.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Rev 22348/2023
27.09.2023. godina
Beograd
Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Gordane Komnenić, predsednika veća, dr Ilije Zindovića, Marije Terzić, Mirjane Andrijašević i Zorana Hadžića, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Milica Radovanović, advokat iz ..., protiv tuženih BB i VV, oboje iz ..., čiji je zajednički punomoćnik Ljiljana Vlajković, advokat iz ..., radi utvrđenja, odlučujući o reviziji tuženih izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 551/23 od 12.05.2023. godine, u sednici održanoj 27.09.2023. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o posebnoj reviziji tuženih izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 551/23 od 12.05.2023. godine.
ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tuženih izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 551/23 od 12.05.2023. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Drugog osnovnog suda u Beogradu P 2736/16 od 05.04.2022. godine, stavom prvim izreke, delimično je usvojen tužbeni zahtev i utvrđeno da je tužilac vanknjižni suvlasnik sa 3410/10000 idealnog dela stana površine 56,64 m2 koji se nalazi na spratu porodične stambene zgrade broj .., sagrađena na kp br .. u Beogradu, ... broj .., upisan pod rednim brojem .. u LN br .. K.O. ... i držalac kp .. k.o. ... na zemljištu ispod zgrade i zemljištu koje je potrebno za redovnu upotrebu zgrade srazmerno svom suvlasničkom udelu na osnovu zajedničke imovine stečene u braku, što su tuženi dužni da priznaju i trpe. Stavom drugim izreke, odbijen je tužbeni zahtev tužioca za razliku između traženog suvlasničkog udela od 5000/10000 idealnih delova na opisanoj nepokretnosti i dosuđenog suvlasničkog udela od 3410/10000 idealnog dela. Stavom trećim izreke, odbijen je tužbeni zahtev tužioca kojim je tražio utvrđenje prava korišćenja na kp br .. površine 21,86 ari srazmerno suvlasničkom udelu tuženog od 3410 idealnog dela. Stavom četvrtim izreke, obavezani su tuženi da tužiocu predaju dosuđeni suvlasnički udeo iz stava prvog izreke presude u državinu i nesmetano korišćenje a odbijen je zahtev kojim je traženo da umesto dugovane činidbe isplati iznos od 4.000.000,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od dana presuđenja do isplate. Stavom petim izreke, odlučeno je da svaka stranka snosi svoje troškove postupka.
Apelacioni sud u Beogradu je presudom Gž 551/23 od 12.05.2023. godine, stavom prvim izreke, odbio kao neosnovane žalbe parničnih stranaka i potvrdio presudu Drugog osnovnog suda u Beogradu P 2736/16 od 05.04.2022. godine. Stavom drugim izreke, odbijeni su zahtevi parničnih stranaka za naknadu troškova drugostepenog postupka.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tuženi su izjavili blagovremenu reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava, pozivajući se na odredbu člana 404. Zakona o parničnom postupku.
Odredbom člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11 ... 18/20), u vezi odredbe člana 92. Zakona o uređenju sudova („Službeni glasnik RS“, br. 10/23), propisano je da je revizija izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija).
Po oceni Vrhovnog suda, u konkretnom slučaju nije potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, niti je potrebno ujednačavanje sudske prakse, kao ni novo tumačenje prava, pa nisu ispunjeni uslovi propisani odredbom 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku za odlučivanje o posebnoj reviziji tuženih.
Predmet tražene pravne zaštite je utvrđenje prava susvojine po osnovu izvođenja investicionih radova kojim je izgrađena nova stvar, a pobijana odluka je doneta primenom odgovarajućih odredbi materijalnog prava na utvrđeno činjenično stanje o doprinosu tužioca stvaranju nove stvari. Revidenti u reviziji ukazuju na pogrešnu primenu materijalnog prava međutim, za primenu instituta posebne revizije nije od značaja svaka pogrešna primena materijalnog prava na konkretno utvrđeno činjenično stanje, već samo ona koja je od opšteg značaja za ostvarivanje i zaštitu ljudskih prava i obezbeđenje standarda pravičnog suđenja, što ovde nije slučaj.
Na onsovu odredbe člana 404. stav 2. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni sud je odlučio u stavu prvom izreke.
Vrhovni sud je ispitao dozvoljenost revizije tuženih, u smislu odredbe člana 410. stav 2. tačka 5. Zakona o parničnom postupku i utvrdio da revizija nije dozvoljena.
Odredbom člana 403. stav 3. Zakona o parničnom postupku, propisano je da revizija nije dozvoljedna u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.
Tužbu radi utvrđenja tužilac je podneo 05.09.2016 godine, a vrednost predmeta spora je 4.000.000,00 dinara (30.476 evra na dan podnošenja tužbe).
Imajući u vidu da se ovde radi o imovinskopravnom sporu koji se odnosi na nenovčano potraživanje, u kom vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra prema srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, sledi da revizija tuženih nije dozvoljena na osnovu odredbe člana 403. stav 3. Zakona o parničnom postupku.
Na osnovu odredbe člana 413. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.
Predsednik veća – sudija
Gordana Komnenić, s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
