marine Milanović i Zorice Bulajić, članova veća, u parnici tužilje AA iz ..., čiji je punomoćnik Danijel Dinčić, advokat iz ..., protiv tužene Predškolske ustanove „Včielka“ iz Bačkog Petrovca, čiji je punomoćnik Elena Turanski, advokat iz ..., radi isplate, odlučujući o reviziji tužilje izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 4498/22 od 29.11.2022. godine, u sednici održanoj dana 19.04.2023. godine, doneo je

R E Š E NJ E

NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o reviziji tužilje izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 4498/22 od 29.11.2022. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.

ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tužilje izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 4498/22 od 29.11.2022. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Novom Sadu P1 1402/2021 od 01.07.2022. godine, stavom prvim izreke, odbijen je tužbeni zahtev tužilje kojim je tražila da se obaveže tužena da joj na ime naknade troškova za ishranu u toku rada za period od 01.02.2018. godine do 31.10.2020. godine iznos od 78.862,50 dinara sa pripdajućom zakonskom zateznom kamatom obračunatom do 31.03.2021. godine u iznosu od 10.585,93 dinara i zakonsku zateznu kamatu na iznos glavnice od 78.862,50 dinara od 01.04.2021. godine do isplate, na ime neisplaćene naknade za regres za korišćenje godišnjeg odmora za period od 01.02.2018. godine do 31.10.2020. godine iznos od 59.887,57 dinara sa pripadajućom zakonskom zateznom kamatom obračunatom do 31.03.2021. godine u iznosu od 7.791,81 dinar i zakonsku zateznu kamatu na iznos glavnice od 59.887,57 dinara od 01.04.2021. godine do isplate. Stavom drugim izreke odbijen je eventualni tužbeni zahtev tužilje kojim je tražila da se obaveže tužena da joj na ime razlike između isplaćene i pripadajuće minimalne zarade u periodu od 01.02.2018. godine do 31.10.2020. godine isplati iznos od 223.145,77 dinara sa pripadajućom zakonskom zateznom kamatom obračunatom do 31.03.2021. godine u iznosu od 29.197,16 dinara i zakonsku zateznu kamatu na iznos glavnice od 223.145,77 dinara od 01.04.2021. godine do isplate, kao i da joj nadoknadi troškove postupka sa zaksnkom zateznom kamatom od izvršnosti do isplate. Stavom trećim izreke obavezana je tužilja da tuženoj isplati troškove parničnog postupka u iznosu od 36.287,00 dinara. Stavom četvrtim izreke tužilja je oslobođena plaćanja sudskih taksi.

Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 4498/22 od 29.11.2022. godine odbijena je žalba tužilje i potvrđena prvostepena presuda.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužilja je blagovremeno izjavila reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava, s tim što je predložila da se revizija smatra izuzetno dozvoljenom, primenom člana 404. ZPP, radi ujednačavanja sudske prakse.

Odredbom člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku - ZPP („Službeni glasnik RS“ br. 72/11...18/20), propisano je da se posebna revizija može izjaviti zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja se ne bi mogla pobijati revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda, potrebno razmotriti pravna pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i kada je potrebno novo tumačenje prava. Stavom 2. istog člana, propisano je da ispunjenost uslova za izuzetnu dozvoljenost revizije Vrhovni kasacioni sud ceni u veću od pet sudija.

Vrhovni kasacioni sud je ocenio da nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji tužilje kao izuzetno dozvoljenoj, jer ne postoji potreba za ujednačavanjem sudske prakse niti novog tumačenja prava, uzimajući u obzir vrstu spora, način presuđenja i razloge za usvajanje tužbenog zahteva. Pravnosnažnom presudom odlučeno je o potraživanju tužilje na ime troškova za ishranu i regres za korišćenje godišnjeg odmora sa pripadajućom kamatom i eventualnom tužbenom zahtevu za isplatu na ime razlike između isplaćene i pripadajuće minimalne zarade sa pripadajućom kamatom. O ovom pravu tužilje nižestepeni sudovi su odlučili uz primenu materijalnog prava, koje je u skladu sa sudskom praksom izraženom kroz odluke Vrhovnog kasacionog suda, u kojima je odlučivano o istovetnim zahtevima tužilaca, sa istim ili sličnim činjeničnim stanjem i u skladu sa pravnim stavom usvojenim na sednici Građanskog odeljenja Vrhovnog kasacionog suda održanoj 05.07.2022. godine prema kome zaposleni kojima se plate isplaćuju u visini vrednosti minimalne zarade u javnim službama, kao korisnicima budžetskih sredstava, ostvaruju pravo na naknadu troškova ishrane u toku rada i regresa za korišćenje godišnjeg odmora po osnovu rada, primenom koeficijenta za obračun i isplatu plata u kojem je sadržan dodatak na ime tih naknada i sastavni je deo koeficijenta za svakog zaposlenog.

Iz navedenih razloga, na osnovu člana 404. stav 2. ZPP, odlučeno je kao u prvom stavu izreke.

Ispitujući dozvoljenost revizije, u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je ocenio da revizija nije dozvoljena.

Prema članu 441. ZPP, revizija je uvek dozvoljena u parnicama o sporovima o zasnivanju, postojanju i prestanku radnog odnosa.

Ukoliko se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu u radnom sporu, dozvoljenost revizije se ocenjuje na osnovu člana 403. stav 3. ZPP, prema kome revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijenog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe.

Tužba radi isplate podneta je 06.04.2021. godine, a vrednost predmeta spora pobijanog dela iznosi 138.750,07 dinara.

Imajući u vidu da se u konkretnom slučaju radi o imovinskopravnom sporu koji se odnosi na novčano potraživanje u kome vrednost predmeta spora pobijenog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra, to je Vrhovni kasacioni sud ocenio da je revizija tužilje nedozvoljena, primenom odredbe člana 403. stav 3. ZPP.

Na osnovu člana 413. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća - sudija

Jelica Bojanić Kerkez, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić