Protiv pravosnažne presude donete u drugom stepenu, tužilja je blagovremeno izjavila reviziju zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijanu presudu na osnovu člana 408. u vezi člana 403. stav 2. tačka 2) Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11, 49/13-US, 74/13-US, 55/14, 87/18 i 18/20) – u daljem tekstu: ZPP i utvrdio da je revizija tuženog neosnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2) ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti. Pored toga što je u reviziji ukazano da je došlo do bitne povrede postupka, revident nije posebno ukazao niti opredelio u čemu bi se takva povreda sastojala, odnosno koja odredbaZakona o parničnom postupkuje povređena. Iz ovih razloga pozivanje na bitnu povredu odredaba parničnog postupka, kao revizijski razlog iz člana 407. Zakona o parničnom postupku je bez uticaja u revizijskom postupku prilikom ispitivanja pobijane drugostepene presude.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilja je bila u radnom odnosu kod tuženog na poslovima medicinske sestre na ... odeljenju u Opštoj bolnici Vranje. Ugovorom o radu .. od 17.12.2012. godine tužilji je utvrđen koeficijent za obračun i isplatu zarade od 12,59. Navedeni koeficjent je promenjen Aneksom ugovora o radu od 09.04.2015. godine u koeficijent 13,11, Aneksom od 08.12.2016. godine u koeficijent 13,57 i Aneksom od 13.12.2016. godine u koeficijent 13,11. Rešenjem broj .. od 28.03.2016. godine, tužilja je raspoređena da kao medicinska sestra u Službi za ... OJ Opšte bolnice u Vranju u periodu od tri meseca, počev od 01.04.2016. godine do 30.06.2016. godine, obavlja poslove medicinske sestre u radu sa nefrološkim bolesnicima, u kom periodu će joj se vršiti isplata zarade u visini koeficijenta 13,57. Iz mišljenja Zavoda za javno zdravlje od 23.10.2012. godine, proizlazi da se na ... odeljenju nalazi osam postelja za nefrološke bolesnike, te da je, na osnovu zdravstvene nege i specifčne hemoterapije za ove bolesnike, moguće odrediti koeficijent 13,57 za 4 medicinske sestre. U skladu sa navedenim tuženi je medicinskim sestrama tromesečno odobravao isplatu zarade u skladu sa koeficijentom 13,57, a narednih devet meseci im nije isplaćivana uvećana zarada za rad na nefrologiji, za koju tužilja smatra da joj pripada i koja predstavlja predmet tužbenog zahteva koji je prociziran u skladu sa nalazom veštaka ekonomske struke.

Na osnovu ovako utvrđenog činjeničnog stanja prvostepeni sud je usvojio tuženi zahtev tužilje nalazeći da joj pripada uvećana zarada za rad sa nefrološkim bolesnicima, jer se taj rad smatra težim i opasnijim. Isplaćivanjem uvećane zarade periodično na po tri meseca za četiri medicinske sestre, a nakon toga drugoj grupi sestara, tuženi je po nalaženju prvostepenog suda učinio povredu odredbe člana 104. stav 2. Zakona o radu.

Drugostepeni sud je našao da tužilji ne pripada pravo na ime potraživanja iz radnog odnosa po osnovu rada sa nefrološkim bolesnicima. Nalazi da je tužilja obavljala poslove na ... odeljenju u skladu sa Ugovorom o radu i opisom poslova svog radnog mesta kao i utvrđenim koeficijentom za obračun plate. Uredbom o koeficijentima za obračun i isplatu plata zaposlenih u javnim službama precizno su navedeni poslovi za koje se primenjuje koeficijent 13,57. Zbrinjavanje malog broja nefroloških bolesnika i to u vidu vizita i davanja terapija, bez sprovođenja dijalize, ne podrazumeva intenzivnu negu za koju se primenjuje uvećani koeficijent od 13,57. Imajući u vidu da je tuženi kao poslodavac postupao na identičan način u odnosu na sve medicinske sestre na ... odeljenju, na kome je ukupno osam postelja bilo predviđeno za nefrološke bolesnike,tako što su se sve smenjivale i u periodu od tri meseca godišnje dobijale uvećani koeficijent od 13,57%, drugostepeni sud nalazi da nema povrede odredaba člana 104. stav 2. Zakona o radu.

