.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev2 1616/2022
09.02.2023. godina
Beograd
U IME NARODA
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Vesne Subić, predsednika veća, Zorana Hadžića i Mirjane Andrijašević, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., koga zastupa punomoćnik Predrag Vulović, advokat iz ..., protiv tuženog Republičkog hidrometereološkog zavoda sa sedištem u Beogradu, koga zastupa Državno pravobranilaštvo – Odeljenje u Kragujevcu, radi utvrđenja i uplate doprinosa, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1 3457/19 od 14.09.2020. godine, u sednici veća održanoj dana 09.02.2023. godine, doneo je
P R E S U D U
ODBIJA SE, kao neosnovana, revizija tužioca izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1 3457/19 od 14.09.2020. godine.
ODBIJA SE, kao neosnovan, zahtev tužioca za naknadu troškova revizijskog postupka.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Kragujevcu P1 378/18 od 16.05.2019. godine, stavom prvim izreke, odbijen je tužbeni zahtev tužioca AA iz ..., Opština ..., kojim je tražio da se utvrdi da je tužilac sa tuženim Republičkim hidrometereološkim zavodom zaključio ugovor o radu na neodređeno vreme, radi obavljanja poslova … na lansirnom mestu broj ... u ..., RC ..., sa skraćenim i nepunim radnim vremenom u trajanju od 21 časa nedeljno i zaradom sa odgovarajućom cenom rada, počev od 16.09.2015. godine kao neosnovan. Stavom drugim izreke usvojen je tužbeni zahtev tužioca, pa je obavezan tuženi da Republičkom fondu za penzijsko i invalidsko osiguranje uplati na ime tužioca pripadajuće doprinose za penzijsko i invalidsko osiguranje za periode bliže navedene u izreci presude, a na osnovicu po stopi koja bude važila na dan uplate, te da o izvršenoj uplati dostavi dokaz tužiocu. Stavom trećim izreke obavezan je tuženi da tužiocu naknadi troškove parničnog postupka u iznosu do 58.125,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom počev od dana izvršnosti presude pa do isplate.
Presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1 3457/19 od 14.09.2020. godine, stavom prvim izreke, odbijena je, kao neosnovana žalba tužioca i potvrđena presuda Osnovnog suda u Kragujevcu P1 378/18 od 16.05.2019. godine, u stavu prvom izreke. Stavom drugim izreke ukinuta je prvostepena presuda u stavu drugom izreke, kojim je usvojen tužbeni zahtev tužioca i obavezana je tužena da ne ime tužioca uplati doprinose po osnovu penzijskog i invalidskog osiguranja, za period bliže određen ovim stavom izreke.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu (stav 1. izreke) tužilac je blagovremeno izjavio reviziju, zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i zbog pogrešne primene materijalnog prava.
Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijanu presudu u smislu člana 408. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ br. 72/11...18/20) pa je ocenio da revizija nije osnovana.
U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti. Takođe, nije došlo do propusta u primeni ili do pogrešne primene bilo koje odredbe Zakona o parničnom postupku, zbog čega nema ni bitne povrede parničnog postupka iz člana 374. stav 1. ZPP, na koju se u reviziji posebno ukazuje.
Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac je bio radno angažovan kod tuženog na poslovima … u periodu od 15.04.2006. godine do 15.10.2017. godine, po ugovorima o obavljanju privremenih i povremenih poslova uz ugovorenu naknadu. Tuženi je po osnovu navedenih ugovora isplatio tužiocu ugovorenu neto naknadu, ali nije dokazao da je na neto iznose uplatio doprinose za obavezno penzijsko i invalidsko osigurnje. Pravilnikom o unutrašnjem uređenju i sistematizaciji radnih mesta tuženog broj 110-1/16-1 od 22.01.2016. godine nije sistematizovano radno mesto strelca na ispaljivanju protivgradnih raketa. U ugovorima je navedena vrsta i opis posla koji su predmet ugovora, trajanje, odnosno period na koji se zaključuju, mesto i način izvršenja posla, visina naknade za obavljeni rad, a pojedini ugovori sadrže odredbu kojom se obavezuje tuženi, kao naručilac posla, da izvrši uplatu doprinosa za penzijsko i invalidsko osiguranje i osiguranje za slučaj povrede na radu.
Imajući u vidu ovako utvrđeno činjenično stanje nižestepeni sudovi su pravilno primenili materijalno pravo donoseći pobijanu odluku, jer su pravilno zaključili da je tužilac obavljao poslove po osnovu ugovora o privremenim poslovima u sezoni, da su u pitanju poslovi koji se u toku godine obavljaju privremeno i povremeno, da nisu sistematizovani kao stalno radno mesto, već kada kod tuženog postoji potreba za angažovanjem radnika, te da se rad na povremenim poslovima tretira kao rad van radnog odnosa koji ne može da preraste u radni odnos, posebno zbog toga što radno mesto na kome je tužilac radio nije sistematizovano Pravilnikom o unutrašnjoj organizaciji i sistematizaciji radnih mesta. Ovakva vrsta rada, u situaciji kada traje duže nego što je zakonom predviđeno, ne može da preraste u stalni radni odnos.
Za takvu odluku sudovi su dali dovoljne i jasne razloge, koje u svemu prihvata i Vrhovni kasacioni sud.
Suprotno navodima revizije, Pravilnikom o unutrašnjem uređenju i sistematizaciji radnih mesta tuženog broj 110-1/16-1 od 22.01.2016. godine nije sistematizovano radno mesto strelca na ispaljivanju protivgradnih raketa, već su sistematizovana radna mesta šef ratarskog centra, tehničar za operativne poslove, serviser opreme i vozač – automehaničar i to za radarski centar „...“, gde je tužilac bio angažovan za obavljanje sezonskih poslova strelca. Instrukcija tuženog broj 110- 11 od 14.04.2016. godine ne znači da je izvršena sisitematizacija radnog mesta tužioca od strane tuženog, jer odredbe te instrukcije moraju da budu inkorporirane u Pravilnik o unutrašnjem uređenju i sistematizaciji radnih mesta kod tuženog.
Takođe, neosnovno se u reviziji ukazuje da je tužilac obavljao poslove kod tuženog duže od 120 dana u toku jedne kalendarske godine, s obzirom da je članom 197. Zakona o radu propisano da se ugovor o obavljanju privremenih i povremenih poslova zaključuje za poslove koji ne traju duže od 120 radnih dana u kalendarskoj godini, što znači da se ne računaju neradni dani (nedeljni odmor, praznici, bolovanja, prekid rada). S obzirom da kalendarska godina ima 262 radna dana, najduže trajanje na ovom ugovoru dopire skoro do polovine godišnjeg fonda radnih dana. .
Vrhovni kasacioni sud je cenio i ostale navode izjavljene revizije, kojima se ne dovodi u sumnju zakonitost i pravilnost pobijane presude, zbog čega ti navodi nisu posebno obrazloženi.
Tužilac nije uspeo u postupku po reviziji, zbog čega nema pravo na troškove tog postupka, koje je tražio i opredelio u reviziji, u smislu člana 154. i 155. Zakona o parničnom postupku.
Iz navedenih razloga odlučeno je kao u izreci presude, na osnovu člana 414. stav 1. i člana 165. Zakona o parničnom postupku.
Predsednik veća - sudija
Vesna Subić,s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
