.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Rev2 3183/2021
15.06.2023. godina
Beograd
U IME NARODA
Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Branislava Bosiljkovića, predsednika veća, Branke Dražić i Dragane Boljević, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., koga zastupa Desimir Karamatraković advokat iz ..., protiv tuženog „ROSA“ d.o.o Subotica, koga zastupa Mirjana Varga advokat iz ..., radi poništaja rešenja o otkazu ugovora o radu, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 603/21 od 01.06.2021. godine, na sednici održanoj 15.06.2023. godine, doneo je
P R E S U D U
ODBIJA SE, kao neosnovana, revizija tužioca izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 603/21 od 01.06.2021. godine.
ODBIJA SE zahtev tuženog za naknadu troškova postupka po reviziji.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 603/21 od 01.06.2021. godine odbijena je žalba tužioca i potvrđena presuda Osnovnog suda u Subotici P1 808/19 od 14.10.2020. godine kojom je odbijen tužbeni zahtev za poništaj rešenja tuženog broj 425/2019 od 02.09.2019. godine o otkazu ugovora o radu tužiocu i za naknadu štete od 300.000,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od podnošenja tužbe do isplate (stav prvi izreke), a tužilac obavezan da naknadi tuženom troškove postupka u iznosu od 70.500,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od dana izvršnosti presude do isplate (stav drugi izreke).
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužilac je blagovremeno izjavio reviziju zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.
Tuženi je dao odgovor na reviziju.
Ispitujući pobijanu presudu u smislu člana 408. Zakona o parničnom postupku Zakona o parničnom postupku – ZPP („Službeni glasnik RS“, br.72/11, 49/13-US, 74/13-US, 55/14, 87/18, 18/20, 10/23), Vrhovni sud je utvrdio da je revizija neosnovana. U sprovedenom postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju Vrhovni sud pazi po službenoj dužnosti, a nema ni drugih bitnih povreda iz člana 374. stav 1. učinjenih u postupku pred drugostepenim sudom koji bi mogli predstavljati dozvoljeni revizijski razlog.
Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac je zasnovao radni odnos na neodređeno vreme kod tuženog, na poslovima ..., po osnovu ugovora o radu od 24.06.2019. godine počev od 25.06.2019. godine. Posao ... je da brine o vozilu, o dokumentaciji i o teretu koji prevozi i da s tim u vezi poštuje sve zakonske odredbe koje podrazumevaju i obavezu vozača da se javi dispečeru po povratku iz inostranstva. Prilikom puta u ..., na vozilu kojim je upravljao tužilac pukla je desna prednja guma, a pri povratku (u petak 09.08.2019. godine) i rezervna guma u ... (tom prilikom je, na poziv tužioca, neposredno pretpostavljeni dispečer doneo gumu tužiocu radi zamene). Tužilac se vratio u Srbiju sutradan (10.08.2019. godine), kontaktirao tehničara unutrašnjeg transporta koji ga je pozvao da dođe radi dogovora oko naknade štete za gume nakon čega je tužilac, smatrajući da nije kriv, pozvao pretpostavljenog i saopštio mu da prekida radni odnos. Tužilac se posle 10.08.2019. godine nije pojavio na poslu i nije završio turu (trebalo je da posle pauze po povratku iz ... ode na istovar u .... i na carinjenje u ...), niti se na posao javio 12.08.2019. godine. Pošto nikog nije obavestio o razlozima nedolaska na posao, niti je dostavio potvrdu o privremenoj sprečenosti za rad a nije ni dostavio pisani otkaz ugovora o radu, 15.08.2019. godine je njegov pretpostavljeni podneo direktoru tuženog prijavu o izostanku tužioca sa posla u periodu od 12. do 15. avgusta 2019. godine. Prema evidenciji prisutnosti zaposlenih na poslu za tužioca su zabeleženi neopravdani izostanci radnim danima od ponedeljka do petka za period od 12. avgusta do 02. septembra 2019. godine. Tuženi je 15.08.2019. godine pisanim putem upozorio tužioca o postojanju razloga za otkaz ugovora o radu u kome je naveo da tužilac od 12.08.2019. godine ne dolazi na posao, a da razlog nedolaska nije opravdao ni na koji način, propustio je da dostavi potvrdu o privremenoj sprečenosti za rad, čime je povredio radnu obavezu iz čl. 179. stav 2. tačka 5. Zakona o radu i 45. stav 1. tačka 20. Pravilnika o radu, i prekršio radnu disciplinu iz razloga iz čl. 179. stav 3. tačka 2. Zakona o radu i 46. stav 1. tačka 2. Pravilnika o radu. Upozorenje je dostavljeno tužiocu koji je 29.08.2019. godine uputio dopis tuženom (koji ga je primio 30.08.2019. godine), navodeći da su netačni navodi iz upozorenja jer smatra da nije kriv za nastalu štetu i naknadu štete za gume zbog čega nije dolazio na posao, i tražio od tuženog povraćaj dokumentacije. Rešenjem od 02.09.2019. godine tužiocu je otkazan ugovor o radu zbog povrede radne obaveze iz čl. 179. stav 2. tačka 5. Zakona o radu i 45. stav 1. tačka 20. Pravilnika o radu i nepoštovanja radne discipline iz čl. 170. stav 3. tačka 2. Zakona o radu i 46. stav 1. tačka 2. Pravilnika o radu, jer je u neprekidnom vremenskom kontinuitetu od 12. avgusta do 02. septembra 2019. godine izostao sa posla, a razlog izostanka nije opravdao, niti je dostavio (on ili članovi njegovog domaćinstva) potvrdu o eventualnoj privremenoj sprečenosti za rad. Radni odnos je prestao tužiocu sa 02.09.2019. godine.