Vrhovni kasacioni sud nalazi da je drugostepena odluka doneta pravilnom primenom materijalnog prava na utvrđeno činjenično stanje.

Odredbom člana 2. Uredbe o koeficijentima za obračun i isplatu plata zaposlenih u javnim službama („Službeni glasnik RS“, br. 44/01 ... 113/17), u delu Treća grupa pod 13, propisano je da koeficijent od 13,57 pripada zaposlenom sa četvrtim stepenom stručne spreme koji obavljaju poslove: zdravstvena nega hospitalizovanih bolesnika u intenzivnoj nezi, operacionoj sali, hemoterapiji, onkologiji, psihijatriji, hitni prijem bolesnika, neodložna pomoć u kući, hitna medicinska pomoć, specijalizovani poslovi zubne tehnike na izradi zubnih pomagala, kućno lečenje, rentgen kabinet, laboratorijske analize, poslovi sanitetskog transporta, uz pružanje hitne medicinske pomoći, rukovanje instalisanim sistemima u vozilu i specijalni poslovi u galenskoj laboratoriji.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilja ima zaključen ugovor o radu za obavljanje poslova u Službi za ... Opšte bolnice Vranje, Zdravstvenog centra u Vranju, sa koeficijentom od 13,11. Iz navedenog sledi da za opis poslova za koji je tužilja zaključila ugovor o radu nije predviđen povećani koeficijent od 13,57 propisan navedenom Uredbom. Činjenica da je tužilja, kao i ostale medicinske sestre na ... odeljenju, negovala i najviše osam nefroloških bolesnika, na taj način što su odrađivale vizitu, davale im terapiju i pružale drugu potrebnu negu, ne menja opis poslova za koji je tužilja zaključila ugovor o radu sa utvrđenim koeficijentom zarade. Uredba izričito definiše za koje poslove zaposlenima pripada koeficijent od 13,57. Ono što je zajedničko i specifično za te poslove jeste da predstavljaju poslove povećanog rizika ili hitnosti, odnosno intenzivnu negu bolesnika. Rad sa ograničenim brojem nefroloških bolesnika u vidu vizita, davanja terapija i nege, bez vršenja dijalize tih pacijenata, ne opravdava isplaćivanje uvećanog koeficijenta za tako obavljeni rad. Dodatna opeterećenost medicinskih sestara na ... odeljenju, u koje spada i tužilja, nagrađena je isplatom uvećane zarade, u periodu od tri meseca godišnje.

Imajući navedeno u vidu, bez uticaja su revizijski navodi tužilje da je ona radila sa nefrološkim bolesnicima svih 12 meseci godišnje, a ne samo tri meseca u kojima joj je isplaćivana uvećana zarada. Poslodavac shodno Uredbi o koeficijentima za obračun i isplatu plata zaposlenih u javnim službama nije imao obavezu da tužilji isplaćuje uvećanu zaradu za obavljanje dodatne nege nefroloških bolesnika, pa u tom smislu nije od značaja to što je tužilja taj posao obavlja svih 12 meseci godišnje. Neosnovan je i revizijski navod tužilje da je povređena odredba člana 104. stav 2. Zakona o radu, koja predviđa da se zaposlenima garantuje jednaka zarada za isti rad ili rad iste vrednosti koji ostvaruju kod poslodavca. U toku postupka je utvrđeno kao nesporno da su sve medicinske sestre na ... odeljenju, uključujući i tužilju, tretirane na isti način u pogledu isplate uvećane zarade, na taj način što su deljene po grupama i što je svaka medicinska sestra u periodu od tri meseca godišnje ostvarivala uvećanu zaradu. Iz navedenog sledi da su te zaposlene za isti rad ostvarivale jednaku zaradu.

Vrhovni kasacioni sud je cenio i ostale revizijske navode tužilje, ali je našao da su neosnovani i bez uticaja na pravilnost odluke.

Iz navedenih razloga, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 414. stav 1. ZPP, Vrhovni kasacioni sud odlučio kao u stavu prvom izreke.

Kako je revizija tužilje odbijena kao neosnovana, odbijen je i njen zahtev za naknadu troškova revizijskog postupka, pa je na osnovu čl. 153. i 154. stav 1. ZPP, odlučeno kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća – sudija

Katarina Manojlović Andrić, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić