Apelacioni sud u Beogradu je, presudom Gž1 3569/22 od 08.11.2022. godine, preinačio presudu Osnovnog suda u Lazarevcu P1 547/2019 od 11.07.2022. godine u stavovima 1, 2. i 3. Izreke, tako što su odbijeni, kao neosnovani tužbeni zahtevi tužilaca kojim su tražili da se tuženi obaveže da im na ime manje isplaćene zarade po osnovu smenskog rada isplati iznose, sa zakonskom zateznom kamatom navedene u tom stavu izreke kao i da za tužioce na te iznose uplati nadležnom Republičkom fondu za PIO zaposlenih doprinose za obavezno penzijsko i invalidsko osiguranje. Stavom drugim izreke, preinačeno je rešenje o parničnim troškovima sadržano u stavu četvrtom izreke presude Osnovnog suda u Lazarevcu P1 547/2019 od 11.07.2022. godine tako što je odbijen zahtev tužilaca da se obaveže tuženi da im na ime troškova parničnog postupka isplati iznos od 169.680,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom počev od izvršnosti odluke o troškovima parničnog postupka pa do isplate a obavezani su tužioci da tuženom na ime naknade parničnih troškova isplate i to: tužilac AA iznos od 4.357,00 dinara; tužilac BB iznos od 12.719,00 dinara i tužilac VV iznos od 11.929,00 dinara. Stavom trećim izreke, tužioci su obavezani da tuženom naknade troškove postupka po žalbi u iznosu od 16.076,00 dinara. Stavom četvrtim izreke, odbijen je zahtev tužilaca za naknadu troškova postupka po žalbi.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužioci su izjavili blagovremenu reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijanu presudu primenom odredbe člana 408. u vezi člana 403. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11... 18/20) i utvrdio da je revizija osnovana u delu odluke o glavnoj stvari a neosnovana u delu odluke o troškovima parničnog postupka.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku, na koju Vrhovni kasacioni sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, nesporno je da su tužioci u radnom odnosu kod tuženog i da rad obavljaju tako što svaki drugi dan rade u vremenu od 7 do 19 časova. Veštačenjem od strane sudskog veštaka ekonomsko-finansijske struke utvrđeno je da je tužiocima tuženi, u utuženom periodu, zaradu isplaćivao tako što je obračunavao na osnovicu koju čini osnovna zarada, u skladu sa odredbom člana 38. Posebnog kolektivnog ugovora za EPS, bez uvećanja za rad u smeni od 8,9% na način propisan odredbom člana 38. stav 1. tačka 4. Pojedinačnog kolektivnog ugovora tuženog, pa je veštak obračunao razliku do potpunog uvećanja zarade i to: tužiocu AA za period od 01.07.2016. do 30.06.2019. godine u ukupnom iznosu od 145.929,18 dinara; tužiocu BB za period od 01.07.2016. do 30.06.2019. godine u ukupnom iznosu od 61.419,09 dinara i tužiocu VV u periodu od 01.06.2016. do 30.06.2019. godine u ukupnom iznosu od 106.454,85 dinara.

Polazeći od ovako utvrđenog činjeničnog stanja, prvostepeni sud je tužbeni zahtev tužilaca usvojio i tuženog obavezao da im isplati razliku manje isplaćene zarade po osnovu smenskog rada, u utuženom periodu, kao i da za tužioca na te iznose uplati nadležnom Republičkom fondu za PIO zaposlenih doprinose za obavezno penzijsko i invalidsko osiguranje, na osnovu odredbe člana 8, člana 104. stav 1, člana 105, člana 118, člana 119. i člana 120. Zakona o radu („Službeni glasnik RS“, br. 24/05... 33/13) i odredbe člana 38. stav 1. tačka 4. Pojedinačnog kolektivnog ugovora za EPS od 28.01.2015. godine, imajući u vidu da tuženi, u periodu utuženja, tužiocima zaradu nije obračunao u skladu sa Zakonom o radu, a da je takođe dužan da na dosuđene iznose uplati za tužioce doprinose za penzijsko i invalidsko osiguranje Republičkom fondu PIO saglasno odredbama čl. 2, 3. i 51. Zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje („Službeni glasnik RS“, br. 84/04... 5/16).

Drugostepeni sud je preinačio prvostepenu presudu tako što je tužbeni zahtev tužilaca odbio jer je zaključio da činjenica da su tužioci svaki drugi dan radili u periodu od 7 do 19 časova ne vodi zaključku da su oni obavljali smenski rad, pošto smenu nisu menjali već su radili u jednoj smeni koja traje 12 sati. Po mišljenju drugostepenog suda, takav rad nije smenski rad pa tužiocima ne pripada pravo na uvećanje zarade za smenski rad propisano Posebnim kolektivnim ugovorom za EPS, u iznosu od 8,9%.