Polazeći od ovako utvrđenog činjeničnog stanja, pravilno su nižestepeni sudovi primenili materijalno pravo kada su odbili tužbeni zahtev tužioca, pravilno zaključujući da je ispunjen otkazni razlog iz člana 179. stav 2. tačka 5. Zakona o radu („Službeni glasnik RS“, br. 24/05, 61/05, 54/09, 32/13, 75/14, 13/17- odluka US, 113/17, 95/18 autentično tumačenje), kojim je poslodavac ovlašćen da otkaže ugovor o radu zaposlenom koji svojom krivicom učini povredu radne obaveze, i to ako učini drugu povredu radne obaveze utvrđene opštim aktom odnosno ugovorom o radu, a koja je povreda propisane članom 45. stav 1. tačka 20. Pravilnika o radu tuženog, kao i otkazni razlog iz stava 3. tačka 2. istog člana, kojim je poslodavac ovlašćen da otkaže ugovor o radu zaposlenom koji ne poštuje radnu disciplinu i to ako ne dostavi potvrdu o privremenoj sprečenosti za rad u smislu člana 103. ovog zakona, a koja povreda je propisana članom 46. stav 1. tačka 2. Pravilnika o radu.
Neosnovani su revizijski navodi da tuženi nije cenio navode iz tužiočevog izjašnjenja na upozorenje, te da zbog toga navodno nije ispoštovana procedura. Prema pravilnom utvrđenju nižestepenih sudova, postupak sprovođenja otkaza ugovora o radu sproveden je saglasno odredbama Zakona o radu - tužiocu je, u zakonom dozvoljenom roku, dato upozorenje na postojanje razloga za otkaz ugovora o radu koje je sadržalo osnov za davanje otkaza, činjenice i dokaze koji ukazuju na to da su se stekli uslovi za otkaz, što tužilac, navodom da nije kriv za štetu zbog pucanja guma, nije ni osporio, a rešenje o otkazu ugovora o radu doneto je na osnovu tog upozorenja i opisa činjenja, odnosno nečinjenja tužioca u predmetnom periodu, iz čega je pravilan zaključak da su postojali opravdani razlozi za otkaz ugovora iz čl. 179. stav 2. tačka 5. i stav 3. tačka 2 Zakona o radu, utvrđeni opštim aktom tuženog kao poslodavca.
U sporu iz radnog odnosa sud ceni zakonitost rešenja sa stanovišta pravilne primene materijalnog prava, povrede pravila postupka i činjeničnog stanja osporenog rešenja. Prema tome, kako su u konkretnom slučaju utvrđene činjenice koje predstavljaju povredu radne obaveze krivicom tužioca i nepoštovanje radne discipline utvrđenih Pravilnikom o radu tuženog na kojima je, između ostalog, zasnovano osporeno rešenje, koje je doneto u zakonom propisanom postupku uz poštovanje dozvoljenih rokova, to su neosnovani navodi revizije o pogrešnoj primeni materijalnog prava.
U konkretnom slučaju, tužilac je u navedenom periodu učinio nepravilnosti u radu nedolazeći na posao u radne dane bez opravdanja, i sve je to, suprotno navodima revizije, precizno opisano (vreme i način izvršenja odnosno neizvršenja) kako u upozorenju tako i u rešenju o otkazu ugovora o radu. Takvo ponašanje tužioca jeste nesavesno i nemarno, odnosno ponašanje sa krajnjom nepažnjom u vršenju radnih obaveza, kako su pravilno zaključili nižestepeni sudovi, što rešenje o otkazu čini zakonitim (postoji i navedena je protivpravna radnja zaposlenog i njegova krivica za tu radnju u stepenu namere ili krajnje nepažnje, uz precizno navođenje odredaba internih akata protivno kojim tužilac postupao). Okolnost na koju se revizijom ukazuje da je u rešenju navedeno da se tužilac nije izjasnio na upozorenje (jer on suštinski i nije osporio da ne dolazi na posao neopravdano) nije od uticaja na njegovu zakonitost, pravilnost i saglasnost sa međunarodnim aktima odnosno odredbom člana 7. Konvencije broj 158 Međunarodne organizacije rada na koju se revizijom neosnovano ukazuje.
Iz navedenih razloga, Vrhovni sud je odlučio kao u izreci, na osnovu člana 414. stav 1. Zakona o parničnom postupku.
Odluka o zahtevu tuženog za naknadu troškova postupka po reviziji doneta je primenom člana 165. stav 1. u vezi s članom 154. ZPP, jer po oceni Vrhovnog suda troškovi odgovora na reviziju nisu bili nužni.
Predsednik veća-sudija
Branislav Bosiljković, s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