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, tužioci osnovano u reviziji ukazuju da je drugostepeni sud pogrešno primenio materijalno pravo preinačenjem prvostepene presude.

Odredbom člana 108. stav 4. Zakona o radu („Službeni glasnik RS“, br. 24/05... 75/14), propisano je da opštim aktom i ugovorom o radu mogu da se utvrde i drugi slučajevi u kojima zaposleni imaju pravo na uvećanu zaradu, kao što je uvećanje zarada po osnovu rada u smenama.

Na osnovu odredbe člana 38. stav 1. tačka 4. Posebnog kolektivnog ugovora za Elektroprivredu Srbije („Službeni glasnik RS“, br. 15/5) predviđeno je da se osnovna zarada zaposlenog uvećava za rad u smenama za 8,9%.

Prema Direktivi Evropske unije 2003/88-ES, smenski rad je definisan kao način organizacije rada u kome radnici menjaju jedni druge na istom radnom mestu u skladu sa određenim obrascem, uključujući i obrazac rotiranja koji može biti neprekidan ili bez prekida (kontinuiran ili diskontinuiran) iziskujući potrebu da radnik radi u različito vreme tokom određenog perioda, danju ili noću, a turnus se u svom jezičkom značenju izjednačava sa smenskim radom. Direktiva Evropske unije nije izvor prava ali njen sadržaj pomaže tumačenju pojma smenskog rada.

U konkretnom slučaju, tužioci su, u utuženom periodu, radili po modelu radnog vremena 12/36, što znači da su radili u smenama a tuženi im nije uvećao zaradu u skladu sa odredbom člana 38. stav 1. tačka 4. Posebnog kolektivnog ugovora za Elektroprivredu Srbije i člana 108. stav 4. Zakona o radu, pa je prvostepeni sud pravilno usvojio njihov tužbeni zahtev i tuženog obavezao da im isplati razliku zarada i pripadajuće doprinose Republičkom fondu PIO, kao i da im naknadi troškove parničnog postupka, na osnovu odredbe člana 153. stav 1. i člana 154. Zakona o parničnom postupku, u pravilno obračunatom iznosu od 169.680,00 dinara, sa pripadajućom zakonskom zateznom kamatom počev od dana izvršnosti pa do isplate. Tužiocima ne pripada naknada troškova na ime angažovanja punomoćnika, advokata za sastav još jednog podneska jer im taj trošak nije bio potreban u smislu odredbe člana 154. Zakona o parničnom postupku, kao ni za pristup njihovog punomoćnika na neodržanim ročištima 03.11.2021. i 21.02.2022. godine, jer su ta ročišta odložena njihovom krivicom, u smislu odredbe člana 155. stav 1. istog Zakona, kako je pravilno zaključio prvostepeni sud. Drugostepeni sud je pravilno odbio zahtev tužilaca za naknadu troškova postupka po žalbi protiv rešenja o troškovima parničnog špostupka sadržanog u prvostepenoj presudi jer oni u tom postupku nisu uspeli pa im ne pripada pravo na naknadu troškova žalbenog postupka.

Iz tih razloga, Vrhovni kasacioni sud je odluku kao u stavu prvom izreke doneo primenom odredbe člana 416. stav 1. Zakona o parničnom postupku, a odluku kao u stavu drugom izreke primenom odredbe člana 416.stav 1 u vezi člana 420 . stav 6. istog Zakona.

Tužioci su uspeli u revizijskom postupku pa im pripada pravo na naknadu troškova tog postupka, na osnovu odredbe člana 153. stav 1. i člana 154. Zakona o parničnom postupku. Troškovi priznati tužiocima obuhvataju njihove izdatke na ime angažovanja punomoćnika, advokata, za sastav revizije i to: tužiocu AA od 18.000,00 dinara a tužiocima BB i VV u iznosima od po 9.000,00 dinara, primenom važeće Advokatske tarife i na ime sudskih taksi i to: tužiocu AA na reviziju od 8.720,00 dinara i odluku po reviziji od 13.080,00 dinara; tužiocu BB na reviziju od 25.400,00 dinara i odluku po reviziji od 38.100,00 dinara i tužiocu VV na reviziju od 23.840,00 dinara i odluku po reviziji od 35.760,00 dinara, primenom važeće Taksene tarife.

Iz tih razloga, Vrhovni kasacioni sud je odluku kao u stavu trećem izreke doneo primenom odredbe člana 165. stav 2. Zakona o parničnom postupku.

Predsednik veća – sudija

Gordana Komnenić,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić